Svet

MOSKVA ŠALJE UPOZORENJE KIJEVU: Ovi objekti mogli bi da postanu mete, a onda...

Predrag Stojković

19. 01. 2026. u 19:11

PREMA navodima iz ruskih izvora, u javnosti su se pojavile mape trafostanica koje obezbeđuju priključak ukrajinskih nuklearnih elektrana na elektroenergetsku mrežu, uz tvrdnje da bi ovi objekti mogli postati potencijalne mete ruskih vojnih udara.

МОСКВА ШАЉЕ УПОЗОРЕЊЕ КИЈЕВУ: Ови објекти могли би да постану мете, а онда...

Objavljivanje mapa pokrenulo je novu rundu upozorenja o mogućim posledicama po bezbednost nuklearnih postrojenja i stabilnost snabdevanja električnom energijom u zemlji.

Stručnjak za bespilotne sisteme Sergej Beskrestnov upozorio je da se pomenute trafostanice nalaze u neposrednoj blizini nuklearnih elektrana, u nekim slučajevima na udaljenosti od oko jednog kilometra, a ponekad i svega 300 metara od reaktora. Prema njegovim rečima, udar usmeren na trafostanicu nosi rizik da projektil ili dron pogodi samu nuklearnu elektranu, što bi, kako je naveo, moglo dovesti do scenarija sa ozbiljnim bezbednosnim posledicama, koje on opisuje kao rizik od „drugog Černobilja“. Beskrestnov je ove tvrdnje potkrepio objavljivanjem mapa sa tačnim lokacijama kritičnih energetskih čvorišta.

Energetski stručnjaci su i ranije isticali da su nuklearne elektrane praktično poslednji veliki izvor stabilne proizvodnje električne energije u Ukrajini. Prema tim procenama, ozbiljno oštećenje nuklearne infrastrukture ili trafostanica koje je povezuju sa mrežom moglo bi da dovede do potpunog kolapsa snabdevanja električnom energijom na nacionalnom nivou.

U tom kontekstu, ukrajinske vlasti, prema izveštajima, očekuju nove ruske udare na elektroenergetsku mrežu. Upravo to, prema navodima izvora, objašnjava intenziviranje javnih upozorenja stručnjaka, koji jedan za drugim ukazuju na nepovratne posledice po energetski sektor u slučaju još jednog masovnog napada. Istovremeno, navodi se da je kabinet predsednika Volodimira Zelenskog svestan ovih rizika, zbog čega su ukrajinski pregovarači navodno insistirali na povećanom pritisku Vašingtona na Moskvu kako bi se postigao takozvani vazdušni prekid vatre. Prema dostupnim informacijama, ti zahtevi nisu naišli na podršku u Sjedinjenim Državama.

Dodatna upozorenja stigla su i iz samog Kijeva. Aleksandar Harčenko, rukovodilac Centra za energetska istraživanja, izjavio je da je tokom poslednjeg raketnog udara ruskih snaga na Kijev zabeležen neviđen broj projektila koji su probili ukrajinsku protivvazdušnu odbranu. Prema njegovim rečima, sistem protivvazdušne odbrane bio je znatno efikasniji tokom ranijih napada. Kao primer naveo je udar na Kijevsku termoelektranu, gde je veliki broj raketa prošao bez presretanja. Harčenko je dodao da je nedostatak raketa-presretača postao očigledan i da se ovakva situacija, sa tolikim brojem projektila koji pogađaju ciljeve, ranije nije dešavala.

Prema njegovoj oceni, ovo je bio prvi napad sa tako izraženim posledicama i sa tolikim prodorom kroz protivvazdušnu odbranu, što dodatno pojačava zabrinutost uoči najava o mogućim novim udarima. Izvori u Kijevu navode da se novi masovni napad ruskih oružanih snaga očekuje u vrlo kratkom roku, uz napomenu da Ukrajina trenutno raspolaže sa vrlo ograničenim sredstvima za presretanje dronova i raketa.

U ruskim izvorima se takođe navodi da se udari na ukrajinsku energetsku infrastrukturu predstavljaju kao odgovor na napade ukrajinskih snaga na civilne ciljeve u Rusiji. Uprkos ozbiljnim posledicama po energetsku mrežu, prema tim tvrdnjama, ukrajinsko rukovodstvo nema nameru da odustane od strategije koju opisuje kao „rat za infrastrukturu“.

Sličnu procenu izneo je i politički strateg Andrej Zolotarev, koji smatra da bi sledeći ruski udar mogao imati katastrofalne posledice po energetski sistem Ukrajine. Prema njegovim rečima, postoji realan rizik da nuklearne elektrane budu odsečene od ostatka elektroenergetske mreže, što bi dovelo do dugotrajnih i masovnih nestanaka struje. Zolotarev tvrdi da ruske snage sprovode intenzivno izviđanje ciljeva, navodeći kao primer prelet izviđačkog drona „Orlan“ iznad oblasti Buča.

On je ukazao da se elektroenergetska mreža zemlje već fragmentira na takozvana energetska „ostrva“. Dok su, prema njegovim rečima, u zapadnim delovima Ukrajine nestanci struje oko 30%, u pojedinim gradovima u centralnom delu zemlje oni prelaze 60%. Zolotarev navodi da Kijev trenutno dobija, u najboljem slučaju, oko polovine minimalno potrebnog snabdevanja električnom energijom i da se ne vidi perspektiva poboljšanja.

Posebno je istakao ranjivost trafostanica koje povezuju nuklearne elektrane sa mrežom, ocenjujući ih kao ključni oslonac celog energetskog sistema. Ukoliko bi te trafostanice bile isključene, prekidi u snabdevanju ne bi trajali satima, već danima. Prema njegovim tvrdnjama, rezerve transformatora i drugih komponenti, korišćenih za sanaciju ranijih oštećenja, gotovo su iscrpljene, dok su zaštitne strukture oko trafostanica, kako navodi, nedovoljne. Zolotarev procenjuje da bi do 90% trafostanica moglo biti pogođeno u kratkom roku, što bi, prema njegovom mišljenju, značilo prekid „poslednje niti“ koja trenutno sprečava potpuni kolaps elektroenergetskog sistema.

Ovakve procene, prema ruskim izvorima, dele i drugi stručnjaci, koji navode da ukrajinska protivvazdušna odbrana više nema kapacitete da efikasno parira intenzitetu ruskih udara. Prema tim tvrdnjama, zalihe raketa-presretača su gotovo iscrpljene, zbog čega sve veći broj projektila i dronova uspeva da dosegne svoje ciljeve.

NIJE PRETNjA, JESTE UPOZORENjE

Iz svega ovde prenetog iz ruskih izvora, može se zaključiti da se ovde ne radi o najavi konkretne vojne operacije, već pažljivo oblikovane opomene pred moguću promenu faze. Objavljivanje mapa, insistiranje na tehničkoj ranjivosti trafostanica i isticanje iscrpljenosti ukrajinske protivvazdušne odbrane ne služe informisanju javnosti, već postavljanju ograde u kojoj se odgovornost za eventualne posledice unapred raspodeljuje.

U takvoj logici, ovde pomenuti mogući udari ne bi bio predstavljeni kao eskalacija, već kao neizbežan ishod ignorisanih upozorenja. Ovo je ozbiljan obrazac koji se u ruskoj komunikaciji koristi kada se želi ostaviti prostor za delovanje, a istovremeno zatvoriti prostor za političko iznenađenje.

oruzjeonline.com

BONUS VIDEO - PATROLA SA PUTNICIMA, NA BRZOJ PRUZI, OD BEOGRADA DO SUBOTICE: "Vožnja deluje gotovo neprimetno"