"IMAMO MNOGO RATNIH BRODOVA KOJI SE KREĆU KA IRANU" Tramp: Radije bih da se ništa ne desi, ali ih vrlo pomno pratimo...

AMERIČKI predsednik Donald Tramp izjavio je da se američka „armada“ kreće ka Bliskom istoku i da SAD pažljivo prate Iran, dok aktivisti procenjuju da je broj žrtava u nasilnom suzbijanju protesta u Teheranu premašio pet hiljada, piše Gardijan.

Foto: Profimedia

Dok se vraćao sa Svetskog ekonomskog foruma u ​​Davosu, Tramp je u avionu Air Force One rekao: - Imamo mnogo brodova koji idu u tom pravcu, za svaki slučaj. Radije bih da se ništa ne desi, ali ih veoma pažljivo pratimo... imamo armadu... koja ide u tom pravcu i možda je nećemo morati koristiti.

Očekuje se da će nosač aviona USS Abraham Lincoln i nekoliko razarača sa vođenim raketama stići na Bliski istok u narednim danima.

Foto: Profimedia

Dodatni sistemi protivvazdušne odbrane se takođe raspoređuju u regionu, najverovatnije oko američkih i izraelskih vazduhoplovnih baza.

Ujedinjeno Kraljevstvo je takođe najavilo slanje borbenih aviona RAF Eurofighter Typhoon u Katar, na zahtev Dohe.

Foto: Profimedia

Američki predsednik je odustao od napada na Iran pre dve nedelje, uprkos obećanjima da je „pomoć na putu“. Glavni razlog je bio taj što mu navodno nije ponuđena vojna opcija za obezbeđivanje promene režima u Teheranu, a i države Persijskog zaliva su ga pozvale na uzdržanost.

Hiljade mrtvih u protestima

Američka novinska agencija za aktiviste za ljudska prava (HRANA) objavila je u petak nove podatke, prema kojima je 5.002 ljudi ubijeno u suzbijanju protesta u Iranu.

Među žrtvama je 4.716 demonstranata, 203 osobe povezane sa vladom, 43 dece i 40 civila koji nisu učestvovali u protestima. Agencija, čiji su podaci ranije potvrđeni kao tačni, kaže da je uhapšeno najmanje 26.541 osoba.

Protesti su počeli 28. decembra kada su trgovci u Teheranu izašli na ulice zbog naglog pada vrednosti rijala.

Ubrzo su se proširili po celoj zemlji, a zahtevi su prerasli u pozive za kraj vladajućeg režima, što je dovelo do najozbiljnijih i najsmrtonosnijih nemira od revolucije 1979. godine. O suzbijanju protesta raspravlja i Savet UN za ljudska prava u Ženevi.

Upozorenje iz Teherana

S druge strane, Ali Abdolahi Aljabadi, šef iranskog Centralnog štaba Hatam-al Anbije, koji koordinira vojsku i Revolucionarnu gardu, upozorio je SAD u četvrtak da bi svaki vojni napad na Iran pretvorio sve američke baze u regionu u „legitimne mete“.

Protestni pokret je uglavnom potisnut, čemu je doprineo neviđeni prekid interneta.

Međutim, skandiranja „smrt diktatoru“ se i dalje mogu čuti na često masovno posećenim sahranama.

Video snimci i dalje pojavljuju iz Irana koji prikazuju snage bezbednosti, posebno između 5. i 8. januara, kako koriste smrtonosnu silu da pucaju na demonstrante.

Jedan od glavnih reformističkih novina, Ham-Mihan, zatvoren je nakon objavljivanja dve priče – jedne o progonu demonstranata u bolnici, a druge koja detaljno opisuje brutalnost represije.

Različita tumačenja krize

Mnogi vodeći reformisti nisu mogli da se izjasne o nasilju, a oni malobrojni kojima je to bilo dozvoljeno uglavnom krive obe strane za slom društvene solidarnosti.

Iranski predsednik Masud Pezeškijan, reformista izabran pre 18 meseci, rekao je u svom najopširnijem izveštaju o nasilju da je „civilizovan i pravedan protest naroda pretvoren u krvavu i nasilnu bitku zbog zavere onih koji Iranu žele zlo“. U Davosu, američki ministar finansija Skot Besant okrivio je američke sankcije za proteste, rekavši da su doveli do nemira.

- Maksimalne ekonomske sankcije su funkcionisale jer je u decembru njihova ekonomija propala“, rekao je. Dodao je: - Videli smo kako velika banka propada. Centralna banka je počela da štampa novac. Postoji manjak dolara. Ne mogu da dobiju uvoz, i zato ljudi izlaze na ulice. Ovo je ekonomsko državništvo, bez ispaljenog metka, i stvari se ovde kreću u veoma pozitivnom smeru.

Tramp je više puta ostavljao otvorenom mogućnost nove vojne akcije protiv Irana, nakon što je Vašington u junu podržao dvanaestodnevni rat Izraela usmeren na slabljenje iranskog nuklearnog i balističkog raketnog programa.

Međutim, poslednjih dana verovatnoća neposredne akcije SAD izgleda da se smanjila, a obe strane su naglasile potrebu da se diplomatiji pruži šansa.

(Indeks.Hr)

BONUS VIDEO:

RUSIJA LANSIRALA RAKETU: Pogledajte trenutak lansiranja

Preporučujemo

Svet

0 1

VAZAL BIRA DA BUDE SREĆAN, ILI: Kako je Evropa u Davosu priznala zavisnost od SAD

23. 01. 2026. u 12:44

Svet

0 1

TRAMP TVRDI DA JE SPREČIO POGUBLjENjE 800 PROTESTANATA U IRANU Glavni iranski tužilac: "To je potpuno netačno, takva brojka ne postoji"

23. 01. 2026. u 11:54

Ekonomija

0 0

TRAMP TUŽI DžEJ PI MORGAN ČEJS I DžEJMIJA DAJMONA: Tvrdi da su mu računi zatvoreni iz političkih razloga, traži odštetu od 5 milijardi dolara

23. 01. 2026. u 11:20

Svet

0 3

LIDERI EU NA HITNOM PETOČASOVNOM SASTANKU: "Sada više nema povratka"

23. 01. 2026. u 08:33

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije