Svet

UKRAJINA ZATVORILA SEVERNOKRIMSKI KANAL: Kijev ukinuo vodu Krimu, poluostrvo "suvo"

UKRAJINSKE vlasti vode nehumani rat sa građanima Krima tako što su blokirali Severnokrimski kanal kojim je voda iz Dnjepra stizala na Krimsko poluostrvo.

УКРАЈИНА ЗАТВОРИЛА СЕВЕРНОКРИМСКИ КАНАЛ: Кијев укинуо воду Криму, полуострво суво

Foto KP. ru

Zbog toga su u većini gradova na Krimu uvedene restrikcije pitke vode, a u tridesetak naselja vlasti su primorane da dovoze pitku vodu cisternama.

Do pripajanja Krima Rusiji, to poluostrvo je 85 odsto pitke vode dobijalo iz Dnjepra kanalom koji je punio akumulaciona jezera. Kad je Ukrajina izgubila Krim, Severnokrimski kanal je blokiran, i voda ne teče.

Ruska vojska je postavila cevovode kojima je dovela vodu do krimskih naselja, ali ovogodišnja suša je smanjila količinu vode u izvorima na poluostrvu, što je dovelo do velikih restrikcija u Simferopolju i 39 obližnjih naselja. Rukovodstvo Krimskog poluostrva kaže da restrikcije mogu trajati do marta 2021. godine.

PRESUŠILO OD 2014. GODINE

Problem vode na Krimu je rešen pedesetih godina prošlog veka kada je sovjetska vlast napravila Severnokrimski kanal, spojen sa Dnjeprom. Problem je nastao 2014. godine, kad se na referendumu stanovništvo Krima odlučilo da se vrati u sastav Rusije. Za kaznu, rukovodstvo u Kijevu je prekrilo kanal i on je presušio.

Zbog ukrajinskog ratovanja vodom na poluostrvu, rukovodstvo Krima se obratilo komesaru za ljudska prava UN. Zatražilo je dopunske informacije, ali odgovor iz Ženeve nije ohrabrujući, jer su u komesarijatu za ljudska prava rekli da krivicu za nedostatak pitke vode na Krimu snose Rusija i Ukrajina. Kijev smatra da je Rusija okupirala poluostrvo i ratuju sa Moskvom, a stradaju obični građani.

Generalna skupština UN je svojevremeno donela deklaraciju u kojoj se pravo na čistu vodu smatra jednim od osnovnih ljudskih prava. Ali, u komesarijatu za ljudska prava u Ženevi smatraju da je Rusija odgovorna da obezbedi pitku vodu za Krim, pošto Moskva smatra Krim svojom teritorijom.

Glavni komesar UN za ljudska prava Mišel Bačelet izražava zabrinutost što na Krim i Sevastopolj ne stiže voda. On dodaje da UN podržava teritorijalnu celovitost Ukrajine, pa i Kijev treba da brine o tome da građani Krima imaju dovoljno vode.
 

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

MOGLO BI UMRETI 4.500 LJUDI Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi
Svet

0 8

"MOGLO BI UMRETI 4.500 LjUDI" Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi

JUŽNA Evropa suočava se sa žestokim toplotnim talasom - temperature prelaze 40 stepeni Celzijusa, a u španskoj pokrajini Uelva izmereno je rekordnih 46 stepeni, što je najviša junska temperatura u istoriji zemlje. Istovremeno, Italija, Grčka, Portugalija i Zapadni Balkan takođe beleže rekordne vrućine, praćene šumskim požarima i ljudskim žrtvama.

01. 07. 2025. u 11:45

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
LUKAŠENKO PORUČIO VARŠAVI: Ako Poljska ponovo želi da nestane sa svetske mape - to će biti njen izbor

LUKAŠENKO PORUČIO VARŠAVI: Ako Poljska ponovo želi da nestane sa svetske mape - to će biti njen izbor