RAKETA PROBILA KUPOLU USPENSKOG SABORA: Kijevsko-pečerska lavra u plamenu, evo šta se desilo sa moštima svetitelja

U RANIM jutarnjim satima 15. juna 2026. godine, glavni grad Ukrajine našao se pod jednim od najžešćih i najmasovnijih kombinovanih vazdušnih napada od početka sukoba, u kojem je direktno pogođena i zapaljena Kijevsko-pečerska lavra.

Sergei SUPINSKY / AFP / Profimedia

Prema podacima Ratnog vazduhoplovstva Oružanih snaga Ukrajine, Moskva je u ovom udaru upotrebila oko 611 dronova i 70 raketa, usmerenih na vitalnu infrastrukturu, ali i na samu kulturno-istorijsku baštinu pod zaštitom Uneska. Napad je odneo najmanje pet ljudskih života, dok su 34 osobe povređene u prestonici. Dok Kijev optužuje Rusku Federaciju za varvarski čin protiv hrišćanske kulture, Moskva oštro demantuje ove navode, prebacujući odgovornost na ukrajinsku protivvazdušnu odbranu.

Drama u srcu pravoslavlja

Požar je izbio nakon direktnog pogotka u krov Sabornog hrama Uspenja Presvete Bogorodice, odnosno Uspenskog sabora, centralne crkve ovog manastirskog kompleksa, a vatrena stihija brzo je zahvatila površinu od oko 800 kvadratnih metara. Na licu mesta odvijala se prava drama dok su vatrogasci vodili bitku sa plamenom, a monaštvo u panici pokušavalo da od nepovratne propasti sačuva neprocenjivo duhovno blago. Prema zvaničnim informacijama koje je objavio namesnik lavre ispred Pravoslavne crkve Ukrajine, episkop Avramije, organizovana je hitna i potpuno uspešna evakuacija kako bi se sprečilo skrnavljenje istorijskih relikvija. Svete mošti drevnih hrišćanskih svetitelja, koje počivaju u lavirintima čuvenih Bližnjih i Daljnjih pećina, potpuno su bezbedne i na vreme sklonjene na sigurno mesto. Istovremeno, drevne ikone i vredni bogoslužbeni predmeti grozničavo su iznošeni iz samog Uspenskog sabora pre nego što je vatra uspela da prodre u unutrašnjost hrama i proguta vekovnu baštinu. Zajedničkim naporima manastirske bratije, preostalog osoblja i hitnih službi, najveća duhovna riznica je spasena, a požar je lokalizovan oko podneva. Prema prvim procenama, kamena konstrukcija samog Sabornog hrama izdržala je udar bez većih strukturalnih oštećenja, iako su štete na celom kompleksu ogromne, posebno ako se uzme u obzir da je vatra zahvatila i okolni muzejski prostor, gde se plamen proširio na dodatnih hiljadu kvadratnih metara

Reakcija Moskve 

Saopštenje zvanične Moskve stiglo je brzo nakon incidenta, a Ministarstvo odbrane Ruske Federacije kategorički je odbacilo optužbe da je Lavra bila meta njihovih snaga. Ruska vojska je potvrdila da je izvela masovni udar visokopreciznim oružjem, ali isključivo po vojnim objektima i logističkoj infrastrukturi u Kijevu, Harkovu i Dnjepru. U zvaničnom obraćanju preko agencije Interfaks, ruski vojni resor je naglasio da Oružane snage Ruske Federacije ne planiraju i ne izvode udare na objekte civilne i kulturne infrastrukture. Prema njihovim tvrdnjama i kako navode, potvrđenim podacima, kompleks zgrada Kijevsko-pečerske lavre pogođen je raketom američkog protivvazdušnog sistema Patriot koju koristi ukrajinska vojska. Kao ključni razlog za ovu tragediju Moskva ističe činjenicu da su zapadne zemlje kijevskom režimu isporučile rakete sa isteklim rokom trajanja, što je, prema ruskoj strani, dovelo do tehničkog otkaza sistema i njegovog skretanja sa putanje direktno na kupolu Uspenskog sabora. Ovakvi demantiji Moskve prate već uobičajeni ratni narativ kojim se odgovornost za razaranja prebacuje na kolateralnu štetu delovanja ukrajinske protivvazdušne odbrane unutar gusto naseljenih gradskih četvrti prestonice.

Duhovni pepeo i nemoguća misija pomirenja

Slike Kijevsko-pečerske lavre u plamenu nisu samo materijalna i kulturna katastrofa koja neodoljivo podseća na njeno rušenje tokom Drugog svetskog rata. One ujedno predstavljaju duboku, gotovo nezaceljivu traumu na već smrtno ranjenom biću celokupnog pravoslavnog sveta. U ovom dramatičnom trenutku postavlja se ključno, suštinsko pitanje: Da li posle ovakvog čina uopšte može doći do bilo kakvog izmirenja između ukrajinskog i ruskog pravoslavlja?

Odgovor, hladno i realistički posmatran, iz perspektive sredine juna 2026. godine glasi – ne. Raskol u Ukrajini već dugo nije pitanje dogme ili kanona, već je postao surovi nastavak geopolitičkog sukoba i rata drugim sredstvima. Nakon što su ukrajinske vlasti prethodnih godina sistematski i institucionalno potiskivale kanonsku Ukrajinsku pravoslavnu crkvu, koja je istorijski bila vezana za Moskovsku patrijaršiju, iz samog manastirskog kompleksa, ovaj fizički udar na svetinju zacementiraće međusobnu mržnju za naredne decenije. Bez obzira na to čija je raketa u ratnom haosu konačno probila drevni krov, posledice su nepopravljive. Pravoslavlje u Ukrajini je sada potpuno podeljeno i ispresecano surovom linijom fronta, gde se svaki napad koristi za apsolutnu dehumanizaciju druge strane. Drevna svetinja, koja je vekovima trebalo i morala da bude glavna tačka spajanja istočnoslovenskih naroda, postala je lomača na kojoj danas gori i poslednja nada za bilo kakav crkveni dijalog između Kijeva i Moskve.

Foto: Tanjug/AP/Efrem Lukatsky

Relacija Carigrad – Moskva: Trajni hladni rat na Bosforu

U ovakvoj konstelaciji odnosa, relacija između Vaseljenske (Carigradske) patrijaršije i Moskovske patrijaršije ulazi u fazu potpunog, dubokog i nepovratnog zahlađenja. Vaseljenski patrijarh Vartolomej je davanjem Tomosa o autokefalnosti Pravoslavnoj crkvi Ukrajine (PCU) 2019. godine otvorio svojevrsnu Pandorinu kutiju. Današnji tragični događaji jasno pokazuju da Carigrad, iako prvi u Diptihu među pravoslavnim autokefalnim crkvama,  više nema apsolutno nikakav duhovni autoritet niti uticaj na Moskvu. Istovremeno, Ruska pravoslavna crkva (RPC), jurisdikcijski i brojno najveća u svetu, već godinama posmatra Fanar kao direktnog i otvorenog saučesnika u geopolitičkom projektu Zapada, čiji je krajnji cilj razbijanje jedinstvenog ruskog duhovnog sveta.

Sasvim je izvesno da će Moskva nastaviti da gradi svoj koncept potpune izolacije od grčkog pravoslavnog sveta, dosledno ignorišući Carigrad i pokušavajući da oko sebe okupi konzervativne delove ostalih pomesnih pravoslavnih crkava. Sa druge strane, Fanar će biti prinuđen da do samog kraja brani ukrajinski crkveni projekat, čak i u trenucima kada on očigledno vodi ka trajnoj i nesagledivoj podeli pravoslavne vaseljene. Sve to jasno ukazuje da u narednom periodu možemo očekivati dalje dramatično produbljivanje globalnog pravoslavnog raskola. U tom sukobu će se, umesto vekovnog liturgijskog zajedništva, na ogromnu žalost vernika, prebrojavati oboreni dronovi, spaljeni manastirski krovovi i izgubljene eparhije.

BONUS VIDEO: 
Gruzija okićena hiljadama srpskih zastava

Preporučujemo

Svet

0 4

MASOVNI UDAR ODMAZDE NA KIJEV: Oglasilo se rusko Ministarstvo odbrane

15. 06. 2026. u 08:46

Svet

0 5

DRAMATIČNI PRIZORI IZ KIJEVA: Vatra guta jednu od najlepših pravoslavnih svetinja (FOTO/VIDEO)

15. 06. 2026. u 07:43

Svet

0 3

RAT JE PREŠAO GRANICU: Kako su ukrajinski dronovi promenili svakodnevicu duboko u unutrašnjosti Rusije

09. 06. 2026. u 18:00

Svet

0 2

SMRTONOSAN RUSKI NAPAD: Pogođeno skladište nuklearnog goriva u Kijevu

07. 06. 2026. u 10:20

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije