Svet

LARIDŽANI DRŽAO SVE KONCE U RUKAMA: Šta smrt vrhovnog iranskog zvaničnika znači za sukob na Bliskom istoku?

В.Н.

17. 03. 2026. u 15:58

NEPOSREDNO pre nego što je iranski vrhovni vođa ubijen u vazdušnom napadu prvog dana rata, jedan iranski zvaničnik nagovestio je ko zapravo drži moć iza kulisa, i ne nije bilo reči o ajatolahu Aliju Hamneiju.

ЛАРИЏАНИ ДРЖАО СВЕ КОНЦЕ У РУКАМА: Шта смрт врховног иранског званичника значи за сукоб на Блиском истоку?

- On je jedan od retkih ljudi koji se još mogu sastati s vođom, a njegov zadatak je da spase sistem - rekao je taj zvaničnik.

Čovek o kojem je govorio bio je Ali Laridžani, šef nacionalne bezbednosti Irana, koji je sada, prema tvrdnjama Izraela, mrtav – poslednji u nizu ubijenih visokih zvaničnika i možda do sada najvažniji, piše "The Telegraph".

Čovek koji je vukao konce

Navodno ubistvo Laridžanija bitno se razlikuje od napada u kojem je ubijen vrhovni vođa Ali Hamnei. Hamnei je bio poglavar države, verski autoritet i ustavni vrhovni komandant. Laridžani je, s druge strane, bio čovek zahvaljujući kojem je sistem funkcionisao.

Smatralo se da je od juna prošle godine bio de facto vođa Irana i jedan od retkih pravih diplomata koje je Islamska Republika imala decenijama.

Njegov posao obuhvatao je upravljanje protokom informacija između institucija, koordinaciju diplomatskih kanala, suzbijanje frakcijskih sukoba i sprovođenje kontrolisanog nasleđivanja kako bi se sprečilo raspadanje sistema na konkurentske centre moći.

Sada se postavlja pitanje da li u Iranu postoji iko drugi sa institucionalnim znanjem, poverenjem i praktičnim iskustvom potrebnim da se sistem održi na okupu. Sve ukazuje na to da je odgovor – ne.

Složen sistem pred kolapsom

Iranska Islamska Republika osmišljena je kao složen sistem preklapajućih institucija, sa namerno suprotstavljenim centrima moći. Da bi funkcionisala, zahtevala je stalnu koordinaciju iz kabineta vrhovnog vođe.

Predsednik vodi civilnu vladu, ali odgovara vrhovnom vođi. Revolucionarna garda kontroliše veliki deo ekonomije i bezbednosnog aparata, ali je formalno podređena vođi. Skupština eksperata bira vrhovnog vođu, ali postoji njegovom voljom, dok Savet čuvara proverava kandidate prema kriterijumima koje definiše sam vođa.

Ovakva struktura sprečava da jedna institucija preuzme previše moći, ali ujedno znači da ništa ne može funkcionisati bez centralne koordinacije. Slabost sistema je u tome što zahteva osobu koja razume sve njegove delove i može ih uskladiti.

Laridžanijevo duboko poznavanje sistema ne može se brzo preneti niti lako zameniti. Znao je koji klerici u Komu imaju stvarni uticaj, a koji samo titule. Decenijama je gradio odnose sa ruskim zvaničnicima, kineskim diplomatama i regionalnim silama. Znao je kako da strukturira pregovore tako da tvrdolinijaši mogu prihvatiti kompromis bez gubitka obraza.

Posledice za rat

Kada je 2020. ubijen Kasim Sulejmani, Iran je komandanta elitnih snaga Kuds zamenio Esmailom Ganijem. Kada su ubijeni nuklearni naučnici, novi su mogli biti obučeni.

Ali ne postoji mehanizam za zamenu osobe koja zna kako da uskladi ceo sistem, jer ta uloga nikada nije bila formalno definisana niti priznata.

Pitanje s kojim se Iran sada suočava nije da li pojedine institucije mogu opstati – jer mogu – već da li sistem kao celina može funkcionisati bez ljudi koji su ga znali koordinirati.

Laridžanijevom smrću Iran ostaje bez osobe koja bi mogla kredibilno pregovarati sa Sjedinjenim Državama.

On je bio jedini kome su verovali i iranski tvrdolinijaši i strane vlade da može postići dogovor. To možda odgovara Izraelu koji želi pad Islamske Republike, ali oni koji traže brz izlaz iz rata koji izaziva globalnu energetsku krizu mogli bi ostati razočarani.

(Indeks.hr)

BONUS VIDEO: TEHERAN U PLAMENU: Snimci izraelskog i američkog reketiranja