Svet

ČETVRT MILIONA SILOVANJA DECE ISPOD RADARA: Velika afera sekusulanog zlostavljanja devojčica drma Veliku Britaniju

Goran Čvorović - stalni dopisnik iz Pariza

22. 06. 2026. u 17:21

Podatak o čak dvesta pedeset hiljada silovanih devojčica čiji su predatori godinama iskorišćavali njihove slabosti i ranjivost, ostavlja javnost u čuđenju i neverici, uz traženje odgovora na bezbroj pitanja vezanih za jedan od najvećih društvenih i političkih skandala u Velikoj Britaniji.

ЧЕТВРТ МИЛИОНА СИЛОВАЊА ДЕЦЕ ИСПОД РАДАРА: Велика афера секусуланог злостављања девојчица дрма Велику Британију

Broj od 250.000 žrtava danas se često pojavljuje u medijima i političkim raspravama, ali nije zvanično potvrđen kao konačan. Ono što, međutim, nije sporno, jeste da su tokom više decenija hiljade maloletnih devojčica bile izložene seksualnoj eksploataciji od strane organizovanih grupa muškaraca, kao i da su pojedine institucije godinama zakazivale u njihovoj zaštiti, što sve skupa dovoljno zvuči monstruozno.

Pre tačno godinu dana objavljen je nezavisni nacionalni izveštaj koji je uradila baronesa Luiz Kejsi o čitavom događaju i vlada je obećala akciju. Ove godine počela je šira nacionalna istraga, policija je dobila dodatna sredstva, a javnost i mediji počeli su da postavljaju pitanje šta je do sada urađeno. Sama Kejsi je ovih dana izašla u javnost sa porukom da vlada i institucije nisu sproveli dovoljno preporuka iz njenog izveštaja. To je ponovo pokrenulo medijsku pažnju.

Reč je o fenomenu grupa koje su vrbovale maloletne devojčice, zadobijale njihovo poverenje, a zatim ih uvodile u krug seksualnog iskorišćavanja. Najpoznatiji slučajevi otkriveni su u gradovima poput Roterama, Ročdejla, Oldama i Telforda, ali istrage su pokazale da problem nije bio ograničen samo na nekoliko lokalnih sredina.

Za razliku od slike koju bi mogao da stvori sam izraz "mreža", jer se u izveštaju upravo o tome govori, nije postojala jedinstvena organizacija koja je upravijala aktivnostima na nivou cele zemlje. Nije bilo centralne "komande", hijerarhije ili vođe koji bi koordinisao delovanje svih grupacija.

Umesto toga, radilo se o desetinama, pa i stotinama lokalnih grupa koje su funkcionisale nezavisno jedna od druge. Medutim, istraživače, policiju i javnost posebno su zaprepastili gotovo identični obrasci ponašanja koji su se pojavijivali u različitim delovima zemlje.

Žrtve su najčešće bile devojčice uzrasta između 11 i 16 godina. Mnoge su dolazile iz siromašnih porodica, domova za nezbrinutu decu ili problematičnih familijarnih okruženja. Počinioci su upravo u njima prepoznavali najlakše mete. Proces gotovo nikada nije počinjao nasiljem. Naprotiv, usledili bi pokloni, mobilni telefoni, vožnje automobilom, pažnja, osećaj pripadnosti ili obećanja o ljubavi. Tek kasnije dolazilo je do ucena, pretnji, grupnih silovanja i seksualne eksploatacije.

Prema sudskim presudama i iskazima žrtava, mnoge devojčice nije zlostavljao samo muskarac koji ih je probitno vrbovao. One su često "prosleđivane" drugim muškarcima iz iste grupe, odvođene u privatne kuće, stanove, hotele ili automobile, gde su ih seksualno zlostavijale mnogobrojne osobe. U pojedinim slučajevima postojali su i elementi podvođenja i organizovanog iskorišćavanja radi seksualnih usluga, mada nisu svi slučajevi odgovarali klasičnoj definiciji prostitucije.

Posebno uznemirujući deo priče predstavlja činjenica da su mnoge žrtve godinama pokušavale da upozore okolinu na ono što im se događa. Obraćale su se nastavnicima, socijalnim službama, policiji, pa čak i lekarima. Neke su imale medicinske nalaze i svedoke koji su potvrđivali njihove tvrdnje. Uprkos tome, institucije često nisu reagovale ili su to činile nedovoljno odlučno. U više izveštaja navodi se da su pojedine devojčice smatrane "problematičnim tinejdžerkama", a ne žrtvama ozbiljnih krivičnih dela.

Upravo zbog toga veliki politički potres je izazvalo i pitanje kako je moguće da su institucije toliko dugo ostale slepe i neme pred očiglednim problemom. U prethodnom nezavisnom izveštaju o Roteramu iz 2014. procenjeno je da je oko 1.400 dece bilo seksualno eksploatisano izmedu 1997. i 2013. godine.

Taj dokument predstavljao je prekretnicu posle koje je tema dospela u središte britanske javnosti. Još tokom dvehiljaditih, pojedini novinari, socijalni radnici, policajci i same žrtve upozoravali su da se u nekim gradovima odvija organizovana seksualna eksploatacija maloletnica. Bilo je i sudskih procesa koji u početku nisu privukli veću nacionalnu pažnju.

Prelomni trenutak dogodio se 2012. godine, kada je u Ročdejlu osuđena grupa muškaraca zbog seksualnog iskorišćavanja devojčica, da bi dve godine kasnije izveštaj o Roteramu pokazao razmere problema i izazvao pravi politicki zemljotres.

Dodatnu kontroverzu izazvalo je pitanje etničkog porekla počinilaca. U više najpoznatijih slučajeva među osuđenima je bio značajan broj muškaraca britansko-pakistanskog porekla. Zbog toga se u javnosti otvorila rasprava o tome da li su institucije izbegavale da se bave tim problemom iz straha od izazivanja međunacionalnih tenzija.

Najnoviji izveštaj baronese Kejsi iz 2025. godine dodatno je podstakao ovu debatu. U njemu se navodi da su u pojedinim područjima, posebno u delovima severne Engleske, muskarci pakistanskog i šireg južnoazijskog porekla bili nesrazmerno zastupljeni među osumnjičenima za grupnu seksualnu eksploataciju dece. Kao primer navodi se analiza policije grofovije Širi Mančester prema kojoj su osobe azijskog porekla činile oko 52 odsto osumnjičenih u određenim slučajevima, iako predstavljaju znatno manji deo, oko 21 odsto, lokalnog stanovništva.

Međutim, Kejsi istovremeno upozorava da su nacionalni podaci nepotpuni i nedovoljno sistematski prikupljani da bi se izvodili zaključci za celu zemlju. Drugim rečima, navodi se da činjenica, da su britansko-pakistanske grupe bile dominantne u pojedinim najpoznatijim aferama, ne znači automatski da su činile većinu počinilaca takvih zločina u Velikoj Britaniji. Ali, jasno je da su imale veoma značajan udeo u krivičnim delima.

Slično važi i za versku dimenziju problema. Pošto su mnogi počinioci bili britanski Pakistanci, veliki broj njih bio je muslimanske veroispovesti. Verski predstavnici u Velikoj Britaniji više puta javno su osudili seksualno zlostavljanje dece i podržali sprovođenje istraga i kažnjavanje počinilaca, ali su i istovremeno upozoravali da se odgovornost ne sme generalizovati i optuživati čitava muslimananska zajednica.