RASKOL POD KUPOLOM BOSFORA: Savez Moskve i Ankare se ruši, Turska vojno i ekonomski vezuje svoju sudbinu za Ukrajinu

VIŠEGODIŠNjA delikatna diplomatska igra balansiranja, koju je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan vodio između Moskve i Zapada, suočava se sa najdubljom krizom od izbijanja sukoba na istoku Evrope.

Foto: Tanjug/AP/Khalil Hamra/printscreen youtube cuso/AA/ABACA/Abaca Press/Profimedia

Pragmatično savezništvo Turske i Rusije – dugo zasnovano na snažnim ličnim odnosima dvojice lidera, kapitalnim energetskim projektima i povremenom zajedničkom prkosu NATO-u – sada se ozbiljno ruši pod pritiskom nove realnosti. Iako zvanična Ankara pokušava da zadrži prestižnu ulogu posrednika u mirovnim pregovorima, potezi povučeni u proteklim mesecima ne ostavljaju prostor za dilemu: Turska ubrzano i strateški preusmerava svoj vojno-industrijski i ekonomski kompas direktno prema Kijevu.

Kraj vojne i energetske idile

Ono što je počelo kao prećutni pakt o nenapadanju i obostranoj ekonomskoj koristi, brzo se pretvorilo u ozbiljnu bezbednosnu strepnju zvanične Ankare. Prelivanje ratnih dejstava na Crno more i učestali incidenti sa ruskim bespilotnim letelicama, koje su u više navrata povredile turski vazdušni prostor, prisilili su Tursku da zauzme znatno oštriji i defanzivniji stav prema Moskvi. Istovremeno, Ankara trpi nezapamćen pritisak Vašingtona i Brisela zbog uloge tranzitnog čvorišta za zaobilaženje antiruskih kaznenih mera.

Suočene sa direktnom pretnjom američkih sekundarnih sankcija kroz izvršne uredbe Bele kuće, turske banke su u prvoj polovini ove godine ušle u fazu masovnog zatvaranja računa i gotovo potpuno obustavile obradu plaćanja sa ruskim finansijskim sistemima. Ovaj potez zadao je težak udarac bilateralnoj trgovini i turizmu. Najveći geopolitički zaokret ipak se dešava na vojnom planu: Ankara je pokrenula pregovore o vraćanju ruskih protivvazdušnih sistema S-400 Moskvi ili njihovom trajnom povlačenju iz upotrebe. Time Erdogan pokušava da potpuno ukine američke sankcije i deblokira dugo očekivani ugovor o kupovini američkih nevidljivih lovaca F-35.

Vojni pakt Ankare i Kijeva

Dok se odnosi sa Moskvom hlade i ulaze u fazu uzajamnog nepoverenja, bezbednosna saradnja Ankare i Kijeva dostiže svoj istorijski maksimum. Na diplomatskim i vojnim sastancima, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i njegov ukrajinski kolega Vladimir Zelenski pretočili su nekadašnju trgovinu u otvoreni odbrambeni pakt. Ukrajina i Turska već dugo nisu samo partneri u pukoj kupovini čuvenih bespilotnih letelica tipa "Bajraktar". Dve države su danas duboko u fazi zajedničke proizvodnje i transfera visokih vojnih tehnologija.

Na osnovu potpisanih bilateralnih sporazuma o međusobnom priznavanju sistema kontrole kvaliteta odbrambenih proizvoda, inženjeri dveju zemalja zajednički razvijaju napredne vazduhoplovne sisteme, raketnu odbranu i najsavremenije sisteme za elektronsko ratovanje. Istovremeno, izgradnja velike fabrike kompanije "Bajkar" u Kijevskoj oblasti ušla je u završnu fazu, uprkos konstantnim raketnim pretnjama iz Rusije. Ipak, kruna ove saradnje dolazi iz turskih brodogradilišta u Istanbulu. Tamo se uspešno privodi kraju opremanje modernih protivpodmorničkih korveta klase "Ada" – predvođenih vodećim brodovima "Hetman Ivan Mazepa" i "Hetman Ivan Vigovski" – čime Ankara direktno pomaže Kijevu da obnovi svoje pomorske kapacitete na Crnom moru.

Ekonomski interesi i obnova nakon sukoba

Pored očigledne vojno-tehničke dimenzije, Turska u Ukrajini vidi jednu od najvećih ekonomskih prilika. Dugo očekivano stupanje na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini, koji su dve zemlje konačno i potpuno ratifikovale, širom je otvorilo vrata za masovni priliv turskog kapitala na ukrajinsko tržište. Primarni cilj ovog ekonomskog saveza jeste ubrzano podizanje bilateralne trgovinske razmene na projektovanih 10 milijardi dolara godišnje, čime bi se nadoknadio pad izazvan restrikcijama na ruskom tržištu.

Na terenu, turske građevinske i infrastrukturne kompanije godinama čvrsto drže vodeće pozicije u Ukrajini. Do sredine tekuće godine, giganti poput konzorcijuma "Onur grup" i "Doguš konstrakšn" u prestonici i na istoku zemlje ugovorili su projekte vredne na desetine miliona dolara, preuzimajući lavovski deo posla u sanaciji porušenih mostova, ključnih saobraćajnica i devastiranih energetskih postrojenja. Kijev je Ankari stavio na raspolaganje potencijalni portfolio težak čak 50 milijardi dolara, jasno stavljajući do znanja da će zemlje koje deluju kao bezbednosni garanti imati apsolutni prioritet u posleratnoj rekonstrukciji zemlje.

Balansiranje na ivici novog poretka

Turska se danas nalazi u završnoj fazi dubokog preoblikovanja svoje spoljne politike prema NATO-u i Evropi. Iako će Erdogan, zbog specifičnog geopolitičkog položaja i zavisnosti od ruskih gasovoda "Plava struja" i "Turski tok", nastojati da po svaku cenu održi otvorene kanale komunikacije sa Vladimirom Putinom, sada je potpuno jasno da je era strateškog partnerstva Moskve i Ankare nepovratno završena.

Ankara sve otvorenije vidi Kijev kao svoje glavno bezbednosno sidro na Crnom moru. Kroz snažnu odbrambenu i ekonomsku dominaciju u tekućoj obnovi Ukrajine, Turska se pozicionira kao ključni zaštitnik evropskih granica od ruskog uticaja, istovremeno naplaćujući svoju novu ulogu i Zapadu i Istoku.

BONUS VIDEO: 
Skandal na tribini Proglasa: Blokaderi tukli novinara

Preporučujemo

Svet

0 20

RASPADA SE PARTNERSTVO SA PUTINOM: Ukrajina dobila ključnog saveznika u NATO-u

08. 06. 2026. u 09:25

Svet

0 4

RUSIJA JE POKRENULA MASOVNI UDAR NA UKRAJINU: Jedno od poslednjih žarišta otpora VSU na jugu DNR stavljeno pod kontrolu

08. 06. 2026. u 16:11

Svet

0 1

SRCE ZA GLASAČE I ŠAMAR MOSKVI: Pašinjan slavi pobedu uz Queen (VIDEO)

08. 06. 2026. u 15:54

Svet

0 1

"PAŽLjIVO PRATIMO" Kremlj: Preduzimamo sve mere da osiguramo bezbednost Rusije

08. 06. 2026. u 12:54

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije