TRAMP NOMINOVAN ZA "NOBELA": Ključna uloga u uspostavljanju odnosa između UAE i Izraela
NEPUNIH nedelju dana uoči svečanog potpisivanja istorijskog sporazuma o normalizaciji odnosa između Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), 15. septembra u Beloj kući, američki predsednik Donald Tramp nominovan je za Nobelovu nagradu za mir za 2021. godinu.
U predvečerje predsedničkih izbora u SAD i nekoliko nedelja pošto je posredovao upravo u postizanju ovog sporazuma, Trampa je nominovao norveški poslanik Kristijan Tibring
Gjede, predstavnik desničarske Partije progresa za pitanja odbrane.
On je pohvalio američkog lidera za napore na rešavanju dugotrajnih sukoba u svetu, ali Tibring-Gjede, predsedavajući norveške delegacije u Parlamentarnoj skupštini NATO, u pismu Nobelovom komitetu posebno je istakao da je Trampova administracija igrala ključnu ulogu u uspostavljanju odnosa između Izraela i UAE.
- Kako se očekuje da će druge bliskoistočne zemlje pratiti korake UAE, ovaj sporazum bi mogao da promeni pravila igre što će pretvoriti Bliski istok u region saradnje i prosperiteta - uveren je Kristijan Tibring-Gjede.
Dodao je da je Tramp imao ključnu ulogu u olakšavanju kontakata sukobljenih strana u sporu oko granice u Kašmiru između Indije i Pakistana, između Severne i Južne Koreje, po pitanju nuklearnih kapaciteta Severne Koreje. Ocenio je da je Tramp učinio više da se postigne mir između država od većine drugih kandidata za nagradu za mir.
Slucki: Suprotno zdravom razumu
NOMINACIJA Donalda Trampa za Nobelovu nagradu zvuči kao antiteza zdravom razumu i više podseća na pi-ar potez, ocenio je u Moskvi šef Odbora Dume za međunarodna pitanja Leonid Slucki. On je rekao da su upravo u vreme 45. predsednika SAD napustile plan o Iranu, da su raskinuti ključni sporazumi u oblasti kontrole naoružanja i da se SAD spremaju da obustave produžetak START-a 3.
- Vašington se na početku pandemije virusa korona odrodio od celog sveta, odbijao da pomogne i najbližim saveznicima i pokušavao da sopstvenu odgovornost prebaci na Kinu - rekao je Slucki. - Zar se to uklapa u pojam mirovna delatnost? To je pre nacionalni, životinjski egoizam.
On je pohvalio Trampa i za povlačenje velikog broja vojnika sa Bliskog istoka. Kako je naveo, Tramp je prekinuo 39-godišnji trend američkih predsednika, koji su ili započinjali ratove, ili uvodili SAD u oružane međunarodne sukobe.
- Poslednji predsednik koji je izbegao da to uradi bio je laureat za nagradu za mir Džimi Karter - naglasio je norveški poslanik.
Ovo nije prvi put da je Tramp nominovan za Nobelovu nagradu za mir. Tibring-Gjede i još jedan norveški zvaničnik su ga već nominovali 2018. godine, posle samita Trampa i severnokorejskog lidera Kim Džong Una u Singapuru. Navodno je i japanski premijer uradio isto, ali Tramp nije pobedio.
GOSTI I PROTIVNICI
CEREMONIJI potpisivanja sporazuma između Izraela i UAE u Beloj kući, čiji je domaćin Tramp, prisustvovaće izraelski premijer Benjamin Netanijahu i ministar inostranih poslova UAE Abdulah Bin Zaid al Nahyan, čija zemlja je treća arapska država koja je s Izraelom postigla sporazum o normalizaciji odnosa, posle Egipta (1979) i Jordana (1994). Palestinsko rukovodstvo, uključujući pokrete Fatah, Hamas, Islamski džihad i Narodni front za oslobođenje Palestine, saglasno je da taj sporazum predstavlja veliku izdaju.
Trampov prethodnik, demokratski predsednik Barak Obama je, međutim, već na početku prvog mandata, 2009. godine ovenčan Nobelovom nagradom za mir za jačanje međunarodne diplomatije. Među kritičarima njegove nagrade, kao preuranjene, jer je Obama tad bio predsednik tek devet meseci, bio je i Donald Tramp, u to vreme poznati njujorški tajkun.
Nobelovu nagradu su dobila još tri američka predsednika - Teodor Ruzvelt 1906, zbog pregovaračkog uspeha u Japansko-ruskom ratu, Vudro Vilson 1920, kao glavni arhitekta Lige naroda, i Džimi Karter 2002. godine zbog pronalaženja mirnih rešenja u međunarodnim sukobima.
O nagradi odlučuje petočlani Nobelov komitet koji imenuje norveški parlament.
Dobitnik nagrade neće biti poznat do oktobra 2021. godine.
Preporučujemo
"TRAMP BIO OPSEDNUT TIME" Merkelova otkrila brojne tajne pred izlazak njenih memoara
BIVŠA nemačka kancelarka Angela Merkel u intervjuu pred izalazak njenih memoara govorila je, između ostalog, o tome šta novoizabrani predsednik SAD misli o nemačkim automobilima, otkrila da li su joj bile poznate namere ruskog predsednika Vladimira Putina i kako je pokušavala da spreči "invaziju na Ukrajinu", navela je ko joj je pomogao da izbegne regrutaciju za Štazi i šta bi trebalo da uradi njena partija kako bi pobedila na predstojećim izborima u Nemačkoj.
23. 11. 2024. u 16:52
BRITANCI OBJAVILI ZASTRAŠUJUĆU MAPU: "Orešnik" može da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta (MAPA)
BRITANSKI list "Dejli mejl" ocenio je da bi balistička raketa "orešnik" mogla da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta.
23. 11. 2024. u 15:58
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (3)