Svet

Zašto NATO strahuje od ruskog Iskandera-K? U dometu mu cela Evropa, za nekoliko minuta članice Alijanse bi poslao u istoriju

М.А.С.

19. 04. 2026. u 10:45

RUSKI sistem krstarećih raketa Iskander-K dobio je sve veći publicitet zbog svoje uloge u rusko-ukrajinskom ratu.

Зашто НАТО страхује од руског Искандера-К? У домету му цела Европа, за неколико минута чланице Алијансе би послао у историју

Izazovi koje Iskander predstavlja za pozadinske objekte članica NATO-a u slučaju rata velikih razmera su u mnogim aspektima veći. Iskander-K je ušao u upotrebu sredinom 2010-ih, otprilike deceniju kasnije od sistema Iskander-M, i dizajniran je da obezbedi komplementarnu mogućnost preciznog dubokog udara na malim visinama. 9M728 i 9M729 su njegove primarne rakete, pri čemu se za ovu drugu procenjuje da ima domet od 1.500 do 2.000 kilometara i smatra se da je derivat krstareće rakete 3M14 Kalibar razvijene za rusku mornaricu. Ovaj domet postavlja ciljeve širom većeg dela Evrope u domet sa ruske teritorije, a borbeni i visoko mobilni lansirni sistemi sistema mogu da prate snage u napredovanju i da se brzo prebace iz vazduha, navodi magazin Military watch.

Isplativost

Sistem „Iskander-K“ pruža isplativiji način za lansiranje krstarećih raketa nego oslanjanje na avione ili ratne brodove, i omogućava da lansirne rampe budu mnogo šire raspoređene na mobilnim transportno-montažnim lansirnim sistemima kako bi se osigurala sposobnost udara. U slučaju rata velikih razmera u Evropi, očekuje se da će se sistem koristiti za lansiranje kombinovanih napada sa sistemima „Iskander-M“, jer istovremena odbrana od krstarećih i balističkih raketa može biti posebno izazovna. Pored većeg dometa, glavne prednosti u odnosu na „Iskander-M“ uključuju njegovu nisku uočljivost i sposobnost probijanja. Za razliku od balističkih raketa koje su brze, ali veoma vidljive sistemima za rano upozoravanje, njegove krstareće rakete, iako sporije i lakše ih je oboriti ako se otkriju, teže je otkriti ili pratiti i pratiti složene profile terena.

Mogućnosti sistema Iskander-K smatraju se optimalnim za pokretanje početnih udara ili napada zasićenjem, iskorišćavanje praznina u pokrivenosti protivvazdušne odbrane i komplikovanje odgovora protivnika. Sa procenjenom verovatnom kružnom greškom od 5-10 metara, sistem je sposoban za veoma precizne udare po fiksnim ciljevima visokog značaja. Dok je dugi domet sistema ranije bio jedinstven u ruskom arsenalu, uvođenje u upotrebu balističkog raketnog sistema srednjeg dometa Orešnik u decembru 2025. godine obezbedilo je komplementarnu dodatnu mogućnost za napad na ciljeve NATO-a širom Evrope i šire. Iskander-K je u svojoj ulozi uglavnom uporediv sa kineskim CJ-10, koji je ušao u upotrebu skoro deceniju ranije i nastavio da se modernizuje, i sa američkim sistemom Tifon koji integriše krstareće rakete Tomahavk.

Boljka za NATO

Očekuje se da će izazov koji sistem Iskander-K predstavlja za odbranu članica NATO-a nastaviti da raste, a posebno je ozbiljan zbog sposobnosti sistema da služi kao platforma za isporuku taktičkih nuklearnih udara.

Tekući rusko-ukrajinski rat je do ekstremne mere iscrpeo protivvazdušnu odbranu članica NATO-a, jer su lanseri, radari, komandni punktovi i rakete zemlja-vazduh donirani ukrajinskim oružanim snagama u velikim razmerama. Zalihe protivvazdušne odbrane Sjedinjenih Država u ključnim objektima širom sveta takođe su kritično iscrpljene zbog veoma brzog trošenja municije protiv Irana i uništavanja ključnih radara protivvazdušne odbrane u iranskim udarima. Dok je Iskander-M korišćen kao višestruka snaga za druge raketne sisteme na ukrajinskom ratištu uništavanjem visoko vrednih sistema protivvazdušne odbrane kao što su američki MIM-104 Patriot, uvođenje „Orešnika“ u službu otvara mogućnost da bi se mogao koristiti u iste svrhe širom Evrope, omogućavajući da se udari zatim pokreću pomoću Iskandera-K sa mnogo većim stopama uspeha.

BONUS VIDEO: RUSIJA TESTIRALA S-500! Pogledajte snimak - PVO sistem oborio balističku raketu

19. 04. 2026. u 08:52

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

TRAMP POTPISAO NAREDBU 13219: Dejtonski sporazum i Rezolucija 1244 se moraju poštovati

Svet

0 42

TRAMP POTPISAO NAREDBU 13219: "Dejtonski sporazum i Rezolucija 1244 se moraju poštovati"

PREDSEDNIK Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp produžio je danas vanredno stanje na nacionalnom nivou u vezi sa Zapadnim Balkanom, u skladu sa Zakonom o međunarodnim vanrednim ekonomskim ovlašćenjima, objavljeno je danas na sajtu Federalnog registra SAD.

24. 06. 2026. u 17:38 >> 17:45

UDARNO: Zelenski tvrdi da je Lukašenko prihvatio ultimatum

Svet

0 10

UDARNO: Zelenski tvrdi da je Lukašenko prihvatio ultimatum

KOMUNIKACIONA oprema za koju Ukrajina tvrdi da je pomagala u podršci ruskim napadima dronova sa teritorije Belorusije prestala je da radi, rekao je predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski novinarima danas, nekoliko dana nakon što je izdao ultimatum beloruskom predsedniku Aleksandru Lukašenku.

24. 06. 2026. u 18:41