KLJUČNO PITANJE: Može li Donald Tramp da stigne do Vrhovnog suda i da tako preokrene rezultat glasanja?
Može li Donald Tramp da stigne do Vrhovnog suda i može li tako preokrenuti rezultat glasanja? Dok se brojanje glasova približava kraju, ovo postaje jedno od ključnih pitanja u procesu izbora novog predsednika Amerike.
Tramp je, i pre nego što je postalo izgledno da Bajden osvoji većinu elektorskih glasova, najavio da će se žaliti na nepravilnosti i tražiti zaštitu od Vrhovnog suda. Nije, međutim, izneo konkretne argumente, a njegovi protivnici i većina mejnstrim medija tvrde da ih nema i da, čak i da stigne do Vrhovnog suda - neće moći ništa da promeni.
Vrhovni sud u Americi je pre svega apelaciona sudska instanca, što znači da daje konačnu reč o slučajevima o kojima su već odlučivali niži sudovi. Tako je bilo i u čuvenom prebrojavanju glasova sa Floride 2000. godine, kada je Džordž Buš Mlađi posle sudske odluke pobedio Ala Gora sa manje od 400 glasova razlike. Ipak, u određenim situacijama Vrhovni sud može da odlučuje i interveniše i u prvom stepenu.
U to se uzda Tramp koji je tražio da Sud zaustavi prebrojavanje glasova u Pensilvaniji.
Predsednikov izborni štab se poziva na činjenicu da su u toj državi uoči izbora promenjena pravila o glasanju putem pošte. Umesto da takvo glasanje bude izuzetak, sada je prvi put dozvoljeno da svako ko želi glasa poštom i to bez navođenja razloga i opravdanja.
Uz to dopušteno je da glasovi stižu i tri dana nakon izbornog dana. Tramp, međutim, tvrdi da je takva odluka neustavna i da glasovi pristigli posle 3. novembra nisu legalni.
Druga tužba na koju se Tramp oslanja odnosi se na Mičigen, gde se traži novo brojanje glasova jer, kako tvrdi, predstavnicima predsednikovog izbornog štaba nije omogućeno da nadgledaju brojanje.
KRAJ PROCESA 8. DECEMBRA
U VEĆINI država istekao je rok za prijem glasova poslatih poštom. Oni sada moraju da budu prebrojani, a elektori dodeljeni pobednicima do 8. decembra. Tada se prekida svako eventualno prebrojavanje. Elektorski koledži sastaju se 14. decembra i šalju glasove koji u Vašington moraju da stignu do 23. decembra. Zvanično brojanje elektorskih glasova se obavlja 6. januara, da bi novi predsednik položio zakletvu u podne 20. januara.
Treći slučaj, za koji se Tramp nada da bi mogao da završi na Vrhovnom sudu, jeste Viskonsin, gde se takođe traži da se glasovi ponovo prebroje. Ukoliko bi došao do suda,
Viskonsin ima najviše šanse da učini da ovogodišnji izbori zamirišu na novembar 2000. godine. Slučaj "Florida" zaslužan je što je u američkoj javnosti uopšte i rođena ideja da bi izbori, umesto na biralištima, mogli da budu rešeni na sudu. Ne treba ipak zanemariti jednu veliku razliku između Viskonsina i Floride. Dok je Bušu tada falilo tek nekoliko stotina glasova, Trampu, uprkos tome što je reč o procentualno maloj razlici, u Viskonsinu fali oko 20.000 glasova. Trampovi protivnici podsećaju da do sada nijedno ponovno prebrojavanje glasova nije promenilo ishod za više od 1.300 glasova.
GUVERNER I BUŠ
POSLE glasanja 2000. godine brzo je postalo jasno da će stanovnika Bele kuće odlučiti nekoliko stotina glasova sa Floride. Uprkos minimalnim razlikama, guverner Floride tada je elektorski koledž te države dodelio Bušu. Reagovao je tim Ala Gora, koji je zatražio ponovno prebrojavanje oko 40.000 spornih glasova. Reč je o listićima koji zbog tehničkih nedostataka mašinskog glasanja nisu bili ispravno probušeni i kao takvi su proglašeni za nevažeće i odbačeni.
Sud u Floridi je to odobrio, a Buš se žalio Vrhovnom sudu. Najviši sud SAD doneo je odluku da ponovno prebrojavanje ne može, na ustavan način, biti završeno do propisanog roka. Naložili su da se prebrojavanje zaustavi i tako vratili na snagu odluku guvernera koji je proglasio pobedu Buša.
Tramp može da se nada da će mu sudije Vrhovnog suda, koji su većinom konzervativci bliski republikancima (neke je i on sam postavio), biti naklonjene. Ipak, malo je onih koji veruju da bi se sudije institucije koja uživa ogromno poverenje građana SAD, usudile da, bez zaista jakih argumenata, u Viskonsinu ili Mičigenu prirede reprizu Floride.
RUSKI ZVANIČNIK OTKRIO: Ovo bi moglo biti mesto potencijalnog sastanka Putina i Trampa
UJEDINjENI Arapski Emirati (UAE) imaju snažna dosadašnja iskustva u organizovanju samita i mogli bi biti mesto potencijalnog sastanka između predsednika Rusije Vladimira Putina i novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa, izjavio je Oleg Karpovič, prorektor za naučna pitanja na Diplomatskoj akademiji Ministarstva spoljnih poslova Rusije, za rusku agenciju TASS.
15. 01. 2025. u 12:23
"LjUDI ĆE UMRETI" Vatrogasci nedeljama pre užasa u Los Anđelesu upozoravali na najgori scenario
MANjE od mesec dana pre nego što su požari zahvatili Los Anđeles, grupa iskusnih vatrogasaca okupila se na Gradskom veću kako bi tražili veća sredstva.
15. 01. 2025. u 14:03
ŠUTANOVAC U BRAKU SA ĆERKOM MIROSLAVA ILIĆA: Veoma uspešna, rodila mu dva sina
Dragan Šutanovac, predsednik Saveta za strateške politike i nekadašnji ministar odbrane biće novi ambasador Srbije u Vašingtonu.
16. 01. 2025. u 13:42
Komentari (1)