SVETU PRETI TOTALNI MRAK? Digitalna blokada planete - Iran preti prekidom internet kablova u Ormuzu

DOK se na površini Persijskog zaliva vode otvorene vojne operacije, novi front je upravo otvoren na morskom dnu – tamo gde leže kičmeni stubovi svetskog interneta.

Foto: Printscreen/Iks

Teheran je nagovestio mogućnost ciljanja podvodnih optičkih kablova koji prolaze kroz Ormuski moreuz, što bi moglo da dovede do „digitalnog gašenja” ne samo zemalja Zaliva, već i do teških poremećaja u globalnom protoku informacija. Uništenje samo nekoliko ovih „digitalnih arterija” na morskom dnu paralisalo bi međunarodni bankarski sistem, operacije veštačke inteligencije i kompletnu digitalnu ekonomiju na potezu od Evrope do Azije.

„Digitalni čvor” svetskog interneta

Iako se Ormuski moreuz decenijama posmatra isključivo kroz prizmu naftnih tankera, on je danas podjednako vitalan kao podmorski koridor za internet. Kroz ovaj tesnac prolazi više od 20 ključnih optičkih kablova koji čine „digitalnu kičmu” između Evrope, Azije i Afrike. Prema procenama eksperata, ovi sistemi prenose čak 95 odsto međunarodnog internet saobraćaja, čineći ovaj region najkritičnijom tačkom globalne povezanosti.

Eventualna sabotaža ili fizičko oštećenje ove infrastrukture ne bi izazvali samo usporenje mreže za krajnje korisnike. Direktno bi bili paralisani međunarodni SVIFT (SWIFT) transakcioni sistemi, operacije veštačke inteligencije u koje su Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati uložili stotine milijardi dolara, kao i zaštićeni vojni komunikacioni kanali NATO -a i regionalnih sila. Za Srbiju i Balkan, ovo bi značilo momentalni pad kapaciteta veza sa Azijom, što bi pogodilo domaće IT kompanije koje usluge pružaju na istočnom tržištu.

Pouke iz Crvenog mora i novi rizici

Strah od ovakvog scenarija ima crnu prethodnicu. Tokom 2024. godine, tri vitalna kabla u Crvenom moru oštećena su kada je sidro broda, pogođenog u napadu Huta, zagrebalo morsko dno. Taj incident je momentalno prekinuo skoro četvrtinu ukupnog internet saobraćaja između Azije i Evrope, pokazujući koliko je lako izazvati globalni digitalni haos. Danas, situacija je dramatično teža. Vodeće svetske osiguravajuće kuće upravo su podigle premije za specijalizovane brodove za popravku kablova u zoni Persijskog zaliva za čak 40 odsto. To znači da bi, ukoliko bi kablovi bili presečeni večeras, početak sanacije mogao biti odložen nedeljama. Dok se ne garantuje bezbednost posadama, svet bi se suočio sa dugotrajnim „crnim rupama” u mreži, što je scenario koji nijedna moderna ekonomija ne bi mogla da izdrži.

„Nevidljiva” patrola na morskom dnu

Najopasniji aspekt iranske pretnje nije površinska flota, već ono što se dešava desetinama metara ispod nivoa mora. Prema poslednjim dostupnim vojnim izveštajima, Teheran je u vode moreuza rasporedio svoju najnoviju generaciju podvodnih dronova tipa „Aždar”. Ove „nečujne ubice”, zajedno sa jedinicama za specijalne operacije, konstantno patroliraju duž trasa internet kablova.

Za razliku od aviona ili raketa, ove podvodne bespilotne letelice je gotovo nemoguće otkriti konvencionalnim radarima. One mogu nedeljama da leže na morskom dnu u stanju mirovanja, čekajući komandu za aktivaciju. Sama činjenica da Iran poseduje tehnologiju koja može precizno da locira i preseče staklena vlakna na velikoj dubini, izazvala je paniku na svetskim berzama i naterala tehnološke gigante (poput „Mete” i „Gugla”)  da proglase „višu silu” za sve svoje projekte u regionu.

Regionalni odgovor: Trka za kopnenim rutama

Svesne činjenice da bi morsko dno moglo postati grobnica globalne mreže, zemlje Saveta za saradnju u Zalivu (GCC) ubrzano traže spasonosni kopneni izlaz. Saudijska Arabija, Katar i Ujedinjeni Arapski Emirati već investiraju milijarde dolara u strateške kopnene optičke linije. Ove mreže bi trebalo da povežu region sa Evropom preko Iraka, Jordana i Turske, potpuno zaobilazeći kritične tačke poput Ormuza i Bab-el-Mandeba.

Međutim, tehnička realnost je neumoljiva: ovi projekti su i dalje u fazi izgradnje ili testnoj fazi. Iako obećavaju sigurnost, oni trenutno ne poseduju kapacitet da apsorbuju ni deseti deo ogromnog saobraćaja koji se danas oslanja na podmorske sisteme. Dok se ove „digitalne magistrale” ne završe, region i svet ostaju taoci dešavanja u mutnim vodama Ormuskog moreuza.

Digitalni kraj sveta sa morskog dna

Pretnja prekidom podvodnih kablova pokazuje da se savremeno ratovanje više ne vodi samo za teritoriju, već i za protok informacija. Dok svet strepi od rasta cena nafte, istinski ekonomski kolaps mogao bi stići sa morskog dna. Ukoliko Ormuz „zanemi”, posledice će se osetiti od berzi u Tokiju do servera u Londonu ili Berlinu (odnosno Frankfurta), podsećajući nas koliko je naša digitalna civilizacija zapravo krhka.

BONUS VIDEO: 

Preporučujemo

Svet

0 3

NAJMOĆNIJE ORUŽJE IRANA SVIMA ISPRED NOSA: Evo šta je glavni adut Teherana

20. 03. 2026. u 09:17

Svet

0 0

RUTE UVEREN: SAD i NATO će ponovo otvoriti Ormuz

19. 03. 2026. u 12:25

Svet

0 2

AMERIČKA OPERACIJA U IRANU BLIZU ZAVRŠETKA Džonson: Stvar sa Ormuskim moreuzom se malo odugovlači

19. 03. 2026. u 00:10

Svet

1 1

MI ODOSMO, A VI... Tramp: SAD bi mogle da završe sa Iranom i ostave saveznicima da brinu o Ormuzu

18. 03. 2026. u 17:30

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije