OSTRVO SLOBODE PRED POTPUNIM SLOMOM: Kuba u mraku, bez hrane i lekova čeka epilog istorijske krize

OVIH dana, dok tropska vrelina pritiska Karibe, Kuba proživljava najteže dane od pobede revolucije Fidela Kastra.

Foto: Tanjug/AP Photo/Ramon Espinosa

Nekadašnji planetarni simbol otpora imperijalizmu danas bukvalno preživljava u mraku, dok je nacionalna energetska mreža u stanju potpune kliničke smrti. Ovu surovu kubansku stvarnost dodatno ogoljuju potpuno prazni rafovi u prodavnicama, ali i tiha drama u bolnicama širom zemlje, koje su zbog katastrofalnog nedostatka goriva za agregate prinuđene da odlože brojne planirane operacije. Kada se tome dodaju svakodnevni ulični protesti, jasno je da se stanovništvo Ostrva slobode danas nalazi na samoj ivici fizičkog opstanka.

Dan kada je energetski sistem izdahnuo

Kada je u utorak, 14. jula 2026. godine, tačno u 11 časova po lokalnom vremenu, kubanski nacionalni energetski sistem doživeo potpuni kolaps, zemlja je zakoračila u svoj najmračniji dan. Bio je to već treći totalni krah elektroenergetske mreže u poslednjih deset dana, odnosno peti od početka ove, za Kubance, teške godine. Iako je državno preduzeće „Union Elektrika“ (UNE) odmah aktiviralo krizne protokole za podizanje takozvanih mikro-sistema, svi napori su ostali bez opipljivog rezultata. Dvomilionska Havana je satima kasnije jedva dobijala tek simboličnih jedan do četiri odsto potrebne električne energije.

Kubanci su, istini za volju, već oguglali na restrikcije koje traju između 20 i 30 sati u kontinuitetu, ali je aktuelni talas havarija potpuno paralisao svaku poru svakodnevnog života. Na tropskih plus četrdeset frižideri se otapaju u sekundi, zbog čega već skromne zalihe teško nabavljene hrane nepovratno propadaju naočigled gladnih porodica. U kubanskim gradovima trenutno vlada prava agonija, jer vode nema danima – glavne vodovodne pumpe jednostavno ne mogu da rade bez struje, ostavljajući milione ljudi na milost i nemilost karipskoj žegi.

Stezanje obruča iz Vašingtona

Zvanična Havana za ovu nezapamćenu katastrofu direktno optužuje brutalnu, de fakto vojno-naftnu blokadu koju je početkom godine zavela administracija američkog predsednika Donalda Trampa. Nakon što je Vašington u januaru izveo radikalnu intervenciju u Karakasu i nasilno uklonio sa vlasti predsednika Nikolasa Madura, Kuba je preko noći presečena i ostavljena bez svog glavnog, višedecenijskog snabdevača jeftinim energentima.

Novi izvršni nalozi iz Bele kuće deluju bespoštedno, predviđajući drakonske carine i sankcije za bilo koju državu ili pomorsku kompaniju u svetu koja se usudi da proda, osigura ili preveze makar i barel nafte za kubanske luke.

Pod ovim stravičnim pritiskom, Meksiko je potpuno obustavio svoje isporuke. Sa druge strane, tokom cele godine kroz američki obruč uspeo je da se probije samo jedan jedini ruski tanker sa 100.000 tona sirove nafte, čije su rezerve odavno i bespovratno potrošene. Kuba danas iz sopstvenih izvora podmiruje jedva 40 odsto potreba za gorivom. To je fatalno malo čak i za održavanje minimalnog, veštačkog života u zastarelim termoelektranama koje datiraju još iz doba Sovjetskog Saveza.

Kolaps turizma i ekonomije

Pored energetskog sektora, američke sankcije su hirurški precizno pogodile turizam – ključnu privrednu granu i glavni izvor deviza za kubansku ekonomiju. Zbog potpune nemogućnosti normalnog poslovanja, ali i akutnog nedostatka avio-goriva, veliki evropski i svetski lanci pretrpeli su težak udarac. Španska hotelska grupa „Melia Hotels” bila je prinuđena da zatvori skoro polovinu svojih kapaciteta na ostrvu, dok je broj stranih turista u prvoj polovini godine pao za dramatičnih 58,4 odsto. Slike sa Kube danas deluju zaista apokaliptično: pusti luksuzni hoteli i sablasno prazne peščane plaže neodoljivo podsećaju na kadrove iz filmova katastrofe.

Gnevni građani upravo zbog toga masovno izlaze na vreli asfalt Havane i drugih većih gradova. Ovi protesti odavno su prevazišli okvire čiste politike; oni su ogoljeni krik za puko preživljavanje. Dok svedoci javljaju o sveopštem buntu, narodno nezadovoljstvo jezivo odzvanja kroz kubanske noći. Demonstranti lupaju u prazne šerpe u ritmu tradicionalnog protesta poznatog kao „kaserolazo”(cacerolazo). Na uglovima ulica pale se ogromne gomile smeća koje nedeljama niko ne odnosi, jer komunalne službe nemaju ni litar dizela za kamione. U tom opštem haosu, izmučeni narod traži samo tri osnovne stvari: svetlo, vodu i hranu.

Između revolucionarnog ponosa i kapitulacije

Predsednik Kube Migel Dijaz-Kanel priznao je prošlog meseca da, pored nemilosrdnih spoljnih pritisaka, sistem iznutra koče i sopstveni unutrašnji okovi. Birokratija, inertnost i pogrešne odluke Komunističke partije iz prošlosti sada su konačno došle na naplatu. Iako su vlasti pod velikim pritiskom otvorile vrata kubansko-američkom kapitalu i dozvolile naglo širenje malog i srednjeg privatnog sektora, ove zakasnele ekonomske reforme ne donose spas preko noći. Liberalizacija je jednostavno prespora za gladne stomake.

Kuba se danas nalazi na sudbinskoj raskrsnici između istorijskog prkosa i potpune ekonomske kapitulacije. Bez hitnog i masovnog međunarodnog humanitarnog odgovora ili barem delimičnog popuštanja vašingtonske omče oko vrata, Ostrvo slobode rizikuje da nepovratno zakorači u najtamnije poglavlje svoje moderne istorije – vreme u kome ulog više nisu ideološke dogme, već goli životi njenih građana.

BONUS VIDEO: 
KUBANSKI MARŠ ZA ZDRAVLjE: Hodočašće Svetom Lazaru u doba korone

Preporučujemo

Svet

0 0

TREĆI ENERGETSKI KOLAPS ZA DVE NEDELjE: Haotično, celo ostrvo ostalo bez struje (FOTO)

15. 07. 2026. u 08:37

Svet

0 0

"PRE NEGO ŠTO BUDE PREKASNO" Rubio pozvao kubanski režim da napusti dosadašnju politiku

12. 07. 2026. u 12:21

Svet

0 0

OGLASIO SE UNUK RAULA KRASTA: Otkio da li je spreman da razgovara sa Trampom

06. 07. 2026. u 19:50

Svet

0 1

"NE PLAŠIMO SE RATA": Kuba poručuje da neće pristati na gubitak suvereniteta

03. 07. 2026. u 10:37

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije