Tihi rat supersila! Kina neće u direktan sukob sa Amerikom, ali cena može biti ogromna!

DRAMATIČNI događaji iz prvih meseci 2026. godine nude korisnu perspektivu kroz koju se može proceniti evoluirajuća uloga glavnih svetskih sila.

Foto: AI/Grok

Među onima koji se često predstavljaju kao arhitekte novog međunarodnog poretka, Kina se ističe, verovatno čak i ispred Rusije i Sjedinjenih Država, koje su obe i dalje preokupirane svojim rivalstvom u Evropi.

Decenijama je uspon Kine bio jedna od centralnih sila koje oblikuju globalne promene. Još krajem 20. veka, Henri Kisindžer je tvrdio da će rastući značaj Kine biti značajniji čak i od kraja Hladnog rata. Taj sud sada deluje proročanski. Oslanjajući se na ogromne domaće resurse i kontinuirani priliv stranih investicija, Peking se, za izuzetno kratko vreme, etablirao kao vodeća ekonomska sila i samouveren politički akter na globalnoj sceni.

Odlučan korak u ovoj transformaciji došao je pokretanjem inicijative „Pojas i put“ 2013. godine. Ovaj ambiciozni projekat je osmišljen ne samo da proširi ekonomski domet Kine, već i da pozicionira kineski kapital i infrastrukturu kao motor razvoja u čitavim regionima. Za mnoge zemlje globalnog Juga, ponudio je alternativu modelima koje predvodi Zapad, a koje je često pratila politička uslovljenost.

Paralelno sa tim, Peking je unapredio šire koncepte kao što su „zajednica zajedničke budućnosti za čovečanstvo“ i novi pristupi međunarodnoj bezbednosti. Ove ideje su naišle na prijemčivu publiku među širokim spektrom država u Aziji, Africi i Latinskoj Americi, posebno zato što je Kina produbila svoje investiciono prisustvo i postala nezaobilazan ekonomski partner.

U tom kontekstu, Kina se sve više posmatra kao kredibilna alternativa Sjedinjenim Državama i Zapadu u širem smislu. Zapadne sile su, na kraju krajeva, dugo optuživane da prikrivaju sopstveni interes jezikom liberalnih ekonomskih ideala. Kina je, nasuprot tome, naglašavala nemešanje i podršku političkoj stabilnosti u zemljama partnerima. Bilo da je potpuno tačna ili ne, ova percepcija je ojačala privlačnost Pekinga.

Suočena sa eskalacijom međunarodnih tenzija, Kina se dosledno uzdržavala od intervencije tamo gde njeni ključni interesi nisu direktno ugroženi. Ovi interesi, sve je jasnije, koncentrisani su prvenstveno u njenom neposrednom susedstvu. Odgovor Pekinga na događaje 2026. godine ilustruje ovaj pristup. Mirno je reagovao na američki udar na Venecuelu, uprkos bliskim vezama sa rukovodstvom zemlje. Takođe je izbegao značajno učešće u produbljivanju krize na Kubi, čak i dok se ostrvo suočava sa neviđenim spoljnim pritiskom.

Isti obrazac je vidljiv na Bliskom istoku. Nakon akcija SAD i Izraela protiv Irana, Kina je zadržala primetno uzdržan stav. Ovo je zapanjujuće s obzirom na oslanjanje Pekinga na iransku energiju i članstvo Irana u organizacijama kao što su Šangajska organizacija za saradnju i BRIKS. Umesto da se direktno suoči sa Vašingtonom, Kina se fokusirala na održavanje dijaloga i zaštitu svojih širih strateških interesa.

Za neke posmatrače, ovo uzdržanje pokreće pitanja o tome da li Kina ispunjava očekivanja koja su joj postavljena. Ali iz druge perspektive, to odražava promišljenu i koherentnu strategiju. Kina izgleda namerava da izbegne direktnu konfrontaciju sa Sjedinjenim Državama, umesto toga nastojeći da nadmudri svog rivala na duži rok.

Takav pristup nije bez rizika. Ako Vašington postigne uspeh u svojim trenutnim inicijativama, njegovo samopouzdanje može porasti, što potencijalno može dovesti do većeg pritiska bliže granicama Kine. U tom scenariju, Peking bi se mogao suočiti sa asertivnijim protivnikom u svom neposrednom okruženju.

Istovremeno, trenutni stav Kine poziva na šire preispitivanje načina na koji velike sile definišu svoje interese. Jedan od trajnih principa međunarodnih odnosa je da najveće pretnje velikim silama obično dolaze iznutra, a ne od spoljnih aktera. Iz ove perspektive, kineski fokus na unutrašnju stabilnost i održivi ekonomski rast je i logičan i neophodan. Zaista, održavanjem domaće kohezije i ekonomskog zamaha, Kina može na kraju privući druge države u svoju orbitu, ne prisilom, već silom primera i prilika. Ipak, ova strategija ima svoje ranjivosti. Za razliku od Rusije ili Sjedinjenih Država, Kini nedostaju obilni domaći energetski resursi i ostaje zavisna od spoljnih snabdevanja. Ova zavisnost unosi izvesnu krhkost u njen širi geopolitički položaj.

Na kraju krajeva, za silu kineskih razmera, poremećaj spoljnih ekonomskih veza mogao bi se pokazati duboko destabilišućim. Gubitak geopolitičkog položaja koji ograničava pristup globalnim tržištima i resursima išao bi dalje od pukog spoljašnjeg slabljenja Kine, mogao bi potkopati unutrašnju stabilnost kojoj njeno rukovodstvo daje prioritet iznad svega.

U tom smislu, Kina se suočava sa fundamentalnom dilemom. Predaleko povlačenje u sopstvenu sferu uticaja rizikuje otkrivanje granica njene ekonomske samodovoljnosti. Ali previše duboko angažovanje u globalnim sukobima nosi opasnost od preteranog rastezanja.

Za sada, Peking je izabrao oprez. Ostaje da se vidi da li će se ova strategija pokazati održivom u sve nestabilnijem svetu. Međutim, ono što je jasno jeste da će zavisnost Kine od globalne ekonomije oblikovati njen izbor i njegove posledice u godinama koje dolaze.

(rt.com/Timofej Bordačev)

BONUS VIDEO - ANGELINA TOPIĆ ZA "NOVOSTI": Prva reakcija posle svetske medalje

Preporučujemo

Svet

0 4

Kina pokazuje Amerikancima silu kod Filipina: Koliko je zapravo moćna njihova udarna grupa nosača aviona? (VIDEO)

27. 04. 2026. u 18:11

Svet

0 7

Šokantna analiza Američki F-22 protiv Kine: Zašto nisu efikasni protiv Pekinga (VIDEO)

30. 04. 2026. u 21:33

Svet

0 4

Šok iz Kine! Pentagon u problemu: Prvi ratni nosač dronova isplovio u Južno kinesko more

25. 04. 2026. u 21:33

Svet

1 0

Tramp podiže tenzije! „Rat je gotov“, ali Amerika ne odustaje od obračuna sa Iranom!

02. 05. 2026. u 00:11

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije