AMERIČKA VOJSKA NA PRAGU IRANA?! Trampova odluka bi mogla zauvek da promeni svet: Ovo su 5 paklenih scenarija za invaziju

PREDSTAVLjENO je pet mogućih scenarija angažovanja američkih snaga - od ograničenih misija obezbeđenja nuklearnog materijala, do potpune invazije po uzoru na Irak.

Foto: Veštačka inteligencija

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju snažno protivljenje američke javnosti slanju vojske u Iran - čak 74 odsto ispitanika je protiv, prema jednoj anketi.

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa razmatra mogućnost slanja američkih kopnenih trupa u Iran. Takav potez je do pre samo nekoliko nedelja bio nezamisliv, a ako bi se to dogodilo - iz korena bi se promenio karakter, ali i intenzitet sukoba.

TRAMP RAZMATRA SLANjE TRUPA NA BLISKI ISTOK

Kako javlja "Rojters", zvaničnici raspravljaju o mogućem raspoređivanju "hiljada američkih vojnika" u region kako bi se proširila vojna fleksibilnost. Odluka još nije doneta, ali sama rasprava ukazuje na potencijalni zaokret - od operacije zasnovane pre svega na vazdušnoj i pomorskoj sili ka ograničenim, ciljanim kopnenim misijama.

Neimenovani zvaničnik Bele kuće izjavio je za "Rojters" da odluka o slanju kopnenih trupa nije doneta, ali da Tramp želi da sve opcije budu na raspolaganju, kao i da je fokusiran na ostvarenje svih zvanično definisanih ciljeva operacije "Epski bes":

*demontirati iranske raketne kapacitete

*oslabiti mornaricu

*osigurati da Iran ne može da razvije nuklearno oružje

Postoji pet mogućih scenarija kako bi izgledalo angažovanje kopnenih trupa u Iranu, a najekstremnija je potpuna invazija po uzoru na Irak.

1. OBEZBEĐIVANjE IRANSKIH NUKLEARNIH MATERIJALA

Jedna od najosetljivijih i strateški najvažnijih opcija jeste slanje američkih snaga da zaplene iranske zalihe visoko obogaćenog uranijuma. To bi bila izuzetno složena operacija bez garancije uspeha.

Iranska nuklearna infrastruktura nije koncentrisana na jednom mestu, već je raspoređena na više lokacija, od kojih su mnoge duboko ukopane, ojačane protiv napada i zaštićene slojevitom protivvazdušnom odbranom (PVO). Čak i ograničena operacija elitnih američkih specijalnih snaga verovatno bi zahtevala širu vojnu podršku, uključujući vazdušnu zaštitu i kontinuiranu logistiku na terenu.

Moguća saradnja sa mađarskim "Pakšom", Foto Arhiva

Rizici se protežu i van bojnog polja. Svaki pokušaj fizičkog preuzimanja nuklearnog materijala Teheran bi mogao da protumači kao egzistencijalnu pretnju režimu, što bi verovatno dovelo do brze eskalacije i uključivanja regionalnih aktera.

2. ZAUZIMANjE OSTRVA HARG

Druga opcija jeste kopnena operacija zauzimanja ostrva Harg, glavnog postrojenja preko kojeg se odvija približno 90 odsto iranskog izvoza sirove nafte. Sjedinjene Američke Države (SAD) već su izvele napade na ciljeve tamo, ali se sada razmatra da li bi fizička kontrola bila efikasnija od uništavanja infrastrukture.

Strateška logika je jasna: kontrola ostrva bi ozbiljno ograničila izvoz nafte Irana i prekinula ključni izvor prihoda, dok bi Vašingtonu dala dodatni uticaj nad globalnim energetskim tokovima.

Foto: Profimedia, Depositphotos, Javno vlasništvo/Vikipedija

Međutim, rizici su veliki. Zvaničnici upozoravaju da bi takva operacija bila "veoma rizična", jer Iran može da gađa ostrvo raketama i dronovima, što bi moglo značajno da poveća američke gubitke. Zbog male površine i izložene pozicije u Persijskom zalivu, američke snage bi bile ranjive, a ostrvo bi moglo postati teško odbranjiva isturena tačka u aktivnoj ratnoj zoni.

3. OBEZBEĐIVANjE ORMUSKOG MOREUZA

Ormuski moreuz ostaje najopasnija tačka sukoba, jer su u pitanju globalne zalihe nafte.

Iako se američke operacije zasad oslanjaju na vazdušne i pomorske snage, obezbeđivanje bezbednog prolaza za tankere moglo bi zahtevati raspoređivanje trupa duž iranske obale.

Iako bi takva misija bila predstavljena kao zaštita globalne trgovine i energetskih tokova, ona bi predstavljala značajnu eskalaciju. Čak i ograničeno prisustvo na iranskoj teritoriji nosi rizik od odmazde i širenja sukoba.

Foto: Profimedia

4. ZAŠTITA KLjUČNE ENERGETSKE INFRASTRUKTURE

Ograničenija opcija jeste raspoređivanje snaga radi zaštite ključnih energetskih objekata, poput gasnog polja Južni Pars.

Ovaj pristup podseća na ranije američke misije u Iraku, gde su trupe štitile vitalnu naftnu infrastrukturu tokom nestabilnosti.

Međutim, takve operacije retko su ograničene. Zaštita velikih i strateški važnih objekata zahteva dugotrajno prisustvo na terenu, što snage čini ranjivim na raketne, bespilotne ili napade pobunjenika.

Foto Tanjug/AP/Vahid Salemi

5. POTPUNA INVAZIJA

Najekstremnija opcija - potpuna invazija i okupacija Irana - smatra se veoma malo verovatnom. Obim, troškovi i vojni izazovi bili bi daleko veći nego u ratovima u Irak ili Avganistan, koji su se pretvorili u dugotrajne i skupe sukobe bez jasnog i trajnog političkog rešenja.

Veća populacija Irana, složen teren i snažnije državne institucije dodatno bi otežali svaku okupaciju.

Foto: Tanjug/AP

SNAŽNO PROTIVLjENjE JAVNOSTI

Dok se vojne opcije šire, podrška javnosti ne prati taj trend. Ankete pokazuju snažno protivljenje slanju kopnenih trupa: 60 odsto prema 12, piše "Si-En-En". Anketa kompanije "Kvinipijak univerzitet" pokazuje još veći jaz - 74 odsto prema 20 odsto. Dakle, obe ankete su pokazale da je većina ispitanika protiv slanja kopnenih trupa u Iran. Čak je i među republikancima podrška ograničena - 27 odsto u prvoj i 37 u drugoj anketi.

To predstavlja jasan politički ograničavajući faktor za Trampa, koji je više puta obećao da će izbeći nove dugotrajne ratove na Bliskom istoku, a uz to je svestan da se približavaju izbori za Kongres, piše "Njuzvik".

Za sada izgleda da administracija nastoji da zadrži fleksibilnost, umesto da se opredeli za eskalaciju. Međutim, granica između trenutnih operacija i slanja kopnenih snaga sve je tanja, što otvara ključno pitanje: kako ostvariti ambiciozne ratne ciljeve bez ulaska u mnogo širi sukob.

Način na koji će Sjedinjene Države upravljati tim balansom u narednim nedeljama mogao bi oblikovati ne samo tok rata, već i njegove šire globalne posledice.

(Blic/Newsweek)

Preporučujemo

Svet

0 11

OVO JE PVO SISTEM KOJI JE POGODIO „NEVIDLjIVOG“ F-35: Iran je koristio novi sistem raketa sa toplotnim navođenjem „Madžid“

20. 03. 2026. u 19:54

Svet

0 0

TRAMP PORUČIO: Iran više nema mornaricu, potopili smo 58 brodova u samo dva dana

20. 03. 2026. u 18:08

Svet

0 2

(MAPA) NOĆNE MORE TRAMPA Gde je iranski uranijum? Da li ga ima i šta će Amerika da uradi ako ga pronađe?

20. 03. 2026. u 20:33

Svet

0 0

AMERIKA ŠALjE JOŠ VOJSKE NA IRAN: Preko 2.000 marinaca i 3 broda na Bliski istok

20. 03. 2026. u 17:13

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije