DA LI NEPOTČINJENI POTČINJAVAJU FRANCUSKU: Kako se od zemlje republikanske tradicije došlo do podela oko migracija, kulture i religije

Zemlja potomaka Gala, koja je dugo predstavljana kao stub republikanske integracije, danas prolazi kroz period dubokih identitetskih, društvenih i političkih preispitivanja.

Foto: Goran Čvorović

Iza slike zemlje privržene univerzalizmu, sekularizmu i jednakosti građana, sve su vidljivije podele oko pitanja migracija, kulture i religije.

Simboli te podeljene Francuske su Aržentej s bazilikom u kojoj se čuva Hristova košulja, i do koje se stiže ulicama orijentalnog duha, ili Sen Deni sa nekropolom francuskih kraljeva gde o važnim datumima rojalisti dolaze u pohode praćeni znatiželjnim i ponekad surevnjivim pogledima lokalnih momaka koji u kafićma ispijaju kafu iz fildžana i lagano povlače dim iz šiše.

U tom kontekstu, Nepotčinjena Francuska, pokret koji je 2016. godine osnovao Žan-Lik Melanšon, postala je politička snaga sa najvećim uticajem među stanovništvom migrantskog porekla, u radničkim i siromašnijim četvrtima, kao i među značajnim delom urbane omladine. Pristalice u njoj vide oličenje moderne, raznolike i otvorene Francuske. Protivnici, međutim, smatraju da ovaj pokret podstiče podele na štetu nacionalnog identiteta i tradicionalnog republikanskog modela. Posle niza incidenata zasnovanih na ovim podelama i verbalnim istupima njenih vo|a, francuski Državni savet je nedavno Nepotčinjenu Francusku proglasio ekstremnom strankom.

Sve je više onih koji postavljaju dilemu da li je ona, kao simbol današnjeg stanja, laboratorija multikulturalnosti ili aparat za dovođenje u pitanje francuskog modela. Tokom poslednjih godina stranka se učvrstila u više gradskih sredina u kojima je kulturna raznolikost posebno izražena. Na poslednjim opštinskim izborima ostvarili su zapažen uspeh, naročito u gradovima sa snažnom socijalnom i kulturnom mešovitošću. Najmanje sedam opština danas vode njeni gradonačelnici, dok istovremeno ima stotine lokalnih odbornika širom zemlje u sredinama gde stanovnici migrantskog porekla čine značajan deo populacije.

Za rukovodstvo stranke, takav razvoj događaja samo odražava demografsku stvarnost savremene Francuske. Iz njihovog ugla, zastupaju viziju nacije zasnovanu na građanstvu, a ne na poreklu, smatrajući da Republika treba da prizna sve komponente francuskog društva bez kulturne hijerarhije. Redovno insistiraju na borbi protiv diskriminacije, zaštiti manjina i jednakosti prava.

Međutim, takav pristup izaziva i višestruke kritike. Suverenisti, ali i ne samo oni već sve više i dobar deo centrističkog miljea, optužuju ih da podstiču identitetsko fragmentiranje time što stalno ističu pitanja rase, religije ili porekla. Po mišljenju tih kritičara, tradicionalni francuski univerzalizam, zasnovan na potiskivanju posebnih identiteta u javnoj sferi, postepeno ustupa mesto logici inspirisanoj anglosaksonskim modelom.

Dolazi se tako do svojevrsnog političkog nonsensa, da baš desničari, često s realnim utemeljenjem, spočitavaju identitetsko pitanje krajnjim levičarima, kojima bi liberalna shvatanja trebalo da budu uro|eni kodeks.

Više političkih lidera optužuje Nepotčinjenu Francusku da prvenstveno pokušava da pridobije birače migrantskog porekla, rizikujući time da se udalji od istorijskih referenci republikanske levice. Neki predstavnici desnice čak predstavljaju ovaj pokret kao pretnju nacionalnoj koheziji, optužujući ga da dovodi u pitanje same temelje društvenog modela. Sociolozi se zato bave i pitanjem da li je Francuska postala podeljena zemlja i zajednica nepokorenih fragmenata.

U javnosti se redovno pojavljuje tema simboličnog potiskivanja tradicionalne francuske kulture. Kritičari smatraju da insistiranje na različitosti ponekad vodi ka marginalizaciji istorijskog nasleđa Francuske i njene tradicije. Pitaju se, na primer, zašto, ako u nekim školskim menzama nema svinjetine, ne postoji i mogućnost posta petkom, po katoličkim uzusima?

Pristalice multikulturalizma, naprotiv, tvrde da cilj nije zamena francuske kulture, već njeno obogaćivanje kroz potpuno uključivanje mnogobrojnih uticaja koji danas čine njeno društvo. Ova suprotnost odražava dve različite vizije Francuske. Jedna insistira na asimilaciji i istorijskom kontinuitetu nacije izgrađene oko zajedničkih vrednosti. Druga zagovara otvorenije društvo u kome višestruki identiteti mogu da koegzistiraju bez potrebe da budu potisnuti.

Za mnoge posmatrače, uspeh Nepotčinjene Francuske u pojedinim gradovima predstavlja pravu političku i sociološku laboratoriju. Iako je Melanšonu na nedavnim lokalnim izborima predvi|an fijasko, samo je ojačao poziciju. Zato poručuje da će mu lokalno iskustvo s doprinosom integraciji i zajedničkom životu koje njegov pokret promoviše, dati vetar u le|a na predsedničkim izborima dogodine, dok ostali ukazuju da samo dodatno produbljuje podele koje su već vidljive u mnogim delovima francuskog društva.

BITKA OKO PRINCIPA

Percepcija "podeljene" Francuske posebno je izražena u pojedinim opštinama gde debate o sekularizmu, nošenju verskih obeležja, školskim jelovnicima ili kulturnoj politici redovno izazivaju polemike. Protivnici pojedinih lokalnih vlasti optužuju ih da daju prednost određenim zajednicama ili da popuštaju pred zahtevima koji nisu u skladu sa republikanskim principima. Izabrani zvaničnici na koje se te optužbe odnose uglavnom ih odbacuju, tvrdeći da samo sprovode princip jednakog tretmana svih građana.

Preporučujemo

Svet

0 0

"KUĆA JE POČELA DA KRCKA, SVE SE LjULjALO" Snažan zemljotres prestravio Poljsku, ljudi bežali sa viših spratova (MAPA)

11. 07. 2026. u 08:50

Svet

0 0

SRUŠIO SE AVION, NIKO NIJE PREŽIVEO Jezivo: Od letelice nije ostalo skoro ništa (VIDEO)

11. 07. 2026. u 08:43

Svet

0 0

JEDAN OD NAJSMRTONOSNIJIH POŽARA U ISTORIJI ZEMLjE: Strahuje se da će biti još gore, vatrogasci i dalje u borbi sa vatrenom stihijom (FOTO)

11. 07. 2026. u 08:33

Svet

0 0

ŠOK TVRDNjA IZ MOSKVE! Jedna NATO zemlja ostala bez svega zbog Ukrajine?

11. 07. 2026. u 08:21

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije