Francuski "kišobran" nad Evropom: Nukelarna doktrina Francuske o odvraćanju izazvala rekaciju Moskve

Francuski nuklearni kišobran mogao bi da pokrije Evropu, ali i da izazove gnev Rusije.

Foto: Unsplash/ Emanuel Kypreos mankip67

Kao predsednik jedine nuklearne sile unutar EU, Emanuel Makron u poslednje vreme intenzivno promoviše tu ideju, ali je ključno razumeti da se ne radi o klasičnom NATO modelu "nuklearnog deljenja", kakav postoji pod okriljem SAD. Francuski koncept se zasniva na onome što Pariz naziva "prošireno odvraćanje", odnosno na političko-strateškoj zaštiti evropskih saveznika bez prenosa kontrole nad nuklearnim oružjem.

U tom okviru, Francuska je već postigla sporazum sa Danskom, a vodi razgovore sa više drugih evropskih zemalja, među kojima se izdvajaju Nemačka i Poljska, ali i Holandija, Belgija, Švedska i Grčka, uz već postojeću tesnu saradnju sa Velikom Britanijom.

Ove države neće biti korisnici nuklearnog oružja u tehničkom smislu, već partneri u širem sistemu konsultacija i potencijalne vojne koordinacije. Saradnja podrazumeva strateški dijalog o bezbednosnim pretnjama, učešće u zajedničkim vojnim vežbama, kao i razmatranje eventualnog raspoređivanja sredstava sposobnih za nuklearno odvraćanje, pre svega vazduhoplovnih platformi poput aviona "rafal".

Za sada se jedino Danska formalno dogovorila o bližoj saradnji sa Francuskom u oblasti nuklearnog odvraćanja, ali taj dogovor ima pre svega političko-strateški karakter i ne podrazumeva razmeštanje nuklearnog oružja niti deljenje kontrole nad njim. Reč je o produbljenim konsultacijama i mogućim zajedničkim vežbama.

Kao najzainteresovaniji partner profilisala se Poljska, zbog bezbednosnog konteksta na istoku Evrope. Makron je početkom sedmice bio u Gdanjsku gde je s premijerom Donaldom Tuskom davao novi zamah francusko-poljskom partnerstvu. Na dnevnom redu samita bili su nuklearni štit, vojni sateliti i odbrambena industrija. Makron je najavio da će do leta biti omogućen konkretan napredak u oblasti nuklearnog odvraćanja između dve zemlje.

- Među stvarima koje ćemo svakako razmotriti nalaze se razmena informacija, zajedničke vežbe, a može biti i raspoređivanja u Poljskoj francuskih aviona koji nose nuklearno oružje – rekao je Makron na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Tuskom.

Samit u Gdanjsku predstavljao je prvu konkretnu primenu sporazuma o prijateljstvu i pojačanoj saradnji, potpisanog u  maju prošle godine u Nansiju, kojim je Poljska podignuta na nivo glavnih saveznika Francuske, među kojima je i Nemačka.

Suštinska razlika između francuskog i američkog modela je u tome što Pariz ne deli nuklearno oružje niti operativnu kontrolu nad njim. Odluka o eventualnoj upotrebi ostaje isključivo u rukama francuskog predsednika, što znači da ni Berlin, ni Varšava, niti bilo koja druga evropska prestonica ne bi imale direktan uticaj na aktiviranje tog arsenala.

Ono što Pariz nudi partnerima nije, dakle, fizičko razmeštanje nuklearnog oružja po evropskim teritorijama u klasičnom smislu, već političko i vojno uvezivanje kroz signal da bi napad na ključne evropske države mogao biti tretiran kao pretnja vitalnim interesima Francuske. U tom smislu, potencijalna rotacija borbenih aviona sa nuklearnim kapacitetom, zajedničke vežbe i unapređena koordinacija imaju pre svega funkciju odvraćanja i demonstracije spremnosti, a ne stvaranja novog sistema raspoređenih nuklearnih snaga.

Varšava, zbog svoje geopolitičke pozicije i percepcije bezbednosne pretnje sa istoka, snažno zagovara jačanje evropskih garancija i otvoreno podržava ideju francuskog nuklearnog kišobrana. Berlin, s druge strane, kao ključni politički i ekonomski akter Evrope, pristupa ovoj inicijativi opreznije, balansirajući između oslanjanja na američku zaštitu i potrebe za jačanjem evropske strateške autonomije. Upravo su ove dve zemlje odigrale centralnu ulogu u tome da se ta tema iz teorijskog domena prebaci u konkretne političke i vojne razgovore na evropskom nivou.

U tom kontekstu, dodatnu dimenziju raspravi daje i reakcija Moskve. Ruski zvaničnici su više puta upozorili da bi svako dalje približavanje nuklearne infrastrukture zapadnih saveznika ruskim granicama moglo da dovede do redefinisanja potencijalnih ciljeva u slučaju eskalacije. Posebno su pominjane baltičke države kao moguće mete u scenariju u kome bi Rusija procenila da se suočava sa direktnom nuklearnom pretnjom. U aktuelnoj situaciji, deo analitičara postavlja pitanje da li bi takva logika mogla da se eventualno proširi i na druge evropske zemlje koje bi bile obuhvaćene francuskim konceptom proširenog odvraćanja.

Preporučujemo

Svet

0 0

Beživotno telo novinarke izvučeno iz ruševina: Ubijena tokom izraelskog napada na jugu Libana

23. 04. 2026. u 07:40

Svet

0 0

Rat na Bliskom istoku: Nije bilo govora o nuklearnoj opciji; Iran razbio mrežu MOSAD-a

23. 04. 2026. u 07:06

Svet

0 2

Marta lagala da nije bila doušnik Udbe? Komesarka EU optužena za špijuniranje u vreme nekadašnje Jugoslavije

23. 04. 2026. u 07:00

Svet

0 4

Oslobođena cela Luganska republika: Objavljeno koliko teritorija Ruska Federacija kontroliše posle četiri godine rata u Ukrajini

23. 04. 2026. u 06:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije