EVROPU NA MALA VRATA AMERIKANCI UVLAČE U RAT: Španija i Poljska zatvorile vrata vojnih baza, Nemačka ih širom otvorila

MEĐU evropskim zemljama nema saglasnosti oko toga da li vojne baze treba zatvoriti za američke ratne avione ili ih, naprotiv, ustupiti SAD u agresiji na Iran. Španija je odlučila da na njenoj teritoriji nema mesta za borbene letelice s one strane okeana, što je oštro kritikovao šef Bele kuće Donald Tramp, zapretivši da će prekinuti trgovinu sa Madridom. Nemačka, naprotiv, podržava američko-izraelske napade, pa je ključnu bazu SAD i NATO u Evropi "Ramštajn" stavila na raspolaganje.

Foto: Arhiva

Španiji se priklonila Poljska, a Nemačkoj - Rumunija. Francuska je zauzela polurestriktivan stav i insistira da vojne baze na njenoj teritoriji mogu da se koriste isključivo u odbrambene svrhe i za logističku podršku partnerima u regionu. Na pola puta našla se i Velika Britanija, jer je i London dozvolio da američki avioni koriste vojnu bazu u Akrotiriju na Kipru samo za odbranu. Dok Francuska i Britanija pokušavaju da balansiraju između očuvanja strateške nezavisnosti i podrške saveznicima unutar NATO, nemački stav sada krši saglasnost Berlina i ostale dve članice evropske trijade, Pariza i Londona, komentarišu analitičari.

Članice trijade u Briselu podržavale su pregovore sa Teheranom čak i pošto je Tramp jednostrano povukao nuklearni sporazum sa Iranom iz 2015, najznačajnije diplomatsko dostignuće bivšeg američkog predsednika Baraka Obame, kojim su ukinute sankcije Iranu u zamenu za praćenje njegove atomske agende, podseća Al Džazira. Sada su, međutim, okolnosti drugačije.

- Stav Španije ostaje principijelan. Vlada u Madridu konstantno je pozivala na poštovanje međunarodnog prava i u Ukrajini i u Gazi, a evo i u Iranu - objašnjava Hoze-Ignasio Toreblanka, politički saradnik Evropskog saveta za spoljne odnose, misleći na ruski rat u Ukrajini, izraelsko nepoštovanje humanitarnog prava u Gazi i napade na Iran koje Savet bezbednosti UN ne sankcioniše.

Italija, slično Španiji, poštuje postojeće sporazume sa partnerima, kaže premijerka Đorđa Meloni i ističe da Rim do sada nije primio nijedan zahtev za korišćenje američkih vojnih baza. Svakako, dodaje ona, eventualne odluke bile bi poverene parlamentu.

- Nismo u ratu i ne želimo u rat - poručuje Melonijeva, ističući da Italija neće učestvovati u intervenciji SAD i Izraela protiv Irana, jer takvi potezi krše međunarodno pravo. - I ovu intervenciju protiv iranskog režima moramo da postavimo upravo u kontekstu krize u međunarodnom sistemu, gde pretnje postaju sve strašnije, a množe se jednostrane intervencije van okvira internacionalnog prava.

Iako britanski premijer Kir Starmer prvobitno nije ovlastio SAD da koriste vojnu bazu na ostrvu Dijego Garsija u Indijskom okeanu, sada verbalno podržava napade, pa bi i britanski stav oko baza mogao preko noći da se promeni.

- Jedini način da se zaustavi pretnja jeste da se iranske rakete unište na izvoru, u njihovim skladištima, ili lanserima koji se koriste za ispaljivanje raketa - veli Starmer. - SAD su zato zatražile dozvolu da koriste britanske baze za tu specifičnu i ograničenu odbrambenu svrhu. - Rešili smo da prihvatimo ovaj zahtev da bismo sprečili Iran da ispaljuje rakete širom regiona. Ne pridružujemo se napadima, ali ćemo nastaviti sa odbrambenim akcijama u regionu.

Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ne odustaje od izgradnje konsenzusa EU po ovom pitanju. Poziva na obuzdavanje, deeskalaciju, "kredibilnu tranziciju za Iran, definitivan prekid i nuklearnog i balističkog programa i kraj destabilizujućih aktivnosti u regionu":

- Verujem da je došlo vreme da se oživi evropska klauzula o uzajamnoj odbrani. Ona nije opciona za EU, nego obaveza u okviru našeg sopstvenog ugovora.

Analitičari se pitaju da li Evropljani koji ne mogu da se saglase oko podrške američkoj agresiji na Iran mogu da se okupe oko ideje zajedničke odbrambene akcije. Grčka vlada napravila je prvi korak u tom pravcu i minule nedelje poslala četiri svoja najsofisticiranija lovačka aviona F-16 viper i dve fregate da pomognu odbrani Kipra od mogućih daljih napada dronovima. Jedna od fregata, "Kimon", prva je od četiri iz nove grčke serije "Belhara" i isporučena je iz francuskih brodogradilišta. Nije završila vežbe za obuku osoblja što će trajati oko dve godine i grčka mornarica je nije zvanično pustila u upotrebu. Ipak, šalje se na teren sa "zelenom" posadom, jer ima najsavremeniji radar i sistem "Si fajer", sposoban da skenira i identifikuje neprijateljske mete na velikoj udaljenosti, tako što prenosi "vajperima" koordinate udara.

Francuska je objavila da će se pridružiti borbi slanjem protivraketnih i sistema protiv dronova na Kipar. Velika Britanija je sledila taj primer, objavivši da će poslati ratni brod da brani svoju tamošnju bazu. Značaj ovih operacija, dok se SAD povlače iz Evrope i dok kontinent pokušava da ispuni zadatak samoodbrane, eksperti ocenjuju ogromnim i poručuju da evropske pripreme treba da uključe ne samo ponovno naoružavanje, već i pravne opcije za međusobnu odbranu u odsustvu NATO.

Otvorilo se pitanje da li Evropa može da se pozove na član pet NATO koji obavezuje na kolektivnu odbranu u slučaju agresije na jednu članicu.

- Kipar je član EU, ali nije član NATO, tako da ne mogu da se pozivaju na član pet - ističe za Al Džaziru Elena Lazaru, generalna direktorka Helenske fondacije za evropsku i spoljnu politiku. - Ono na šta mogu da se pozovu jeste Član 42 (7) Ugovora o EU, koji podrazumeva obavezu članica da svim sredstvima pruže pomoć i podršku članici EU koja je žrtva oružane agresije na svojoj teritoriji.

antr.

Fokusirani na logistiku

Američko vojno prisustvo postoji i u Holandiji, Belgiji i Norveškoj, ali je ono specifično, fokusirano na logistiku, nuklearno odvraćanje i obuku za arktičko ratovanje. "Pitufik" baza na Grenlandu najsevernija je tačka kojom SAD raspolažu i ključna za rano upozoravanje na balističke rakete i nadzor svemira. Island od 2006. nema stalnu američku vojnu bazu, ali SAD i NATO koriste njegovu infrastrukturu za povremene operacije.

Preporučujemo

Svet

0 8

NAPADNUTI NAFTNI KOMPLEKSI U UAE I IRAKU: Situacija na Bliskom istoku se ne smiruje!

16. 03. 2026. u 07:00 >> 20:39

Svet

0 0

HAOS NA KUBI NE JENjAVA: Ljudi u mraku, zemlja na ivici kolapsa?

16. 03. 2026. u 20:34

Svet

0 2

NOVA EPIDEMIJA U KENTU: Dvoje preminulo, 11 osoba u teškom stanju

16. 03. 2026. u 19:59

Svet

0 0

TRESLO SE OSTRVO: Registrovano snažno podrhtavanje tla u ovom delu Evrope

16. 03. 2026. u 19:56

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije