NAPAD NA SRBIJU BIO JE UVOD U TREĆI SVETSKI RAT: Žak Ogar, vođa specijalijalaca posle Kumanovskog sporazuma za "Novosti" o bombardovanju 1999

Već se nalazimo u nekoj vrsti Trećeg svetskog rata, koji je možda upravo počeo bombardovanjem Srbije 1999 godine. Ovaj rat danas nije kao dva prethodna. Delimično je prikriven, podmukao, pomalo licemeran, ali ipak žestok.

Foto G. Čvorović

To u ekskluzivnom razgovoru za "Novosti" ističe Žak Ogar, nekadašnji pukovnik u francuskoj vojsci, vođa specijalaca koji su prvi ušli na Kosovo i Metohiju posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma, autor knjige "Evropa je umrla u Prištini". 

• Napad Alijanse na Srbiju bio je prelomni trenutak?

- Evropa je, kroz slučaj Jugoslavije, Srbije i Kosova, počela da slabi i gubi kredibilitet. Danas vidimo gde se Evropa i svet nalaze.

• Tada je ujedno počeo da se menja i svetski poredak?

- Promene su krenule i ranije, ali vrhunac je bio upravo na Kosovu 1999. To je najavilo ono što će se dogoditi 2022. u Ukrajini, kao i ono što se danas dešava širom sveta. Reč je o svojevrsnoj eksploziji, preispitivanju starog poretka nastalog na Jalti, koji je podrazumevao podelu sveta na sfere uticaja. Danas je jasno da to više ne funkcioniše.

• NATO je tim napadom stavio tačku na poredak iz Jalte?

- Alijansa je bombardovanjem Srbije prešla crvenu liniju. Ta intervencija bila je očigledno kršenje međunarodnog prava, uz narušavanje granica koje je, u principu, trebalo da garantuju UN. Takvih kršenja bilo je i ranije, naročito u Africi, ali ovo je bila prva tako očigledna povreda suvereniteta u Evropi. U nastavku te logike, američka imperija, koji oseća da slabi ali ne želi to da pokaže, pokreće ratove širom sveta, ali u njima ne uspeva da se nametne. Uzmimo za primer Avganistan. Posle 20 godina rata, milijardi dolara i ogromnih ljudskih žrtava, vlast je na kraju ponovo predata talibanima.

• Napadom Severnoatlantske alijanse na SRJ uspostavljen je, dakle, novi princip koji podrazumeva nepoštovanje principa?

- Bilo je to flagrantno kršenje međunarodnog prava. I to protiv zemlje koja nikoga nije napala, već je sama bila napadnuta od strane odbrambene alijanse. NATO menja svoju prirodu 1999. godine. Od organizacije osnovane da očuva mir u Evropi i spreči agresiju Sovjetskog Saveza, prerasta u ofanzivnu strukturu. Varšavski pakt je nestao, ali NATO nastavlja da postoji i radikalno se transformiše. Nekoliko godina nakon pada Berlinskog zida i raspada SSSR, napadnuta je jedna civilizovana država, a samim tim dovedene su u pitanje granice i poredak ustanovljeni posle Drugog svetskog rata. To je bio zakon jačeg. Na Kosovu nije pobedilo pravo, već sila. Ne sila OVK, već njenih saveznika, NATO i SAD.

• Treći svetski rat, koji „tinja“, specifičan je u odnosu na prethodna dva. Karakterišu ga brojni lokalni ratovi i sukobi srednjeg intenziteta, ali i ekonomske, finansijske i energetske krize, epidemije… Možemo li reći da je to neka vrsta hibridnog rata?

- Svedoci smo operacija destabilizacije i slabljenja zemalja koje ne pristaju na pravila dominantnih sila. Tačno je da je 1999. u tom smislu bila prekretnica.

• Je li otimanje Kosova od Srbije na neki način uvod u priče o Krimu, Grenlandu, Južnom Libanu? Da li danas svaka sila može da radi šta hoće?

- Zajednički imenitelj u svemu ovome je destabilizacija poretka nastalog na Jalti. Ipak, Krim je drugačiji slučaj od Kosova. On je logičan nastavak raspada Sovjetskog Saveza. Krim, koji je Hruščov pedesetih godina proizvoljno pripojio Ukrajini, a istorijski je ruski, vraćen je Rusiji. Kosovo je, s druge strane, deo Srbije, iako većinski naseljeno Albancima poslednjih decenija, i ono je silom odvojeno. To nije isto. Ne zaboravimo Venecuelu. Uklanjanje izabranog predsednika operacijom komandosa predstavlja ozbiljno kršenje međunarodnog prava. Tu su i izjave Donalda Trampa o Kanadi ili Grenlandu, kao provokacije koje destabilizuju svet zasnovan na poštovanju granica i suvereniteta država. I naravno, izraelsko-američki napad na Iran.

• Tako je napad bez odobrenja UN na Srbiju otvorio put drugim arbitrarnim intervencijama u svetu?

- Od tada, može se napasti bilo ko, uz opravdanje da smo mi „dobri“, a drugi „zli“. Nestaje racionalnost, gubi se diplomatija. Pogledajte šta se dogodilo u Iranu. Prva nedelja razgovora u Omanu dobro je protekla, svi su bili zadovoljni, druga nedelja je trebalo da usledi početkom marta u Beču, a tokom vikenda, u subotu ujutru, Amerikanci i Izraelci ponovo napadaju Iran. To je kršenje međunarodnog prava, ali i gaženje date reči, principa diplomatije i pregovaranja.

• Tokom prvog mandata Donalda Trampa bili smo svedoci njegovog rukovanja sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom. Očekivalo se da će po povratku na vlast pregovarati o miru sa Vladimirom Putinom i zaustaviti rat u Ukrajini, a zapravo je pokrenuo više konflikata. Može će. čak, napasti i Kubu?

- Nepredvidiv je. Deluje kao da menja stavove više puta dnevno. Pre manje od godinu dana želeo je Nobelovu nagradu za mir, a sada pokreće sukobe gde god stigne. Čak i verbalni sukobi koje inicira, poput onog oko Grenlanda, destabilizuju situaciju. Ipak, to mu se vraća. Gubi podršku birača kojima je obećao mir i napredak, a donosi rat i ekonomsku nestabilnost.

• Kakva je sudbina UN, koje očigledno sada ničemu ne služe? Hoće li doživeti sudbinu Lige naroda i nestati?

- Moraće u svakom slučaju da se preispita globalna bezbednosna arhitektura. Svet više nije unipolaran ili bipolaran, već multipolaran i fragmentisan. Potrebna je institucija koja će obezbediti ravnopravnost država. To je možda utopijski, ali trreba nam organizacija koji će to potvrditi. Danas imamo svet kasta, sa velikim državama, kao što su SAD, koje ne podnose to da druge zemlje žele da žive slobodno. Tu je reč o hegemonizmu, nameri za potčinjavanjem, supremaciji. To je logika podela i ratova, a ne mira i razvoja.

• Kako zaustaviti ovu opasnu spiralu globalnog sukoba?

- Situacija je veoma zabrinjavajuća. Sukob u Iranu i na Bliskom istoku me više zabrinjava nego onaj u Ukrajini. Ukrajinski sukob će se verovatno završiti ove godine, zbog nedostatka boraca i sredstava na ukrajinskoj strani, pošto su se Amerikanci povukli, a Evropljani neće moći još dugo da podržavaju režim u Kijevu koji je na izdisaju. Ovaj rat će, nažalost, ostaviti trajne posledice. Ali, ako bi Izrael izveo nuklearni napad na Iran, Pakistan je već javno poručio da bi odgovorio svojom nuklearnom bombom protiv Izraela. A onda bi ceo svet mogao da bude zahvaćen.

• Šta je potrebno da se ponovo uspostavi makar minimalna ravnoteža u svetu?

- Poraz Amerike, da bi se povukla u sebe, zalečila svoje rane i pomirila se sama sa sobom. Danas je duboko podeljena i oslabljena. Postoje dva tabora. I zato Tramp deluje impulsivno, jer je svestan porpadanja američke imperije. Ono što ga zanima jesu novac, nafta, gas, međunarodna trgovina. I sada rizikuje da izgubi izbore u novembru. Možda i opoziv. Na Bliskom istoku, u najboljem scenariju, potrebno je da se Amerika povuče i zatvori baze. Znate onu staru formulu, "Ameriko, idi kući", koja se primenjivala još u vreme Vijetnama.

• Može se zaključiti da je pad Berlinskog zida s jedne strane doneo veliko zadovoljstvo, ali da je s druge stvorio nezadovoljstvo koje sada dolazi na naplatu?

- Kada je Berlinski zid pao, svi su aplaudirali jer je to bio znak slobode, nade i jer se sve odvijalo na miran način. Godinu dana kasnije usledio je i raspad Sovjetskog Saveza. I svi su tapšali misleći da je konačno nestala totalitarna pretnja sa Istoka i da će se Rusija priključiti zajednici naroda. Ali, američka doktrina bila je pre svega da se Rusija ne zbliži sa Evropom. A Rusija je evropska zemlja.

• Ima li Rusija neki deo odgovornosti u svemu ovome što se trenutno dešava u svetu?

- Rat u Ukrajini nije počeo 2022. godine. To je posledica prikrivenog rata koji su SAD i NATO vodili protiv Rusije još od kraja SSSR. Amerika je gurala širenje NATO ka Istoku i na kraju kolonizovala Ukrajinu kako bi je potčinila i pretvorila u bazu za vođenje rata protiv Rusije. Rusija je samo želela da se zaštiti, i da zaštiti rusofono stanovništvo na istoku Ukrajine koje je bilo izloženo zlostavljanju od strane Kijeva nakon puča na Majdanu i preuzimanja vlasti od strane saveznika Amerike.

SRPSKI SUVERENITET NA KOSOVU

• U ovom prekomponovanju granica i svega ostalog što se danas dešava u svetu, šta Srbija može da izgubi, ili dobije?

- Kosovo je proglašeno nezavisnim pod pritiskom NATO i Evropske unije 2008. godine, uz kršenje Rezolucije 1244 UN. Potrebno je vratiti se međunarodnom pravu. Kosovo je deo Srbije, može da ima posebnu autonomiju i decentralizovano upravljanje, šta god želite, ali je deo Srbije. Srpski suverenitet mora ponovo da bude uspostavljen na Kosovu. Možda će svetski događaji i dešavanja u Ukrajini, uz pobedu Rusije koju nije moguće osporiti, omogućiti odlazak Amerikanaca sa Kosova i odatle obnovu međunarodnog i nacionalnog poretka. To je ono što želim Srbiji.

Preporučujemo

Svet

0 0

KAKO TO? Najsrećnija zemlja sveta, a stopa samoubistava velika

30. 03. 2026. u 08:05

Svet

0 0

RAT NA BLISKOM ISTOKU Tramp: Želim da preuzmem iransku naftu; šef diplomatije Pakistana najavljuje pregovore narednih dana

30. 03. 2026. u 07:34

Svet

0 0

NEMCI GUBE JAVNE APOTEKE: Farmaceutska mreža u Nemačkoj škripi, apotekari štrajkovali

30. 03. 2026. u 07:00

Svet

0 2

DA LI RUSIJA VRAĆA DRONOVE U IRAN: Moskva proizvodi 1.000 dnevno i ima ih dosta za izuzetak (VIDEO)

30. 03. 2026. u 07:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije