Svet

ZALIV IMA NOVOG ŠEFA: Ovo su tri moguća scenarija nakon pauze u ratu između Irana i Amerike i Izraela

Predrag Stojković

12. 04. 2026. u 07:00

SKORO apokaliptična retorika američkog predsednika Donalda Trampa, koji je pretio da će „čitava civilizacija večeras umreti“, iznenada je ustupila mesto deeskalaciji.

ЗАЛИВ ИМА НОВОГ ШЕФА: Ово су три могућа сценарија након паузе у рату између Ирана и Америке и Израела

Do večeri 7. aprila objavljeno je da su se SAD i Iran složili oko dvonedeljnog prekida vatre; ubrzo nakon toga, Izrael je potvrdio da će se pridružiti. Tokom ove dve nedelje trebalo bi da se održe pregovori o trajnom mirovnom sporazumu, a Pakistan će delovati kao posrednik.

Upravo je to scenario koji smo od samog početka sukoba videli kao najverovatniji.

Rat bi se i dalje mogao nastaviti (doći ćemo do toga u nastavku), ali za sada izgleda da se stvari kreću ka stvarnosti u kojoj Persijski zaliv, zapravo, postaje persijski. Iran sada efikasno kontroliše brodarstvo u Zalivu i drži arapske naftne monarhije u opasnosti – a SAD izgleda da to prihvataju.

SCENARIO 1: PRODUŽENI PREKID VATRE

Pretpostavimo da pauza u neprijateljstvima traje mesecima – ili čak godinama. To je sasvim verovatno: čak i ako se ne postigne formalni mirovni sporazum, prekid vatre bi se jednostavno mogao produžavati iznova i iznova.

U tom slučaju, glavni prioritet za arapske države biće izgradnja nove generacije protivvazdušne odbrane. Plan je prilično jasan: oslanjati se na jeftine, masovno proizvedene presretače, bilo da su oni sa kopnenog polja (kao što je ruski Pancir) ili lansirani iz vazduha (kao što je APKVS). I arapske države i Izrael će se verovatno fokusirati na ovo, uz obnavljanje svojih tradicionalnih zaliha protivvazdušne odbrane.
Drugi prioritet biće diverzifikacija logistike – izgradnja novih cevovoda do Crvenog mora i pronalaženje alternativa za brodske rute u Zalivu. Cilj je očigledan: osloboditi se iranskog zastoja u Ormuskom moreuzu i smanjiti njegov uticaj. Uz to, za zemlje poput Katara, Bahreina, Kuvajta i Iraka, cevovodi preko Arapskog poluostrva značili bi zavisnost od druge regionalne sile – Saudijske Arabije. I, naravno, primenjivale bi se tranzitne takse.

Ništa od ovoga ne rešava suštinski problem. Geografija Zaliva onemogućava potpunu zaštitu. Na više od 500 nautičkih milja (oko 1.000 km) – kao nešto iz stare arkadne pucačine – svaka brodska linija je na dohvat ruke Irana. Duž obale, luke, fabrike, postrojenja za desalinizaciju, skladišta nafte, centri podataka, hoteli i neboderi stoje izloženi poput meta na streljani. Braniti sve to od mora je izuzetno teško i za sada će arapske države verovatno odlučiti da plate za bezbedan prolaz.

Na kraju krajeva, njih zapravo nije briga ko pruža taj bezbednosni kišobran. Nekada su plaćali SAD; sada će plaćati Iranu. Cena nije čak ni toliko visoka – navodno oko 2 miliona dolara po supertankeru, što je samo 2-3% vrednosti nafte na brodu. I na kraju, kupci će ionako platiti račun.

Na Istoku, jedna od najviših odlika mudrog vladara je sposobnost da nametne danak susedima i natera ih da priznaju vaš autoritet. Taj princip je dobro shvaćen i u Iranu i u arapskom svetu. Ironično, SAD i Izrael su možda pomogli u stvaranju novog regionalnog poretka koji zapravo odgovara lokalnoj političkoj logici.

Sada će se Vašington i Zapadni Jerusalim (Izrael) suočiti sa dugom, teškom borbom za obnovu svog uticaja – i svaki njihov potez biće posmatran sa skepticizmom od strane arapskih država: šta ako se sve ponovo raspadne? Alfa vuk je promašio cilj.

SCENARIO 2: OBNOVLjENA ESKALACIJA

Sasvim je moguće da se za dve nedelje rat ponovo rasplamsa – potencijalno sa još većim intenzitetom. Iranski pregovarači bi ponovo mogli biti meta, što bi izazvalo raniji kolaps primirja. Ipak, ovo smatramo relativno malo verovatnim: uprkos značajnim vojnim sposobnostima SAD i Izraela, trenutno im nedostaje jasan put da odlučno poraze Iran konvencionalnim sredstvima.

Realno, osim nuklearnog scenarija, koalicija ima dve glavne opcije.

Prva je kampanja intenzivnog strateškog bombardovanja usmerena na „bombardovanje Irana nazad u kameno doba“. To bi zahtevalo da američki strateški bombarderi deluju direktno iznad iranske teritorije – rizičan predlog, kao što je pokazao incident u blizini Isfahana. U takvim uslovima, bombarderi B-52 bi zapravo bili ranjiviji od modernih borbenih aviona – lako ih je oboriti kao i civilne avione, čak i za relativno zastarele sisteme protivvazdušne odbrane.

U međuvremenu, iranski raketni kapaciteti su ne samo opstali, već su pokazali znake oporavka i povećanog operativnog tempa. Američke snage nisu bile u stanju da ozbiljno poremete iransku infrastrukturu za lansiranje dronova (uključujući bespilotne letelice tipa Šahed). To znači da svaka kampanja bombardovanja velikih razmera rizikuje da izazove značajnu štetu od odmazde – posebno protiv arapskih monarhija proizvođača nafte – produžavajući i produbljujući globalni naftni šok i potencijalno gurajući svet ka finansijskoj krizi.

Izrael bi takođe bio izložen. Prema izveštaju JPMorgan-a, koji se poziva na Jevrejski institut za nacionalnu bezbednost Amerike, stopa uspeha iranskih udara na izraelsku teritoriju je naglo porasla – sa 3% na početku rata na 27% do kraja marta i početka aprila – uglavnom zbog naprezanja i iscrpljivanja izraelske protivvazdušne odbrane.

Druga opcija – kopnena operacija velikih razmera, bilo duž iranske obale ili protiv ostrva pod kontrolom Irana – dolazi sa svim rizicima vazdušnog ratovanja plus neizbežne velike žrtve. Prednosti? U suštini nikakve. Ograničeni amfibijski napadi bi malo postigli, dok invazija punih razmera usmerena na promenu režima jednostavno nije izvodljiva.

Ništa od ovoga ne znači da je eskalacija isključena. To znači da bi pre eskalacije, rukovodstvo SAD i Izraela moralo da reši istu jednačinu sa kojom se suočilo na početku rata – ali sada sa mnogo manje nepoznanica. Iranska otpornost, njegovi vojni kapaciteti i obim američko-izraelske međunarodne izolacije sada su mnogo jasniji.

Ako se plovidba kroz Ormuski moreuz nastavi, a zatim bude ponovo prekinuta akcijom SAD ili Izraela, oni bi se široko smatrali odgovornim za pokretanje globalne ekonomske krize.

SCENARIO 3: SUKOBI NISKOG NIVOA POD IRANSKOM KONTROLOM ORMUZA

Ovo je u suštini varijacija prvog scenarija – i, po našem mišljenju, najverovatniji. U stvari, čini se da se već odvija: Iran optužuje Izrael da krši primirje novim napadima i preti (i verovatno se sprema) da uzvrati.

Ako se saobraćaj kroz Ormuski moreuz nastavi manje-više neprekidno, obrazac stalnih tenzija i sporadičnih razmena mogao bi postati nova norma. Izrael izvodi napade (ili Iran tvrdi da je napadnut); Iran odgovara privremenim zatvaranjem moreuza na dan ili dva – možda pokretanjem sopstvenog udara odmazde.

Posle nekoliko nedelja ili meseci, ovakve vesti jednostavno blede u pozadinu – konstantan rizik niskog nivoa. Region postaje manje stabilan, ali ostatak sveta uglavnom sleže ramenima – sve dok nafta i drugi resursi nastavljaju da izlaze iz Persijskog zaliva.

(rt.com/Sergej Poletajev)

BONUS VIDEO - ANGELINA TOPIĆ ZA "NOVOSTI": Prva reakcija posle svetske medalje

11. 04. 2026. u 16:11

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

CNN OBJAVIO DA JE IRAN PROGLASIO VELIKU POBEDU, TRAMP POLUDEO Saopštenje je velika prevara, nadležni utvrđuju da li je počinjeno krivično delo

Svet

0 41

CNN OBJAVIO DA JE IRAN PROGLASIO VELIKU POBEDU, TRAMP POLUDEO Saopštenje je velika prevara, nadležni utvrđuju da li je počinjeno krivično delo

IRAN je saopštio da je ostvario veliku pobedu i primorao Sjedinjene Američke Države da prihvate njegov plan u 10 tačaka, navodi se u saopštenju Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana koje su preneli državni mediji, tvrdi CNN. Tramp je na obajvu CNN-a ekspresno reagovao i optužio ih za prevaru.

08. 04. 2026. u 02:39

PROVOCIRALI NA GODIŠNJICU NATO AGRESIJE: Uhapšena četvorica Albanaca u Srbiji, pogledajte snimke (VIDEO)

Hapšenja i istraga

0 24

PROVOCIRALI NA GODIŠNjICU NATO AGRESIJE: Uhapšena četvorica Albanaca u Srbiji, pogledajte snimke (VIDEO)

PRIPADNICI Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave kriminalističke policije uhapsili su na teritoriji Republike Srbije A. S. (1989), E. V. (1984), E. G. (1978) i A. C. (2005) državljane Republike Albanije zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti.

24. 03. 2026. u 20:17