Svet

TRAMPOV „SPORAZUM 123“: Saudijska Arabija dobija zeleno svetlo za nuklearnu bombu?

Dragan Radojčin

20. 07. 2026. u 16:09

ADMINISTRACIJA američkog predsednika Donalda Trampa usvojila je nacrt preliminarnog bilateralnog nuklearnog sporazuma sa Saudijskom Arabijom, poznatog kao Sporazum 123.

ТРАМПОВ „СПОРАЗУМ 123“: Саудијска Арабија добија зелено светло за нуклеарну бомбу?

Ovaj dokument Rijadu ne omogućava samo razvoj civilnog nuklearnog programa, već sadrži i ono najvažnije, a ujedno i najkontroverznije — dozvolu za obogaćivanje uranijuma na sopstvenoj teritoriji. Kako prenosi američki Si-En-En (CNN) pozivajući se na uvid u poverljive dokumente, ovaj korak suštinski omogućava Kraljevstvu otvoren put za potencijalnu izgradnju atomske bombe u budućnosti. Iako je nacrt ovog dokumenta bio usaglašen još u oktobru prošle godine, Bela kuća je usled otvorenog vojnog sukoba sa Iranom i opravdanog straha od blokade u Kongresu čekala pravi geopolitički trenutak da aktivira ovaj pakt.

Ono što posebno zabrinjava međunarodne stručnjake za bezbednost jeste činjenica da nacrt dokumenta ne obavezuje Saudijsku Arabiju na prihvatanje standardnog Dodatnog protokola Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA). Taj protokol predviđa rigorozne međunarodne inspekcije i iznenadni nadzor nuklearnih postrojenja. Umesto toga, bezbednosni nadzor biće regulisan isključivo na relaciji Vašington–Rijad, što radikalno ruši dosadašnju globalnu paradigmu neširenja nuklearnog naoružanja i stvara opasan presedan u međunarodnom pravu.

Rijadu dozvoljeno sve što je Teheranu osporeno

Ovakav razvoj događaja do kraja razotkriva duboko licemerje i dvostruke standarde Bele kuće u vođenju spoljne politike na Bliskom istoku. Dok Sjedinjene Države, nakon godina iscrpljujućih ekonomskih pritisaka, danas vode otvoreni oružani rat protiv Irana i bombarduju njegovu teritoriju pod izgovorom da Teheran koristi civilni nuklearni program kao paravan za izgradnju naoružanja, svom ključnom sunitskom savezniku u regionu daju potpuno odrešene ruke za isti taj proces.

Tramp je ovim potezom potpuno srušio takozvani „zlatni standard“ američke diplomatije, koji je ranije obavezivao bliskoistočne saveznike Vašingtona (poput Ujedinjenih Arapskih Emirata) da se unapred i eksplicitno odreknu domaćeg obogaćivanja uranijuma. Saudijska Arabija je tako dobila ustupke kakve nijedan američki partner u tom delu sveta nikada nije imao.

Saudijski prestolonaslednik Muhamed bin Salman godinama nije krio svoje ambicije, otvoreno naglašavajući u međunarodnoj javnosti da će Kraljevstvo, ukoliko Iran ovlada nuklearnim oružjem, učiniti potpuno isto u najkraćem mogućem roku radi balansa moći u Persijskom zalivu. Obogaćivanje uranijuma na sopstvenoj teritoriji je ključni međukorak koji deli civilnu upotrebu nuklearne energije od vojne, a Tramp je ovim paktom Saudijcima praktično uručio ključ za otvaranje te Pandorine kutije.

Strah od Moskve i Pekinga diktira ustupke Trampa

Glavni motiv Trampove administracije za ovako riskantan ustupak leži u paničnom strahu Vašingtona da bi se Rijad mogao trajno i nepovratno okrenuti Kini i Rusiji. Geopolitički analitičari upozoravaju da bi, u slučaju odbijanja Sjedinjenih Država da im omoguće transfer nuklearne tehnologije pod ovim uslovima, Saudijska Arabija nesumnjivo potražila pomoć u Pekingu – sa kojim beleži sve snažnije ekonomske i strateške odnose– ili u Moskvi, posebno nakon intenzivnih diplomatskih i telefonskih kontakata između Vladimira Putina i Muhameda bin Salmana.

Ovaj strah Bele kuće uopšte nije neosnovan. Prema ranijim izveštajima američkih obaveštajnih krugova, Peking je već tajno pomagao Rijadu u izgradnji postrojenja za izdvajanje uranijumskog koncentrata, poznatijeg kao „žuti kolač“, u zabačenim pustinjskim delovima Kraljevstva. To je za Vašington bio jasan geopolitički signal: ukoliko SAD kažu „ne“, Kina će oberučke prihvatiti saudijski nuklearni ček bez ikakvih uslova.

Ustupak Rijadu stoga predstavlja pokušaj SAD da dugoročno veže ovu zalivsku silu za američko tržište i istovremeno revitalizuje sopstvenu domaću nuklearnu industriju. S druge strane, zagovornici sporazuma u Vašingtonu tvrde da je za američke nacionalne interese daleko bolje da se SAD nađu u ulozi ključnog partnera i zadrži kakav-takav bilateralni uvid u tamošnje procese na terenu, nego da Rusija i Kina ponude Bin Salmanu nuklearnu tehnologiju pod još labavijim uslovima, čime bi Amerika bila potpuno istisnuta iz jednačine moći na Bliskom istoku.

Otvaranje Pandorine kutije

Kelsi Devenport, ugledni stručnjak i direktor za politiku neširenja nuklearnog naoružanja u Udruženju za kontrolu naoružanja (Arms Control Association), upozorila je za Si-En-En (CNN) da stvaranje ovakvog presedana i direktno zaobilaženje međunarodnih standarda IAEA potpuno urušava globalni bezbednosni poredak. Ona naglašava da bi ovakav potez Vašingtona mogao da podstakne i druge svetske sile, poput Rusije ili Kine, da sa svojim strateškim partnerima širom planete počnu da sklapaju slične „privatne“, labave bilateralne nuklearne sporazume bez ikakve stvarne međunarodne kontrole.

Ipak, sporazum još uvek nije zvanično upućen na Kapitol hil, pre svega zbog Trampovog straha od unutrašnjeg političkog otpora. Bela kuća okleva sa slanjem teksta jer u Kongresu postoji opravdana bojazan da bi čak i deo republikanaca mogao da stane uz demokrate. Zajedničkim snagama, oni bi mogli da izglasaju rezoluciju kojom bi se ovaj izuzetno kontroverzni pakt potpuno blokirao. Tramp je svestan da Kongres po zakonu ima rok od 90 dana da detaljno preispita, pa čak i poništi svaki Sporazum 123, zbog čega Bela kuća trenutno pažljivo taktizira i kupuje vreme, pokušavajući da izbegne težak politički fijasko na domaćem terenu.

Bliskoistočni nuklearni rulet pod paljbom

Sporazum 123 Donalda Trampa definitivno predstavlja geopolitički kockarski potez najviših uloga koji ne samo da destabilizuje, već dugoročno cementira ratnu sudbinu Bliskog istoka. Vođen uskim komercijalnim interesima i paničnim strahom od gubitka uticaja u korist Moskve i Pekinga, Vašington je svesno zažmurio na oba oka. Bela kuća je tako dozvolila Rijadu upravo ono strateško pravo zbog kojeg je susedni Iran najpre decenijama izolovala, satanizovala i držala pod brutalnim sankcijama, da bi ga zajedno sa Izraelom, februara ove godine, i otvoreno vojno napala.
Ulazak u direktan rat protiv Teherana i bombardovanje iranskih postrojenja, dok se istovremeno Saudijcima uručuje nuklearna tehnologija na tanjiru, predstavlja vrhunac istorijskog apsurda i licemerja američke spoljne politike. Ovaj pakt će možda kratkoročno zadržati Saudijsku Arabiju u Vašingtonskoj orbiti i za trenutak usporiti kinesko-ruski prodor u Persijski zaliv, ali cena je već sada previsoka. Dok na Bliskom istoku uveliko bukti rat upravo zbog atomskih ambicija, Trampov sporazum dodatno otvara Pandorinu kutiju i pokreće novu, potpuno nekontrolisanu trku za nuklearno naoružanje — trku u kojoj će, nakon najnovijih vojnih udara, Rijad samo ubrzati put ka sopstvenoj bombi, a koju više niko na svetu neće moći da zaustavi.

BONUS VIDEO:
GORAN ŠARIĆ: Sukob na Bliskom istoku može zapaliti ceo svet

Tramp kupuje i energetsku nezavisnost?

Dok stručnjaci za bezbednost čupaju kosu zbog ogromnih rizika od nuklearnog naoružavanja Bliskog istoka, ekonomski analitičari ukazuju na potpuno drugu, stratešku dimenziju ovog sporazuma. Prema opsežnoj analizi renomiranog Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS), ovaj pakt u pozadini uključuje i izuzetno blisku saradnju na polju razvoja veštačke inteligencije, izvoza američkih mikročipova i zajedničkog upravljanja lancima snabdevanja retkih minerala.

Pored toga, Saudijska Arabija poseduje ogromne neiskorišćene rezerve prirodnog uranijuma, pa bi kroz američku tehnologiju u budućnosti mogla da postane ključni snabdevač obogaćenim uranijumom za američke nuklearne elektrane. Na taj način bi Trampova administracija, pod izgovorom geopolitičkog balansiranja, zapravo pokušala da direktno i drastično smanji dugogodišnju, kritičnu zavisnost Sjedinjenih Američkih Država od uvoza ruskog uranijuma.