Nant dobija spomenik ropstvu i otporu potomaka porobljenih: Francuska pod sve većim pritiskom da otvori pitanje reparacija

U FRANCUSKOJ luci Nantes, nekadašnjoj najvećoj polaznoj tački za brodove koji su trgovali porobljenim Afrikancima, osvanuo je novi, 18 metara visok drveni jarbol. Jarbol bratstva i sećanja, svečano otvoren ovog meseca, označava prekretnicu u složenom odnosu Francuske s nasleđem ropstva, i to u trenutku dok raste pritisak na predsednika Emanuela Makrona da objavi ključne smernice o procesu reparativne pravde, piše Gardijan.

Foto: PATRICK MEINHARDT/AFP/Profimedia

- Nismo odgovorni za prošlost, ali jesmo za sadašnjost i budućnost - izjavio je Dijedone Butren, potomak porobljenih Afrikanaca koji su iz Benina prevezeni na francusko karipsko ostrvo Martinik.

Butren (61), idejni tvorac jarbola, vodi građansko udruženje "Nomadska školjka – bratstvo", posvećenu "razbijanju tišine" o ropstvu i poticanju rasprave o reparativnoj pravdi i odnosima u zajednici.

Jarbol su osmislili potomci porobljenih, a izgradili su ga lokalni učenici strukovnih škola.

Svečano otvoren ovog meseca uz osnivanje nove Međunarodne federacije potomaka istorije ropstva, očekuje se da će se replike jarbola postaviti i u drugim gradovima Evrope, Afrike, Kariba i SAD, kao mreža fizičkih podsetnika na globalni pokret za reparativnu pravdu.

Sledeći jarbol biće izgrađen u Bristolu

Sledeći jarbol bi trebalo da bude izgrađen u Bristolu, istorijskoj engleskoj luci koja je sudelovala u trgovini robljem. Postavljanje jarbola naglašava pritisak na Francusku da u nadolazećim sedmicama objavi okvir za rasprave o reparativnoj pravdi.

Makron ulazi u poslednje mesece svog predsedničkog mandata usred rastućeg političkog spora o rasizmu u politici, medijima i društvu, dok krajnja desnica beleži visok rejting u anketama uoči predsedničkih izbora 2027. godine.

Osećaj hitnosti pojačan je i besom u Francuskoj, jer su njeni predstavnici, zajedno sa onima iz Britanije i drugih evropskih država, bili suzdržani na glasanju u UN-u u  martu.

Tom prilikom transatlantska trgovina robljem trebalo je da se opiše kao "najveći zločin protiv čovečnosti" i trebalo je da se pozove na reparacije kao "konkretan korak prema ispravljanju istorijskih nepravdi".

Francuska prva priznala ropstvo kao zločin protiv čovečnosti

Senator Gvadalupe Viktorin Lur je prošlog meseca u otvorenom pismu Emanuelu Makronu napisao da je Francuska suzdržanošću počinila "moralnu, istorijsku, diplomatsku i političku grešku i okaljala svoj međunarodni ugled".

Podsetimo, od 16. do 19. veka, Francuska je, u nadmetanju sa Portugalom i Britanijom, bila treća najveća evropska nacija koja je trgovala porobljenim ljudima preko Atlantskog i Indijskog okeana. Odgovorna je za otmicu i porobljavanje oko 13 odsto od procenjenih 13 do 17 miliona muškaraca, žena i dece prisilno odvedenih iz Afrike preko Atlantika.

Francuska je 2001. postala i prva zemlja na svetu koja je trgovinu robljem i ropstvo priznala kao zločin protiv čovečnosti, zahvaljujući zakonu koji je predložila Kristijan Tobira, istaknuta zastupnica iz Francuske Gvajane.

"Nejednakost je izravno nasljeđe porobljavanja i kolonijalizma"

No, dok se Macron priprema za svečanost povodom 25. godišnjice tog zakona, 21. maja, aktivisti i političari poručuju da Francuska sad mora ići dalje i preduzeti konkretne korake po pitanju reparativne pravde.

Pariz se smatra ključnim u globalnoj raspravi o odšteti, jer su brojni "prekomorski departmani i regije" i dalje deo Francuske, poput karipskih ostrva Martinika i Gvadalupe, Francuske Gvajane te ostrva Reinion i Majot u Indijskom okeanu.

Na tim područjima, strukturne nejednakosti i razlike u zapošljavanju, zdravstvu, troškovima života, te zagađenju i bezbednosti okoline lokalni parlamentarci vide kao  direktno nasleđe porobljavanja i kolonijalizma.

Stanovnici Martinika plaćaju do 42 posto više za hranu od Francuske

Francuska se takođe suočava sa zahtevima za reparacije Haitiju, koje bi mogle da dosegnu milijarde dolara, nakon što je 1825. zemlji nametnula tešku finansijsku kaznu kako bi obeštetila vlasnike robova nakon Haićanske revolucije. Taj dug, koji mnogi Haićani krive za dva veka nemira, u potpunosti je otplaćen Francuskoj tek 1947. godine.

Makron je 2025. najavio osnivanje zajedničke komisije s Haitijem koja će istražiti to pitanje, a njeni zaključci se očekuju do kraja ove godine. Poslednjih godina protesti na Martiniku i Gvadalupi zbog visokih troškova života istakli su nejednakosti u francuskim prekomorskim departmanima.

Statistika pokazuje značajne razlike u odnosu na kontinentalnu Francusku, pa tako stanovnici Martinika plaćaju procenjenih 30 do 42 odsto više za hranu. Bes je izazvala i dominacija nekolicine porodica, potomaka belih robovlasnika u ostrvskoj privredi, kao i široka upotreba toksičnog pesticida klordekona na plantažama banana, sa razornim posljedicama na zdravlje i porast stope raka.

- To je stvorilo veliku traumu u našim umovima koja traje i danas, i zato radim to što radim -Butren o istoriji porobljenih na ostravima.

Udruženja žele fokus na ljudima i zajednicama

Do sada se Francuska uglavnom usredsređivala na povrat afričkih kulturnih artefakata opljačkanih tokom kolonizacije, a očekuje se donošenje novog zakona koji bi pojednostavio taj, kako se smatra, prespor proces.

Međutim, udruženja u Francuskoj sad žele da fokus bude na ljudima i zajednicama.

Pravni put putem sudova pokazao se neuspešnim, 2023. godine najviši francuski kasacioni sud Kur de kasasjon odbio je zahtev za državnu odštetu potomcima porobljenih ljudi s Martinika.

Mari-Anik Gurne, prorektorka za reparativnu i građansku budućnost na Univerzitetu u Bristolu, rođena je na Gvadalupi. Na svečanosti u Nantesu rekla je da je ključno da Francuska pokaže dela, a ne samo reči.

"Čini se da se na tim ostrvima nastavlja kolonizacija"

- Godine 2001. Francuska je ropstvo priznala kao zločin protiv čovečnosti, ali ako nema nikakvih akcija da se taj problem ispravi, onda je to samo prazan zakon. Ne vidimo nikakvu promenu. Nema ničega u smislu reparacija - poručila je Gurne.

Ona se osvrnula i na nejednakost na Martiniku i Gvadalupi.

- Oni su deo Francuske, a da zapravo nisu deo Francuske. Budući da se ljudi tamo ne tretiraju jednako, čini se da se na tim ostrvima nastavlja kolonizacija - rekla je.

Pitanje reparacija i dalje je tabu tema u Francuskoj

- Prije nekoliko godina bilo je teško čak i izgovoriti tu reč - rekla je Aisata Sek, direktorka francuske Fondacije za sećanje na ropstvo, savetodavnog tela vlade koje delimično finansira država. Ipak, izrazila je nadu da je Francuska danas spremna da otvori rasprave i okupi ljude za stolom da razgovaraju o problemu.

()

BONUS VIDEO: Ovako je "nežna" policija u Francuskoj: Ne dao Bog nekome da provaljuje u institucije

Preporučujemo

Svet

0 0

Pekari i cvećari ne haju za sindikate: Trista hiljada ljudi na ulicama Francuske za 1. maj protestovalo za radnička prava

02. 05. 2026. u 06:00

Svet

0 0

Pendreci, suzavci i hapšenja: Prvi maj na francuski način (VIDEO)

01. 05. 2026. u 22:10

Svet

0 0

Automobil pao sa visine od 20 metara i zapalio se: Poginulo pet osoba u Francuskoj

01. 05. 2026. u 17:58

Svet

0 0

"Ona dolazi kao dopuna" Baro: Američka misija nije iste prirode kao ona koju smo uspostavili

01. 05. 2026. u 16:12

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije