RAT JE PREŠAO GRANICU: Kako su ukrajinski dronovi promenili svakodnevicu duboko u unutrašnjosti Rusije

SUKOB u Ukrajini ušao je u petu godinu sa jasnim indikatorom da su se geografske granice ratišta nepovratno pomerile.

Foto: AP

Više nije reč samo o sporadičnim incidentima u pograničnom pojasu. Sve masovniji napadi ukrajinskih dronova duboko na ruskoj teritoriji pokazuju da je Kijev razvio autonomnu strategiju srednjeg i dugog dometa, sposobnu da ugrozi ključne političke, ekonomske i vojne centre Ruske Federacije. Poslednji vazdušni udari, koji su se poklopili sa Međunarodnim ekonomskim forumom u Sankt Peterburgu, rezultirali su uvođenjem restrikcija i nestašicama goriva. Oni šalju jasnu poruku: rat više nije „tamo negde“, on je došao na vrata ruskih građana. Učestali udari bespilotnih letelica na ciljeve od Belgoroda do Sankt Peterburga ruše iluziju o geografskoj izolovanosti sukoba, dok energetski sektor trpi ozbiljne ekonomske gubitke.

Od Sankt Peterburga do Moskve: Brisanje sigurne pozadine

Pre samo nekoliko dana, tokom završnice ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu, ukrajinske bespilotne letelice pogodile su tamošnji naftni terminal i pomorsku bazu Kronštat – sedište Baltičke flote, locirano na čak 1.000 kilometara udaljenosti od linije fronta. Gusti crni dim iznad rodnog grada Vladimira Putina direktno je poljuljao narativ Kremlja o neprobojnosti domaćeg vazdušnog prostora. Istovremeno, rusko Ministarstvo energetike je prvi put otvoreno priznalo da su upravo ovi napadi uzrok učestalih nestašica benzina na domaćem tržištu, budući da su rafinerije širom zemlje bile prinuđene da obustave rad ili značajno smanje proizvodnju.

Ni ruska prestonica nije pošteđena. Izveštaji nezavisnih i lokalnih izvora beleže redovna aktiviranja PVO sistema u predgrađima Moskve, poput Zelenograda i Himkija, gde građani sve češće svedoče o zvucima detonacija i oštećenjima na stambenim objektima. Najava formiranja posebnih teritorijalnih odreda, poput jedinica „BARS-Belgorod“ ili „BARS-Kursk“ u drugim delovima zemlje, kao i ubrzana reorganizacija moskovskog PVO prstena, samo su potvrda da odbrambene snage u dubokoj pozadini imaju ozbiljne poteškoće da izađu na kraj sa ovim masovnim tehnološkim izazovom.

Strateški cilj Kijeva: Ekonomsko iscrpljivanje i psihološki pritisak

Prema analizama američkog Instituta za proučavanje rata (ISF), Kijev je masovnu primenu jeftinih, domaćih bespilotnih letelica – poput već prepoznatljivih modela „Bober“ i „Ljuti“, ali i novih razornih kvadrikoptera i letelica tipa „Behemot“ sa bojevim glavama od 75 kilograma – usmerio na slabljenje dve ključne tačke ruske ratne mašinerije: logistike i finansiranja. Ova strategija vazdušnog iscrpljivanja najvidljivija je kroz pokušaje izazivanja energetskog kolapsa, gde udari na velike naftne terminale, poput onog u Novorosijsku na Crnom moru, imaju direktan cilj da preseku izvoz ruske sirove nafte ka ključnim tržištima Kine i Indije, čime se Kremlju oduzimaju milijarde dolara ratnog profita.

Uporedo sa ekonomskim sabotažama, Kijev vodi i dobro osmišljen psihološki rat. Privremena ukidanja mobilnog interneta u Sankt Peterburgu tokom naleta dronova, kao i redovni, iscrpljujući prekidi avio-saobraćaja na moskovskim aerodromima, smišljeno unose nemir među stanovništvo koje je četiri godine živelo u relativnoj sigurnosti i izolovanosti od direktnih ratnih dejstava. Dok zvanični Kremlj ove akcije redovno karakteriše kao čiste akte „terorizma“, sam predsednik Vladimir Putin je tokom nedavnog sastanka sa šefovima stranih novinskih agencija otvoreno priznao da „određeni broj dronova uspeva da probije odbranu“, najavivši radikalno i hitno jačanje PVO kapaciteta u unutrašnjosti zemlje.

Kakvu opasnost nosi ova eskalacija?

Rasplamsavanje sukoba u vazdušnom prostoru iznad Ruske Federacije sa sobom povlači nekoliko gorućih opasnosti koje prevazilaze regionalne okvire i prete globalnoj bezbednosti. Najneposrednija posledica jeste spirala nekontrolisane odmazde. Naime, na svaki uspešan udar bespilotnih letelica po svojoj kritičnoj infrastrukturi, Oružane snage Ruske Federacije po pravilu odgovaraju silovitim, kombinovanim raketnim napadima na ciljeve širom Ukrajine. Nedavni razorni udari po energetskim i vojnim čvorištima u Kijevu, Harkovu i Zaporožju, koji su naneli ogromnu štetu i odneli desetine civilnih života, jasan su pokazatelj da ova taktika „oka za oko“ samo ubrzava tempo uzajamnog uništenja.

Međutim, daleko opasniji scenario krije se u riziku od izbijanja nuklearnog incidenta ili direktnog uvlačenja trećih strana u sukob. Ruska diplomatija je u više navrata oštro upozorila da je Moskva, u slučaju ugrožavanja njene egzistencijalne bezbednosti i suvereniteta, spremna da upotrebi sva raspoloživa sredstva, uključujući i arsenal za masovno uništenje. Dodatnu dimenziju straha unose i učestali incidenti na zapadnim granicama, gde ukrajinski dronovi dugog dometa ili zalutale rakete PVO sistema povremeno narušavaju vazdušni prostor susednih članica NATO-a, poput Rumunije, Poljske i Letonije. Ovakvi nepredvidivi tehnički i navigacioni propusti konstantno drže čitavu Istočnu Evropu na samoj ivici direktnog i potencijalno kataklizmičnog sukoba između Severnoatlantske alijanse i Moskve.

Iluzija mira je raspršena

Činjenica da se danas u ruskim pograničnim oblastima, poput Belgoroda i Kurska, beleže civilne žrtve usled udara na stambene objekte, dok istovremeno strateške rafinerije gore na hiljadu kilometara udaljenosti od linije fronta, definitivno potvrđuje da je rat i fizički zakoračio na tlo Rusije. Ova dramatična faza sukoba jasno demistifikuje trenutno stanje na terenu: nijedna strana u ovom trenutku ne poseduje takvu tehnološku niti taktičku prevlast koja bi mogla da donese brzu i jednostranu pobedu.

Naprotiv, sukob se transformisao u brutalnu, hladnokrvnu matematiku iscrpljivanja materijalnih i ljudskih resursa. U takvoj konstelaciji snaga, unutrašnja stabilnost same Ruske Federacije – kako njena ekonomska izdržljivost pod sankcijama i stalnim sabotažama, tako i društvena kohezija suočena sa svakodnevnim sirenama za vazdušnu opasnost – biće stavljena na najteži i najneizvesniji ispit od samog početka ratnih dejstava.

BONUS VIDEO: Kesić ismeva čoveka kojeg su prebili na tribini Proglasa

Preporučujemo

Svet

0 1

NOVI BRUTALAN NAPAD NA MOSKVU: Zavijaju sirene, oglasio se gradonačelnik - Evo kakva se strahota dešava na nebu

09. 06. 2026. u 16:05

Svet

0 7

NAŠE KOMŠIJE OKRENULE LEĐA UKRAJINI: Veliki šamar za Zelenskog

09. 06. 2026. u 15:10

Svet

0 1

JOŠ JEDAN RUSOFOBNI ISPAD KALASOVE: Ciglu po ciglu rušimo temelje ruske ratne ekonomije

09. 06. 2026. u 14:10

Svet

0 0

UKRAJINCI DRONOVIMA UDARILI NA MOST NA KRIMU: Saobraćaj je obustavljen

09. 06. 2026. u 09:01

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije