Dostavio nam tajne planove NATO i završio u zatvoru: Francuski obaveštajac Pjer Anri Binel - Jedini ste za vreme ratova držali reč

Kako vreme prolazi, uspomene su sve jače, ističe, u razgovoru za "Novosti", prisećajući se perioda bombardovanja iz 1999. godine, major u penziji, bivši obaveštajac Pjer Anri Binel koji je bio osuđen na zatvorsku kaznu zbog toga što je našim vlastima dostavio tajne planove NATO.

FOTO: Privatna arhiva

- Dobijam uvek, u ovo vreme, u proleće, poruke prijatelja. I onda sećanja počnu da naviru. Sve je to odavno postalo deo mene. I danas gledam šta se događa u svetu. Amerikanci nastavljaju da nanose ogromnu štetu. Primećujem jednu stvar, a to je da Francuzima počinje da bude dosta NATO – kaže Binel.

• Na Balkan ste otišli kao specijalista za islamski terorizam, a vratili ste se kao srpski prijatelj?

- Moja osnovna specijalnost bila je praćenje islamskog terorizma. Na to se kasnije, svojom interevencijom, nadovezao NATO, dobrim delom pod uticajem SAD. Već tada, među američkim vojnicima, bilo je mnogo onih koji se nisu slagali sa politikom vlade u Vašingtonu. Jer, oni su bili na terenu. Bio je to građanski rat. To nisu klasični ratovi. Ali, u svakom ratu, prva žrtva je istina. Uvek neko laže. Strani vojnici su stigli u Bosnu i Hercegovinu sa unapred stvorenim idejama, a zatim su otkrili da su, u okviru primene sporazuma, jedini koji su bili iskreni, i koji su tačno sprovodili dogovor, bili Srbi. Veoma su se iznenadili kada su videli da se Srbi tačno drže reči koju su dali na sastancima u Sarajevu.

• To važi i za druge konflikte na Balkanu?

– Srbi su uvek primenjivali sporazume koji su bili postignuti. Držali su reč. Imali smo tabele koje smo nazivali „matriks“. Na njima su bile tri boje: zelena, žuta i crvena. Na primer, govorilo se da određena vrsta vojne opreme mora biti smeštena u skladišta svake zaraćene strane određenog dana u određeno vreme. Sa Srbima je to uvek bilo odrađeno. Dakle, na matricama su Srbi uvek bili u zelenom. Muslimani su bili narandžasti, zeleni, ponekad crveni, češće crveni nego zeleni. Hrvati su vrlo često bili crveni. A kada bi se, slučajno, retko kada, Srbi našli u narandžastom, za to su postojali razlozi. Sećam se večernjih sastanaka NATO pod komandom britanskog generala. Jednom su Srbi bili označeni narandžasto. Američki oficir je odmah upro prst i tvrdio da ne poštuju sporazum. Tada je britanski oficir rekao svima da se smire. "Znate li zašto Srbi nisu mogli da ispune obavezu do kraja? Kontaktirali su nas i rekli da imaju kvar na kamionu i da neće stići na vreme u skladište."

• Bili ste čak i u zatvoru zbog toga što ste pomogli Srbima. Kako vas je to, uz takve posledice po vas, još više zbližilo sa našim narodom?

- Tradicionalno, u mojoj porodici smo uvek osećali simpatije prema Srbima. Ali, bio je to mirnodopski period. Pre nego što je sve počelo, gajili smo simpatije prema Jugoslaviji. Srbi su za mene sada kao familija. Svoje penzionerske dane provodim u Francuskoj sa porodicom, ali kada bih sam birao, došao bih u Beograd. Da živim u njemu, ili bar da provedem dobar deo godine.

• Zbog čega?

– Zato što mi je tamo dobro. Kada sam bio na promociji svoje knjige o zločinima NATO, obišao sam Srbiju, posetio prelepe manastire. Jug Srbije me podseća na moje Pireneje.

• Šta vas najviše privlači?

–Ljudi su ljubazni. Postoji određena atmosfera. Oseća se da ima problema, kao i svugde, ali uvek postoji trenutak za slavlje. I to za, rekao bih, "ljudsko slavlje". Nije to proslava sa velikim vatrometom i spektaklom kao na filmu. Ljudi pevaju, pričaju viceve. I to je tako humano i prijemčivo.

• Ima čak i zapadnih vojnika koji su posle boravka u našim krajevima prelazili u pravoslavlje…

- Američki vojnici, kao i ljudi iz zapadne Evrope, uglavnom su protestanti ili katolici. Ali, žive u društvima koja su sve više ateistička i bez moralnih vrednosti. Kada se približite pravoslavcima, to je nešto drugo. Pravoslavna vera nam je veoma bliska. Katolici i pravoslavci se razlikuju samo po organizaciji crkve. U svakom slučaju, svi smo hrišćani i svi imamo istu referencu na Isusa Hrista i njegovu majku. Ono što je važno, jeste da kod vas postoje moralne vrednosti.

• Ovo proleće karakteristično je i po tome što bombe padaju na jednu drugu zemlju, Iran...

- Americi je potrebna nafta. Ali, Tramp je potpuno neupućen u međunarodne odnose. Nije razumeo jednu stvar, a to je da postoji mnogo ljudi koji ne žele da budu Amerikanci. Ono što se sada dešava dolazi odatle što je mislio da će bombardovanjem civilnog stanovništva, kao što to Amerikanci obično rade, okrenuti narod protiv vlasti. U ratu se to ne dešava tako. Šta su uradili Srbi u Beogradu kada su Amerikanci počeli da bombarduju? Formirali su žive lance na mostovima.

• Kako ćemo se iz svega ovoga izvući?

- Izaći ćemo. Objasniću vam i kako. Amerikanci nisu sposobni da zauzmu Iran. Nisu sposobni da deblokiraju Ormuski moreuz. Zato će uraditi kao u Koreji, Vijetnamu, Avganistanu – povući će se. Izgubiće, ali će reći da su pobedili. Ovako ne može da se nastavi. Ali, svi mi ćemo to skupo platiti, jer će gorivo i sve ostalo poskupeti.

• Ali, ipak ćemo pronaći mir?

- Situacija će se normalizovati. Postoje tehnička rešenja da se više ne zavisi od Ormuskog moreuza. Ali, za to će biti potrebno tri do četiri godine. Ako diplomatija ponovo preuzme glavnu reč, kako bi trebalo, Amerikanci će otići, tim pre što je zemljama Zaliva dosta da trpe udare raketa i dronova na svojoj teritoriji zbog američkih baza, jer to izaziva razaranja u njihovim zemljama.

BLISKI ISTOK OSVEŽIO PAMĆENjE

• Sećaju li se danas na Zapadu da su vodili rat protiv Srbije bez odobrenja SB UN?

- Francusko javno mnjenje to je uglavnom zaboravilo. Ali, današnje operacije vraćaju ih u sećanje. Rat na Bliskom istoku osvežava pamćenje. Kada se ljudi zgražavaju nad načinom na koji su Izraelci postupali u Pojasu Gaze ili kako sada postupaju u Libanu, ili kada Amerikanci bombarduju Iran, govorim im da je, kada se intervenisalo u Iraku ili u Srbiji, američki sistem uvek bio isti. Gađaju se civili kako bi se podstakli da ustanu protiv svoje vlasti. Ali, stvari se tako ne mogu promeniti.

PENZIONERSKI DANI

Pjer Anri Binel sada živi mirne penzionerske dane.

- Nije previše toplo, ali je lepo. Veš se suši na žici, ima sunca. Ima i oblaka, ali kao da su letnji, tako da je sve savršeno. Upravo sam u procesu razvrstavanja fotografija iz vremena operacije u Bosni i Hercegovini. Pa se, tako, izbliza prisećam tog vremena.

Preporučujemo

Svet

0 0

Pendreci, suzavci i hapšenja: Prvi maj na francuski način (VIDEO)

01. 05. 2026. u 22:10

Politika

0 3

Neka ostali uče od Srba kako se to radi: Na današnji dan u jeku agresije NATO oboren F-16 - Priča vojnika Dragana Matića za anale

02. 05. 2026. u 13:10

Reportaže

0 12

Izdržao čak 15 projektila: Pre 27 godina u NATO agresiji na Jugoslaviju srušen Žeželjev most u Novom Sadu

25. 04. 2026. u 07:00

Svet

0 0

"Putin će imati 2 miliona vojnika, ne verujemo SAD i bojimo se rata!" Šef francuske vojske zabrinut: "Potrebne su investicije u odbranu"

09. 04. 2026. u 21:10

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije