(MAPA) TEHERAN POVLAČI CRVENU LINIJU: Svaki američki „ciljani udar“ od sada se smatra objavom rata punih razmera (VIDEO)

TEHERAN je prvi put javno i nedvosmisleno zatvorio prostor za takozvane „ograničene“ vojne scenarije koje Vašington poslednjih godina pokušava da nametne kao sredstvo kontrole eskalacije.

Foto US Navy/oruzjeonline.com

Savetnik iranskog vrhovnog vođe Ali Šamhani izjavio je da Islamska Republika više ne prihvata podelu na lokalne, precizne ili simbolične udare, poručivši da će svaka američka vojna akcija, bez obzira na obim, cilj ili lokaciju, biti tretirana kao početak rata punih razmera.

Ovom izjavom Teheran faktički briše koncept postepene eskalacije i upozorava da će odgovor biti trenutni, sveobuhvatan i regionalan. Prema Šamhaniju, potencijalna odmazda neće biti ograničena isključivo na američke vojne objekte, već će obuhvatiti i Izrael, kao i sve države koje pruže logističku, infrastrukturnu ili političku podršku napadu. Time Iran jasno poručuje da budući sukob, ukoliko do njega dođe, neće biti bilateralni, već višeslojni regionalni rat sa globalnim posledicama.

Na istoku se ovakav ton tumači kao direktna reakcija na sve agresivniju politiku Vašingtona i rastući vojni pritisak u Persijskom zalivu (Od 29. januara, najmanje sedam ratnih brodova i preko 40 taktičkih aviona već se nalaze na Bliskom istoku). Odbijanje Irana da prihvati „kontrolisanu eskalaciju“ stavlja Belu kuću pred izuzetno rizičnu dilemu, jer svaka vojna akcija, čak i simbolična, nosi potencijal trenutnog prelaska u nekontrolisan sukob.

Pitanje koje se sada sve češće postavlja jeste da li region klizi ka otvorenom ratu. Ruski i regionalni analitičari upozoravaju da se pripreme za širi sukob već sprovode. Politički analitičari za iranska pitanja ocenjuju da je eskalacija na relaciji Iran–SAD i Iran–Izrael veoma verovatna, ali da će ključni događaji uslediti tek na proleće. Prema istoj tezi, trenutna faza predstavlja period intenzivnih priprema, u kojem se pritisak postepeno pojačava, uključujući i mogućnost pokušaja eliminacije visokih iranskih zvaničnika ili destabilizacije samog državnog vrha.

Sličnu procenu iznose i analitičari tkz. „globalnog juga“, koji ne isključuju novi vojni sukob, ali dodaju da bi on bio moguć pre svega u slučaju unutrašnje destabilizacije Irana. Po toj tezi, Tramp bi mogao pokušati da iskoristi eventualne proteste ili slabosti iranske vlasti kao povod za intervenciju. Ipak, naglašavaju da više od 70 odsto američke javnosti ne podržava eskalaciju sa Iranom, što bi trebalo da predstavlja ozbiljno političko ograničenje za Belu kuću.

Neki pak idu korak dalje i ocenjuju da Tramp zapravo nema jasan plan kada je reč o Iranu. Oni smatraju da američki predsednik deluje impulsivno, pokušavajući da vodi „politički šah“ na više tabli istovremeno, oslanjajući se više na instinkt poslovnog spekulanta nego na dugoročnu strategiju. Prema toj tezi, Tramp koristi globalnu nestabilnost kao resurs, verujući da mu haotično međunarodno okruženje pruža priliku da se nametne kao centralni globalni akter. Upravo tu nastaje iluzija da je američki predsednik „vladar situacije“ i da mu sve zavisi od lične volje.

U isto vreme, vojni pritisak na Iran prelazi sa retorike na konkretne poteze. Samo dan nakon nepotvrđenih, ali zabrinjavajućih izveštaja o sabotaži u iranskim nuklearnim postrojenjima, Sjedinjene Države su pokrenule masovne vojne vežbe koje se prostiru od istočnog Mediterana, preko Crvenog mora, do Persijskog zaliva. Vežbe uključuju strateške bombardere, borbene avione pete generacije, udarne grupe nosača aviona i blisku koordinaciju sa regionalnim saveznicima.

Koji su pokreti zabeleženi?

Grupa za udar nosača aviona koju predvodi Linkoln (CVN-72) nalazi se 340 km istočno od Omana u Arapskom moru. Dva razarača, Mičer i Mekol, deluju u Persijskom zalivu.
Pored toga, razarač Delbert Blek je ušao u Crveno more i trenutno se kreće ka jugu. Dva razarača, Ruzvelt i Bulkli, ostaju u istočnom Mediteranu. Juče je strateški izviđački avion RC-135 odleteo u vazduhoplovnu bazu Al Udeid kako bi poboljšao izviđačke sposobnosti američke vojske.

Foto printskrin Jutjub/WSJ

Pored toga, avioni za elektronsko ratovanje E/A-18G Growler, koji su učestvovali u operaciji protiv Madura u Venecueli, započeli su svoj let sa teritorije SAD. Još jedan avion za elektronsko ratovanje, EA-37, takođe raspoređen u Venecueli, takođe je stigao u Ramštajn sa međuvremenom. Dodatna baterija protivvazdušne odbrane raspoređena je na vazduhoplovnoj bazi Al Udeid kao deo pojačanja protivvazdušne odbrane. Satelitski snimci kineske kompanije Mizar prikazuju sedam lansera i radar AN/MPQ-65. (Ribar)

Iako Pentagon formalno odbija da ove aktivnosti direktno poveže sa Iranom, njihov obim, tajming i scenariji jasno ukazuju na demonstraciju sile. Posebno zabrinjava deo vežbi koji se odnosi na simulaciju udara na duboko ukopane ciljeve i složene sisteme protivvazdušne odbrane, što u vojnom kontekstu gotovo otvoreno upućuje na iranska podzemna nuklearna postrojenja.

Vašington ovim potezima nastoji da odvrati Teheran od bilo kakvog odgovora, ali i da oko Izraela i zalivskih monarhija izgradi čvrst bezbednosni prsten. Američki strah je da bi Iran, osećajući se ugroženim, mogao aktivirati svoje regionalne saveznike, čime bi se otvorilo više frontova istovremeno, od Libana i Sirije, preko Iraka, do Jemena.

Ilustracija telegram rybar

Teheran je na ove manevre odgovorio sopstvenim vojnim aktivnostima. Najavljene su odbrambene vežbe u Ormuskom moreuzu, a iranski dronovi su primećeni u blizini američkih ratnih brodova. Time se dodatno povećava rizik od incidenta ili pogrešne procene u jednom od najosetljivijih pomorskih prolaza na svetu, kroz koji prolazi oko petine globalne trgovine naftom.

U pozadini svega, saradnja SAD i Izraela dostiže najviši nivo poslednjih godina. Izraelski vojni vrh uključen je u planiranje američkih vežbi, dok Tel Aviv prisustvo američkih snaga vidi kao ključni štit u trenutku kada je zemlja pod pritiskom na više frontova. Analitičari upozoravaju da vežbe istovremeno funkcionišu i kao generalna proba za eventualnu zajedničku akciju, ukoliko diplomatski kanali definitivno zakažu.

Globalna ekonomija već oseća posledice ove eskalacije. Cena nafte reagovala je naglim rastom, jer tržišta strahuju od poremećaja u snabdevanju. Svaki ozbiljniji incident u Ormuskom moreuzu mogao bi da ima razorne efekte po svetsku privredu, koja se još uvek oporavlja od inflatornih šokova prethodnih godina.

Foto printskrin oruzjeonline.com

U tom kontekstu dodatnu težinu imaju izjave Donalda Trampa da Iran želi pregovore, ali i njegova istovremena poruka da SAD imaju ogromnu vojnu silu raspoređenu u blizini iranskih granica. Iako Tramp ostavlja otvorena vrata za dijalog, ne iznosi konkretne uslove, dok pojedini američki političari otvoreno govore o promeni režima u Teheranu.

Bliski istok se tako ponovo nalazi na ivici provalije. Američke vežbe, zamišljene kao sredstvo odvraćanja, istovremeno približavaju suprotstavljene strane na opasno malu distancu. Iran, jasno povukavši crvenu liniju, poručuje da sledeći udar neće biti još jedna epizoda pritiska, već početak rata. U Iranu su pripreme za američki napad već u punom jeku: vojne jedinice su otkazale sve odmore, jedinice protivvazdušne odbrane su u stanju visoke pripravnosti, a raketne snage IRGC-a su napustile svoje baze kako bi izbegle napade. Da li će demonstracija sile zaustaviti eskalaciju ili je ubrzati, pitanje je na koje region Persijskog zaliva već decenijama zna da nema jednostavan odgovor.

Foto: Profimedia

Sve je spremno za napad

Ključni pokazatelj jačanja prisustva američke vojske je aktivnost vojno-transportnih aviona, pri čemu je broj letova ka bazama na Bliskom istoku sada dostigao 74 od 19. januara. A ovo se odnosi samo na C-17 i C-5. Komercijalni Boingi 747 su takođe bili u upotrebi.

Satelitska konstelacija američke vojske takođe intenzivno nadgleda različite ciljeve unutar Irana. Amerikanci se fokusiraju na zapadni Iran, a njihove liste ciljeva uključuju raketne baze, položaje protivvazdušne odbrane, lansirne rampe, rafinerije nafte, termoelektrane, pa čak i vojne jedinice IRGC-a u planinskom terenu.

U trenutnim okolnostima, Amerikanci de fakto već imaju sve što im je potrebno za sprovođenje ciljane operacije. Međutim, u pripremi za letnje napade B-2A, SAD su rasporedile više sredstava, od kojih neka nisu ni korišćena. (Ribar)

oruzjeonline.com

BONUS VIDEO - PATROLA SA PUTNICIMA, NA BRZOJ PRUZI, OD BEOGRADA DO SUBOTICE: "Vožnja deluje gotovo neprimetno"

Preporučujemo

Svet

0 1

ZBOG TOGA VAŠINGTON IMA GLAVOBOLjE Lavrov objasnio: Evo šta stoji iza politike SAD i Izraela prema Iranu

29. 01. 2026. u 17:22

Svet

0 2

NOŽ U LEĐA TRAMPU Ključni saveznici na Bliskom istoku protiv intervencije: Uskraćuju vazdušni prostor Trampovoj „prelepoj armadi“

29. 01. 2026. u 16:22

Svet

0 12

ŠTA ĆE SE DOGODITI AKO TRAMP NAPADNE IRAN: Ovo su mogući scenariji

29. 01. 2026. u 09:58

Svet

0 6

IRANSKI ODGOVOR NA TRAMPOVU ARMADU: Podmornice i PVO sistemi pored hipersoničnih raketa drže na odstojanju američku mornaricu

28. 01. 2026. u 18:16

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije