Svet

EKSTREMIZAM U FRANCUSKOJ BUJA I UBIJA: Ubistvo mladog krajnjeg desničara ogolilo polarizaciju ekstremnih grupa u Francuskoj

Goran Čvorović - stalni dopisnik iz Pariza

02. 03. 2026. u 06:00

Smrt Kantena Deranka (23), pored gubitka jednog mladog života, predstavlja i simptom očigledne političke polarizacije i radikalizacije u francuskom društvu.

ЕКСТРЕМИЗАМ У ФРАНЦУСКОЈ БУЈА И УБИЈА: Убиство младог крајњег десничара оголило поларизацију екстремних група у Француској

Sve je poprimilo takve razmere da je reagovala čak i američka ambasada u Parizu, izražavajući zabrinutost zbog porasta nasilnog levičarskog ekstremizma, posle čega je Ke d’Orsej pozvao na razgovor ambasadora Čarlsa Kušnera, čime su dodatno zategnuti odnosi dve zemlje.

Javnost već godinama postavlja pitanje ko je nasilniji – krajnja desnica i identitetske grupe koje zabranjuje ministarstvo unutrašnjih poslova, ili militantni levičari iz antifašističkih udruženja koji su svoju silu iskazali na mnogobrojnim antivladinim protestima proteklih godina.

Militant krajnje desnice Kanten Derank napadnut je 12. februara oko 18 sati. Na amaterskim snimcima vidi se više maskiranih osoba kako nasrću na sklupčano telo na zemlji. Pljuštali su udarci, pesnicama, nogama u glavu, posle čega su se napadači dali u beg. Derank je pretučen toliko brutalno da je ubrzo podlegao povredama.

Napad se dogodio između kontejnera za otpad i stambene zgrade, nedaleko od Instituta političkih studija u Lionu. Derank je bio u grupi identitetskog kolektiva s kojim su se makljali ekstremni levičari, a onda je imao tu nesreću da se prilikom razilaženja nađe usamljen. Tuča između njegove grupe i antifašističkih aktivista je, inače, izbila ispred Instituta na margini konferencije koja je tu održana, a na kojoj je govorila i jedna evroposlanica iz stranke Nepotčinjeni.

Uhapšeno je više osumnjičenih, među kojima su neki osvedočeni ekstremni levičari, dok se potraga za saučesnicima i dalje intenzivno nastavlja. U istrazi, direkcija za borbu protiv terorizma daje podršku kriminalističkoj policiji u Lionu. Privedeno je sedam muškaraca starosti između 20 i 26 godina.

Njihov vođa Žak Eli Favro bio je parlamentarni saradnik poslanika Nepotčinjenih Rafaela Arnoa od njegovog izbora u julu 2024. do pogibije Deranka. Već je odranije uveden u policijsku evidenciju zbog ugrožavanja bezbednosti države, u vezi sa pripadnošću organizaciji "Mlada garda", antifašističkom pokretu koju je Rafael Arno osnovao 2018. godine. Organizacija, koja je brojala najviše oko dvesta aktivista, raspuštena je dekretom u junu prošle godine, a ministar unutrašnjih poslova je doveo u vezu sa smrću Kantena Deranka.

Rafael Arno, osnivač i lider "Mlade garde", oglasio se na društvenim mrežama navodeći da je sa užasom primio vest o Derankovoj smrti i istakao da želi da se do kraja rasvetle sve okolnosti ove tragedije. Izabran je za poslanika 2024. pod okriljem Novog narodnog fronta, ali nikada nije formalno prekinuo svoje antifašističko angažovanje, čak ni nakon raspuštanja pokreta.

Neki od uhapšenih ističu da su svojim antifašističkim akcijama želeli da "promene nešto u ovom svetu", naglašavajući da nisu zagovarali nasilje. Prema rečima tužioca iz Liona, svi negiraju nameru da su želeli da ubiju. Istovremeno su iz pritvora puštene tri žene i još jedan saradnik poslanika Arnoa. Oni će naknadno biti pozvani na saslušanje jer se sumnja da su pomagali napadačima i pokušali da ih zaštite od pravosuđa.

Za liderku francuskih suverenista Marin Le Pen ubistvo Kantena Deranka predstavlja prelomni trenutak. Ona smatra da je ovaj slučaj rezultat dugogodišnjeg političkog nasilja i, kako tvrdi, svojevrsne popustljivosti pa čak i saučesništva prema ekstremnoj levici koja, po njenom mišljenju, nastoji da destabilizuje demokratski sistem.

– "Mlada garda" nije marginalna grupa, već milicija povezana s političkom strankom, čiji je cilj da nasiljem ometa demokratsko izražavanje – izjavila je Le Penova.

Šefica poslaničke grupe Nacionalnog okupljanja smatra da stranka Nepotčinjeni pruža podršku i legitimitet toj organizaciji time što je njenog vođu "dovela u Nacionalnu skupštinu."

– U izjavama Žan-Lika Melanšona vidi se legitimizacija nasilja. To je duboko ukorenjeno u krajnjoj levici – poručila je Le Penova.

Upitana o nasilnim krajnje desničarskim grupama koje gravitiraju oko njenog pokreta, Marin Le Pen se od njih ogradila.

– Izbacila sam ih iz stranke. To je bio jedan od prvih poteza tokom mog predsedavanja. Želim da se od njih distanciram i Nacionalno okupljanje nema nikakve strukturne veze sa tim grupama.

Krajnji desničari, njih oko tri hiljade, među kojima su bili i pojedinci ranije isključeni iz Nacionalnog okupljanja, sastali su se proteklog vikenda u Lionu kako bi odali poštu Deranku. Najmanje dvoje zabeleženo je kamerama kako izvode nacistički pozdrav. Bilo je i pripadnika raspuštenih ekstremno desničarskih organizacija koji se uprkos formalnom raspuštanju ponovo neformalno udružuju.

U Francuskoj, a naročito u Lionu, mladi aktivisti, s jedne strane levičari i antifašisti, a s druge nacionalisti i identitarci, ne prezaju od međusobnih fizičkih obračuna. U Lionu je sukob između krajnje desnice i krajnje levice dobio novi zamah osnivanjem antifašističke grupe "Lion i okolina" 2013, iste godine kada je u Parizu ubijen Kleman Merik, osamnaestogodišnji student i antifašistički aktivista, koji je preminuo nakon tuče sa "Skinhedsima", pripadnicima krajnje desnice, kod železničke stanice Sen Lazar. Njegova smrt izazvala je snažnu reakciju u društvu, dovela do raspuštanja više nacionalističkih grupacija i do osuđivanja njegovih napadača 2021. godine.