EU PRIPREMA NOVA DIGITALNA PRAVILA: Evo kakvo ponašanje može da bude sankcionisano

PROCES digitalizacije praktično svega što se može digitalizovati počeo je pre puno godina i razvio se do zadivljujućih razmera i pre pojave novog koronavirusa, ali globalna pandemija, i "lokdaun" koji prati tu pandemiju, dramatično su ubrzala tu digitalizaciju.

Foto Tanjug-AP

Evropska unija već je i pre tog dodatnog ubrzanja počela da prati ritam digitalnog razvoja nekim novim regulatornim rešenjima, pa je tako uvela neke nove standarde zaštite privatnosti na internetu direktivom poznatom po akronimu GDPR.

No, sada, od decembra prošle godine, kad je Evropska komisija iznela predlog dva nova evropska zakona o digitalnim uslugama i digitalnom tržištu, EU ima ideju da regluše digitalni prostor preciznije i strože nego što je iko ikad pre regulisao “onlajn” prostor u slobodnom svetu.

Evropska unija ove godine će pokušati da ispiše nova digitalna pravila koja će biti dobra za barem jednu ili dve decenije u tom digitalnom razvoju slobodnog sveta.
- Poslovni model onlajn platformi ima učinak ne samo na slobodno i pošteno tržišno nadmetanje nego i na našu demokratiju, našu sigurnost i na kvalitetu naših informacija.

Zbog toga trebamo obuzdati neizmjernu moć velikih digitalnih kompanija. Jer želimo da vrednosti koje su nam dragocene u oflajn svetu takođe budu poštovane i onlajn. Temeljno načelo je: što je ilegalno oflajn, treba biti ilegalno i onlajn. I želimo da platforme budu transparentne u vezi s tim kako njihovi algoritmi rade. Jer ne možemo prihvatiti da isključivo kompjutorski programi donose odluke koje imaju dalekosežan učinak na našu demokratiju- rekla je predsednica Evropske komisije u svom govoru na forumu u Davosu.

Planira se crna lista zabranjenog ponašanja u tržišnom nadmetanju, širenja mržnje i lažnih vesti. Evropska unija, dakle, planira regulisatii ona područja interneta na koja regulatorska noga možda nikad nije ni kročila i na kojima je praktično sve bilo dopušteno, kao na Divljem zapadu.

I EU želi da joj se u tom pothvatu pridruži i Amerika te da to bude zajednički pothvat pisanja zajedničkih pravila ponašanja za novu digitalnu eru. To može zvučati kao upletanje vlasti u područje koje bi trebalo ostati slobodno, ali nije.

Nije iz najmanje dva razloga. Prvo, jer EU i SAD u pisanju novih pravila za digitalni svet polaze od vrednosti poput pluralizma, uključivosti, ljudskih prava i zaštite privatnosti.

Evropska je komisija za ova dva predloga zakonodavnih akata sprovela prethodne javne konsultacije sa svim zainteresiranim akterima, koje su bile masovnije i obuhvatnije nego ijedne slične konsultacije sa deonicima uoči predlaganja neke nove direktive. I drugi razlog zašto je pisanje novih pravila sasvim legitimno i opravdano leži u činjenici da su neki zakoni, koji određuju pravila ponašanja na digitalnom tržištu, pisani još u, figurativno govoreći, doba dinosaurusa.

Direktiva o digitalnom trgovanju, koja je u ovom trenu temeljni važeći zakon koji u EU reguliše odgovornost pružitelja digitalnih usluga na Internetu, usvojena je 2000. godine.

Što, kad se pogleda kako su 2000. izgledali Amazon, Gugl ili tad još nepostojeće društvene mreže, nije tako daleko od doba u kojem su zemljom hodali dinosaurusi.

No, jedan je recentni događaj pokazao koliko je nužno da se regulatori u slobodnom svetu – a EU je, osim što je politička unija, jedan od vodećih svetskih regulatora jer je reč o najvećem jedinstvenom tržištu na svetu – bave pitanjem novog propisivanja prava i obveza, pogotovo velikih internetskih platformi.

Taj događaj je odluka Tvitera i Fejsbuka o proterivanju američkog predsednika sa svojih platformi. Za mnoge ljude, pa i one koji se ni po čemu ne slažu sa Donaldom Trampom, načinom na koji je on (zlo)ubotrebio Tviter, taj je događaj bio znak da tehnološke kompanije zaista misle da one, a ne demokratski izabrane vlade i parlamenti, trebaju biti te koje odlučuju o javnom interesu i javnim politikama. Kad su nemačka kancelarka, francuski predsednik i mnogi drugi evropski političari kritikovali Tviter zbog proterivanja Trampa, nisu to činili zbog simpatija prema Tapovom podražavanju državnog udara u Kongresu.

Niti su to činili zbog neslaganja sa pravom društvene mreže da isključi nekog ko krši pravila te društvene mreže. Ne, najpre su to učinili zato što misle da bi tom pravu neke kompanije da uređuje svoja pravila ponašanja moralo biti nadređeno pravo višeg reda, koje proizlazi iz javnog interesa. Pogotovo kad je reč o kompaniji koja služi kao divovska platforma za razmenu informacija, za informisanost koja je važan sastojak demokratije i stoga se ne tiče samo privatnog nego i javnog interesa.

Drugim rečima, takva internet kompanija ima pravo da proveri drži li se neki njen korisnik pravila koja je sama propisala, ali javnost i državni zakoni imaju pravo videti drži li se sama ta kompanija pravila koja joj je propisala šira zajednica, javnost preko parlamenata i vlada slobodnih, demokratskih država. Dosad mnoga takva pravila nisu ni bila propisana, pa se nije sa pravnom sigurnošću ni moglo reći da ih neka kompanija krši ili ne krši. No, pitanje je stiže li takva kooperativnost prekasno i preslabo.

Fejsbuk je izgubio dosta na ugledu nakon što je 2018. izbila afera s firmom "Kembridž Analitika", u kojoj se pokazalo ono što se u pravilu uvek iznova pokazuje u ponašanju takvih internet platformi: nije ih zapravo briga ni za šta osim za pozornost i vreme što većeg broja svojih korisnika, koje će oni već nekako monetizovati - odnosno, na kojima će zaraditi.

(B92)

Preporučujemo

Svet

0 0

EVROPA TRAŽI "SVOJE" DOZE: Upozorenje predsednice Evropske komisije proizvođačima vakcine protiv kovida

26. 01. 2021. u 22:15

Svet

0 0

URSULA FON DER LAJEN: Zapadni Balkan će dobiti vakcine protiv korone što je pre moguće

22. 01. 2021. u 00:03

Svet

0 9

DONETA ODLUKA O GRANICAMA EU: Evo šta je zaključeno na večerašnjem sastanku lidera

21. 01. 2021. u 23:47

Region

1 3

HRVATI NAPRAVILI HAOS U EVROPSKOJ KOMISIJI: Ursula fon der Lajen i pometnja zbog spota HDZ-a

14. 01. 2021. u 22:54

Region

1 1

SA HRVATSKE AMBASADE SKINUTA I POCEPANA ZASTAVA EU: Incident u Sarajevu

31. 01. 2021. u 11:09

Svet

1 1

SPUTNIK U ORBITI EU: Rusija ponudila Evropi 100 miliona doza vakcine "Sputnjik v", čeka se odobrenje

30. 01. 2021. u 00:25

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije