Svet

MASOVNO OTIMAJU DECU: Đaci i nastavnici štrajkuju zbog loše bezbednosne situacije u Nigeriji

Горан Чворовић - стални дописник из Париза

Goran Čvorović - stalni dopisnik iz Pariza

13. 07. 2026. u 17:00

Ono što je roditeljima najsvetije, deca, u Nigeriji se često nalaze na meti otmičara. U prvom redu otmice vrše pripadnici islamističke grupe "Boko Haram", čiji naziv u slobodnom prevodu aludira na to da je obrazovanje zabranjeno.

МАСОВНО ОТИМАЈУ ДЕЦУ: Ђаци и наставници штрајкују због лоше безбедносне ситуације у Нигерији

Decu uglavnom otimaju iz škola, a vlasti u određenim akcijama uspevaju da neke vrate kućama. Tako je slobodu nedavno ponovo ugledalo stotinak njih.

Nigerija je već više od decenije suočena sa masovnim otmicama, zbog čega se mnogi pitaju zašto država ne uspeva da stane na put ovom talasu nasilja. Zemlja je u novembru bila u šoku posle jedne od najvećih otmica u svojoj istoriji, kada je više od 300 učenika i zaposlenih oteto iz katoličke škole na severu zemlje. Nekolicina je uspela jda pobegne, dok je oko 130 talaca oslobođeno mesec dana kasnije i pod jakom pratnjom bezbednosnih snaga vraćeno porodicama. Vlasti su tada saopštile da je reč o poslednjoj grupi đaka otetih iz internata, nakon što je stotinak učenika bilo oslobođeno početkom decembra.

Otmice radi otkupnine, koje izvode kriminalne bande, postale su jedan od najvećih bezbednosnih problema u mnogim delovima Nigerije. Pored islamističke pobune Boko Harama, koja od 2009. godine potresa severoistok zemlje, poslednjih godina sve su češći napadi na severozapadu i u centralnim oblastima, gde naoružane bande pljačkaju sela i otimaju ljude prvenstveno iz finansijskih razloga. Tačan broj otetih i dalje nije poznat.

Samo tokom novembra oteto je više od 400 ljudi među kojima su bili učenice muslimanskih škola, vernici evangelističke crkve, poljoprivrednici, pa čak i jedna mlada sa svojim deverušama. Talas otmica duboko je potresao zemlju, a širom Nigerije organizovani su protesti sa zahtevom da taoci budu oslobođeni. Neke porodice prodaju sve što imaju, da bi platile otkup.

Najmnogoljudnija afrička država, sa oko 230 miliona stanovnika, podeljena je između pretežno muslimanskog severa i većinski hrišćanskog juga, dok se istovremeno suočava sa ozbiljnom bezbednosnom krizom. Novi talas nasilja usledio je u maju ove godine, kada je ponovo oteto gotovo stotinu ljudi, od kojih su više od polovine bila mala deca. Sedam talaca pogubljeno je nakon pokušaja bekstva, a prema navodima lokalnih izvora odsečene su im glave pred ostalim zarobljenicima da bi se ostali zastrašili.

Istog dana ekstremisti su napali više škola. U državi Borno oteto je pedesetak mališana, uglavnom uzrasta od dve do pet godina, dok je u državi Ojo ubijen jedan nastavnik, a između 40 i 45 osoba, među kojima direktor škole i veliki broj učenika, odvedeno u nepoznatom pravcu. Vojnici koji su pokušali da intervenišu stradali su od eksplozivnih naprava postavljenih na prilazima.

Početkom juna nigerijska vojska saopštila je da je, posle višenedeljnih obaveštajnih priprema, oslobodila nekoliko stotina talaca koje je držao Boko Haram, uglavnom žena i dece. Tokom akcije preminule su dve bebe. Vlasti i dalje tragaju za 39 dece i sedam nastavnika otetih sredinom maja na jugu zemlje, dok su prosvetni radnici organizovali generalni štrajk zahtevajući veću bezbednost i hitno oslobađanje otetih.

ČIBOK, SIMBOL TRAGEDIJE

Prošlo je više od deset godina otkako je Boko Haram 2014. godine oteo 276 učenica iz škole u Čiboku. Taj zločin izazvao je snažnu međunarodnu reakciju i pokrenuo svetsku kampanju za njihovo oslobađanje. Iako su mnoge devojčice u međuvremenu uspele da pobegnu ili su oslobođene, veruje se da se oko stotinu njih i danas vodi kao nestalo. Smatra se da je od tada oteto najmanje 1.400 đaka.