TRAGOVI HRISTOVE KRVI, POLEN IZ JERUSALIMA "Novosti" u bazilici kod Pariza: Ovde se čuva košulja u kojoj je Isus razapet (FOTO)

ARŽENTEJ, grad na severozapadnoj pariskoj periferiji, nekada poznat po kraljevskim hodočašćima i manastiru iz sedmog veka, opatiji koja je kasnije imala ključnu ulogu, bila ugledno versko sedište, centar vlasti povezan s kraljevima, ekonomsko i kulturno stecište, danas bi, po „šarenilu“ svojih stanovnika pre mogao da se pozove na svoju impresionističku prošlost nasleđenu s platna svog čuvenog stanovnika Kloda Monea.

Foto: Goran Čvorović

Ali, Aržentej ima nešto što ga i danas čini nesvakidašnjim mestom na svetu. Na njegovoj teritoriji čuva se jedna od najvećih hrišćanskih relikvija, Hristov hiton, odnosno košulja ili tunika, u kojoj je odveden na raspeće.

Petnaestak minuta vožnje od Pariza novim, modernim prigradskim vozom, i stiže se u gradić u kome baš, na prvi pogled, i nema puno hrišćana, ako je suditi po načinu njihovog oblačenja, izgledu i navikama. Železnička stanica puna je policije. Kontrolišu mlade, od perona, sve do središnjeg bulevara.

Nešto više od kilometar peške, koliko zatim traje put do svetinje, prilika je da se sagleda sva raskoš francuskog migrantskog nasleđa. Ko zna, ako biste nekoga ovde priupitali gde se nalazi aržentejska bazilika Sen Deni, možda bi pomislio i da ga provocirate. Najbolje je zato pouzdati se u staru dobru navigaciju telefonom.

Usput, orijentalni tepih rasprostrt nasred trotoara pred kafeom u kome svi, izgleda, piju čaj. Udarila vrelina. Starina iz Magreba na klupi hrani golubove. I ovo su, ipak, neki srećni ljudi, u nesrećna svetska vremena.

Zvonik se nazire izdaleka. Prilaz renoviran. Ispred, na kamenom trgu, klinci vrte čigre, žena telefonira, dvojica dođoša sede na stepenicama i čavrljaju, jedan se naslonio na crkveni stub i sunča se. Devojke u modernim dimijama špartaju s telefonima u rukama. Kako bi drugačije?

A kada se pomere teške dveri koje vode u crkvu izgrađenu krajem 19. veka u neoromanskom stilu na mestu starog zdanja, kroz čije vitraže prodire raznobojna svetlost padajući na kamene stubove u mističnoj tmini, sve, najednom, dobije neku sasvim novu dimenziju. Blizina dragocene hrišćanske relikvije puni vazduh iskrama uzbudljivog iščekivanja, pred susret s istorijom.

Unutra nas čeka ljubazni domaćin, otac Gi Emanuel Kario. Provešće nas kroz nesvakidašnje svedočanstvo hrišćanske vere, omogućivši nam da u neposrednoj blizini Hristovog hitona osetimo neponovljivu jezu radosti susreta s komadom tkanine koja je pripadala onome od koga merimo vreme i savremeno postojanje.

Vodi nas pravo do relikvarijuma koji se nalazi u središtu bazilike. Mnogi samo zbog toga ovde i dolaze. Iza bogato ukrašene vitrine, nazire se sveta tkanina. Vidljiv je tek jedan, manji deo, urolanog platna. Pa opet, sama pomisao da se nalazite u njegovoj blizini, znajući kome je pripadalo, stvara poseban ugođaj.

Foto: Goran Čvorović

- Hiton je izrađen od smeđe vune. Verovatno je u međuvremenu malo i potamneo, ipak je to komad tkanine star čak dve hiljade godina – ističe naš sagovornik.

Tri platna vezana za Hrista danas se čuvaju kao izuzetno važne svetinje. Uz hiton u Arženteju, u Ovijedu u Španiji se nalazi sudarijum, odnosno marama za koju se veruje da je bila stavljena preko Hristovog lica posle njegove smrti, dok se u Torinu čuva platno, odnosno Torinski pokrov, u koji je Hrist nakon golgote bio umotan.

- Na svim ovim tkaninama vidljive su crvene mrlje. Pune su krvi. Urađene su i stručne analize. Otkrivena je ista krvna grupa AB. Ima na ovim platnima i polena iz Jerusalima – ističe otac Kario i ukazuje nam na skorenu krv na hitonu.

Predanje kaže da je Hristovu košulju lično istkala Bogorodica.

- Zato je košulja tako dobro izrađena i veoma lepa – kaže starešina bazilike.

Hristov nešiveni hiton istkan je iz jednog komada. U Jevanđelju po svetom Jovanu pominje se da vojnici nisu hteli da ga cepaju, već da su bacali kocku ko će ga celog uzeti. To simboliše i jedinstvo vere.

Foto: Фото: Горан Чворовић

POGLEDAJ GALERIJU

Naš vodič kroz istoriju Hristove tunike usmerava nas, zatim, ispod relikvarijuma, gde postoji uzan, nizak prolaz, u kome hodočasnici na trenutak mogu da ostanu sami i izgovore tačno utvrđene reči kojima pozivaju Hrista, ispod njegovog hitona, da im pruži spas i utehu. Na zidovima islikani ikonopisi.

- Na slikama su predstavljena tri vojnika prilikom uzimanja odeće, Hrist sa Devicom Marijom i Sveti Jovan. Prikazani prizor je prilično istočne tradicije. Dosta podseća na ono što možemo da sretnemo kod vas, u pravoslavnim crkvama – naglašava otac Kario.

Levo od relikvarijuma nalazi se veliko naslikano platno, koje zapravo dočarava priču o monahinji Teodradi preko koje je Hristov hiton dospeo u Aržentej. Zanimljiv je put koji je ovo platno prošlo. Naš sagovornik ističe da tokom prvih vekova nije postojala baš jasna predstava o tome gde se nalazila sveta tunika.

- Ostala je, na početku, verovatno u Svetoj zemlji. Onda su se dogodile dve velike invazije u 7. veku, persijska i muslimanska. Persijanci, kao dobri trgovci, nisu uništiavali relikvije. Skupo su ih prodavali hrišćanima. U Carigradu su se tako u 8. veku našle veoma značajne svetinje. Početkom 9. veka vizantijska carica Irina, u vreme kada su muslimani stalno ugrožavali njeno carstvo, šalje vredan poklon Karlu Velikom, caru Zapadnog carstva. Svestan veličine poklona, Karlo Veliki daruje hiton svojoj kćerki Teodradi, koja se zamonašila u samostanu u Arženteju – prenosi nam starešina crkve istorijat vrednog znamenja koje se tu i danas nalazi.

Naročito je ponosan na to što se hiton baš ovde čuva.

- Veoma je važan znak to što se sveta tunika nalazi u Arženteju, a ne u prelepim pariskim četvrtima. Ovo je zemlja gde se ukrštaju mnoge kulture i religije. I obeležena je siromaštvom. A hiton je vuneno platno. Niti je ukrašeno zlatom, niti dragim kamenjem. Ali, mnogo vredi – naglašava naš domaćin.

Tunika se s vremena na vreme iznosi na poklonjenje vernicima. Pre godinu dana došlo je dvesta hiljada ljudi. Slično je bilo i 2016. godine.

- Svi francuski kraljevi su ovde dolazili. U 12. veku, kada je iznošena, iz cele Evrope došlo su stotine hiljada vernika – kaže domaćin crkve.

Sledeći put biće prikazana u celosti tek 2033, za 2000 godina od Hristove smrti. Otac Kario nas odvodi da nam pokaže mesto od pozlaćene bronze, gde se izlaže. Ključem otvara gvozdenu kapiju unutar crkve, uvodi nas i pokazuje unutrašnjost prostorije, ukazavši nam tako veliku čast.

- Redovno nam dolaze i pravoslavci. Pravoslavni vernici su možda i bliži relikvijama nego katolici. Privrženi ste svetinjama. I veoma ste dobrodošli. Ljubav i hrišćanstvo nas ujedinjuju. Osim toga, tunika je i znak iz vremena nepodeljene Crkve. Podela hrišćana je loša poruka – veli naš domačin.

Otac Kario naglašava da je hiton istkan odozgo nadole. To znači – od Boga ka narodu. I simbolizuje jedinstvo Crkve. Upravo zato ga u Jevanđelju vojnici nisu raskomadali.

- Nadamo se da danas neće tako raskomadati ni svet. Mir nije samo cilj, već i način života. Vaš region je takođe mnogo stradao i propatio zbog ratova i podela. Vi znate šta to znači – zaključuje otac Kario.

Preporučujemo

Kultura

0 7

REMEK-DELO KOJE NE BLEDI: Zašto je Zefirelijev „Isus iz Nazareta” i dalje nedostižan

05. 04. 2026. u 18:17

Društvo

0 6

DAN KADA JE SMRT DRHTALA: Šta zapravo slavimo na Veliku subotu?

10. 04. 2026. u 20:00

Društvo

0 9

PRAZNIK NAD PRAZNICIMA: Koja je suština Hristovog Vaskrsenja?

11. 04. 2026. u 07:06

Svet

0 14

JERUSALIM U PLAMENU I TIŠINI: Zatvorena Crkva Svetog Groba, policija upala među vernike ispred Al Akse – više od 150 povređenih

19. 03. 2026. u 17:46

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije