PARALIŠE LI "ZELENI DIKTAT" FRANCUSKU PRESTONICU? Grad svetlosti dobija novog gradonačelnika u drugom krugu loklanih izbora

Bitka za Gradsku kuću Pariza na aktuelnim opštinskim izborima, čiji se drugi krug održava danas, poprima obrise jedne od najznačajnijih političkih konfrontacija u Francuskoj, u kojoj se, iza lokalnih tema, jasno prelamaju i nacionalne linije podele između levice i desnice.

Foto: Goran Čvorović

Posle dugih godina upravljanja glavnim gradom od strane socijalista, uz snažan uticaj "zelenih" saveznika, izbori predstavljaju svojevrsni referendum o modelu razvoja Pariza, između ekološke transformacije i liberalno-konzervativne vizije grada.

U središtu političkog duela nalaze se kandidat levice Emanuel Gregoar, dugogodišnji saradnik odlazeće gradonačelnice An Idalgo i predstavnik kontinuiteta sadašnje politike, i kandidatkinja desnice Rašida Dati, Sarkozijeva ministarka, iskusna političarka koja pokušava da objedini različite desne struje, od klasične republikanske desnice do birača bližih suverenističkim i identitetskim opcijama. Njihov sukob prerasta u sudar dva modela grada.

Levi blok, predvođen socijalistima, ulazi u drugi krug sa realnom perspektivom da, kao i u prethodnim izbornim ciklusima, dobije prećutnu ili neformalnu podršku krajnje levice, pre svega pokreta Nepotčinjena Francuska. Iako formalne koalicije trenutno često izostaju zbog programskih i strateških razlika, izborna matematika i potreba da se spreči dolazak desnice na vlast gotovo po pravilu dovode do prelivanja glasova u korist levice. Ovaj "republikanski refleks" ostaje jedna od ključnih nepisanih zakonitosti francuske politike na lokalnom nivou.

Sa druge strane, Rašida Dati pokušava da proširi svoj politički prostor prema desno. U tom kontekstu, pažnju privlači pitanje odnosa prema biračima i strukturama oko Sare Knafo i pokreta "Ponovno osvajanje". Iako nije došlo do formalnog saveza, zbog rizika od odbijanja umerenijih birača, očekuje se da će deo glasova sa krajnje desnice ipak ići u pravcu Datijeve, više na osnovu ideološke bliskosti po nekim pitanjima, kao što su bezbednost ili migranti, i individualnih opredeljenja, nego kao rezultat organizovanog dogovora.

Kampanja je obeležena snažnim međusobnim optužbama. Desnica predvođena Datijevom oštro kritikuje dosadašnje upravljanje gradom, posebno politiku saobraćaja i urbanizma. Uvođenje ograničenja brzine na 30 kilometara na sat, smanjenje prostora za automobile i širenje biciklističkih staza predstavljaju, prema njenim rečima, ideološki projekat koji je "paralizovao" grad i otežao svakodnevni život građana. Danas je prava umetnost mileći po suženim bulevarima Grada svetlosti stići na vreme s tačke A na tačku B. Kritike se odnose i na visoke cene parkinga, koje u centralnim zonama dostižu i više od 12 evra po satu, kao i na, kako tvrdi desnica, haotično upravljanje javnim prostorom i nedovoljnu brigu o bezbednosti.

Posebno mesto u argumentaciji desnice zauzima optužba o "ekološkom diktatu", odnosno nametanju pravila koja, prema njihovom viđenju, nerazmerno pogađaju srednje i niže slojeve stanovništva. Dati insistira na tome da je Pariz postao grad u kome je život sve skuplji i komplikovaniji, uz nedovoljno efikasne javne politike u oblasti stanovanja, čime se dodatno produbljuju socijalne razlike.

Levi blok uzvraća optužbama da desnica nudi povratak na model koji zanemaruje ekološke izazove i društvenu koheziju. Gregoar i njegovi saveznici ističu da su mere poput ograničenja saobraćaja i razvoja alternativnih vidova mobilnosti deo nužne tranzicije ka održivijem gradu, koji mora odgovoriti na klimatske promene i probleme zagađenja. Oni naglašavaju da je cilj bio da se poboljša kvalitet života, smanji buka i poveća prostor za pešake i porodice.

Kada je reč o socijalnoj politici, levica upozorava da bi dolazak desnice na vlast mogao da dovee do smanjenja javnih ulaganja u socijalno stanovanje i javne usluge, što bi, kako tvrde, dodatno pogoršalo položaj najugroženijih slojeva. Takođe, često se čuju optužbe da bi desnica mogla da zaoštri pristup prema migrantima i pridošlicama, uvodeći restriktivnije i, po oceni levice, diskriminatorne mere.

U središtu sukoba nalazi se i pitanje identiteta samog Pariza, odnosno dilema da li treba da se nastavi sa transformacijom u "zeleni grad" sa snažnom regulacijom saobraćaja po cenu težeg korišćenja automobila, ili se okrenuti modelu koji daje više prostora ekonomskim aktivnostima, mobilnosti i većoj fleksibilnosti za građane i preduzetnike. Dok levica insistira na dugoročnoj koristi od ekološke tranzicije, desnica naglašava neposredne probleme svakodnevnog života i potrebu za "normalizacijom" funkcionisanja grada.

Pariz je postao politička laboratorija u kojoj se testira ne samo lokalna politika, već i budući pravac francuske političke scene uoči narednih predsedničkih izbora.

Preporučujemo

Svet

0 0

Francuska ministarka: Evropske zemlje spremne za deminiranje Ormuskog moreuza

17. 04. 2026. u 08:29

Svet

0 0

Ukrajinska premijerka: Posle posete Vašingtonu osećamo jaču podršku SAD

17. 04. 2026. u 07:58

Svet

0 0

Zapalio se američki nosač aviona: Nekoliko mornara teško povređeno

17. 04. 2026. u 07:52

Svet

0 0

RAT NA BLISKOM ISTOKU: Tramp bi u Pakistan; Iran pristao da se odrekne nuklearnog oružja na čak dve decenije?

17. 04. 2026. u 07:21 >> 07:40

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije