Svet

MOREUZI POSTALI UBOJITO ORUŽJE: Brodski promet mogao bi da se zloupotrebi kao geopolitički instrument

Ivana Stanojević

25. 05. 2026. u 15:24

ORMUSKI moreuz, usled rata na Bliskom istoku, od strateškog prolaza postao je gorući globalni problem.

МОРЕУЗИ ПОСТАЛИ УБОЈИТО ОРУЖЈЕ: Бродски промет могао би да се злоупотреби као геополитички инструмент

Na planeti, međutim, postoje i druga uska pomorska grla, pa vojni stratezi upozoravaju da su i tesnaci, kao recimo Malajski, Tajvanski, ili Bab el-Mandeb, koji vodi od Crvenog mora preko Adenskog zaliva u Indijski okean, na korak da takođe postanu instrument geopolitičkog pritiska.

Tek bi naplata vinjeta za prolaz kroz Malajski tesnac koji razdvaja Malajsko poluostrvo od Sumatre i jedan je od najfrekventnijih morskih prolaza na planeti, bila posebno unosan biznis, još lukrativniji nego takse kroz Ormuz koje najavljuje Teheran, piše "Dojče vele".

- I kad bi se prihod od vinjeta podelio državama između kojih se nalazi, Indoneziji, Maleziji i Singapuru, svaka bi dobila popriličnu svotu - kaže indonežanski ministar finansija Purbaja Judhi Sadeva.

Nemački list ističe da je ovo samo šala, jer je šef diplomatije Indonezije Sugiono poručio da njegova zemlja poštuje slobodu plovidbe i da neće naplaćivati tranzitne namete za Malajski tesnac.

Ostaje, međutim, ideja da bi brodski promet mogao da se zloupotrebi kao geopolitički instrument, ne samo u Ormuskom, nego i u drugim moreuzima. Zatvaranje Ormuza usled rata, prisililo je kreatore politika u Aziji da razmotre bezbednost ostalih pomorskih uskih grla, naročito Malajskog tesnaca, kroz koji prolazi najvažnija trgovačka ruta između Istočne Azije, Bliskog istoka i Evrope. Gotovo četvrtina globalne pomorske trgovine vodi uprvo kroz ovaj moreuz.

Lanci snabdevanja

NAČELO "džast-in-tajm" modernih lanaca snabdevanja Nikolas Šolik naročito ističe, jer su kompanije gotovo iscrple skladišta. Čak i kratkotrajni poremećaji, zato, mogu da izazovu planetarnu štetu. Centar za strateške i međunarodne studije tvrdi da Ormuski moreuz nije izuzetak, nego simptom, jer je moderna globalna ekonomija zavisna od nekoliko pomorskih uskih grla, čiji poremećaj može imati planetarne posledice.

Pri tome, odavno više nije reč o pirateriji, ili regionalnim konfliktima, a ponajmanje o teorijama zavere. Već je lane Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS) ukazao na ovu opasnost, a sada poručuje da ona nezadrživo raste. Jer, i nedržavni akteri sada su sposobni da značajno poremete globalne trgovinske tokove, kao što je to, recimo, učinila šiitska milicija Hutija u Crvenom moru. Mnoge brodske kompanije već izbegavaju rutu kroz Suecki kanal i odlučuju se za dužu, oko Rta dobre nade, iako donosi posledice po lance snabdevanja i cene roba.

Politikolog Nikolaus Šolik, bivši pukovnik u austrijskim oružanim snagama i viši savetnik u Austrijskom institutu za evropsku i bezbednosnu politiku (AIES), ovo vidi kao temeljnu promenu u geopolitičkoj dinamici moći.

- Pojedine države veruju da mogu legalno da dominiraju strateški važnim moreuzima - kaže Šolik za "Dojče vele". - Naročito je opasno što tesnaci poput Ormuskog, Malajskog, ili čak Tajvanskog, postaju poluge geopolitičkog uticaja.

Iako se Ormuski moreuz, kroz koji se transportovao značajan deo globalnog izvoza nafte i gasa trenutno čini posebno ranjivim, Šolik tvrdi da se ne treba usredsrediti isključivo na Persijski zaliv.

- Tajvanski tesnac bi bio u takvom scenariju još značajniji od Ormuskog - kaže on, ističući da veliki deo azijske trgovine teče kroz njega, baš kao i kroz Malajski moreuz.

Trenutno, "političari širom sveta doživljavaju povratak važnosti geografije", ocenjuje Međunarodni institut za strateške studije (IISS). Moreuzi poput Ormuskog, Bab al-Mandeba i Tajvanskog su od pukih geografskih prelaza, postali strateške poluge geopolitičke moći, uprkos međunarodnom pravu.

- Načelo tranzita, primenjuje se na tesnace od međunarodnog značaja - kaže Kristijan Virt iz Azijske istraživačke grupacije pri nemačkom Institutu za međunarodne i poslove bezbednosti(SVP). - To znači da brodovi, čak i ratni, mogu i u svojim normalnim radnim modusima nesmetano da prolaze kroz tesnace iz kategorije međunarodnih voda. Stoga bi blokiranje takvog tesnaca značilo kršenje međunarodnog prava. Konvencija UN o pravu mora da jamči miran prolaz čak i ratnih brodova kroz obalne vode definisane kao suverena teritorija susednih država.

Naplaćivanje taksi, kaže Šolik, tamo uglavnom nije dopušteno. Situacija je drugačija samo u slučaju veštačkih plovnih puteva, kakvi su Suecki i Panamski kanal. Šolik ističe da međunarodno pomorsko pravo jasno jamči slobodan prolaz, ali da je pravi problem politička stvarnost, jer nisu sve uključene države spremne da ga se pridržavaju.

- Više nije potrebna ni velika flota da se značajno poremeti promet kroz neki tesnac - kaže Šolik. - Iran je pokazao da može da izvrši znatan pritisak malim gliserima, raketama, ili asimetričnim oružjem.

Žestoka reakcija Singapura, Malezije i Indonezije na ideju potencijalnih tranzitnih naknada, pokazala je koliko je veliko iskušenje (zlo)upotrebe geografske kontrole kao političkog, ili ekonomskog instrumenta i koliko bi svako dovođenje u pitanje slobode plovidbe, bilo opasno po svetsku privredu.