NEKA TAJ MOMAK ŽIVI: Suvad Trbović, odrekao se svoje šanse za novi početak u korist mlađeg pacijenta (FOTO)

POSLE godina iščekivanja, Suvadu Sulu Trboviću (61), stigao je poziv koji život znači: imamo jetru za tebe, ako možeš za najviše tri sata da stigneš u Beograd. I stigao je iz rodnog Priboja, zahvaljujući sinu svog prijatelja, koji ga je uz prethodno obaveštavanje saobraćajne policije u svim gradovima redom od Priboja do Beograda, u prestoničku kliniku dovezao za dva i po sata.

Foto: Privatna arhiva

Osoblje klinike je Sula potpuno pripremilo za operaciju, do najsitnijih detalja, i kada se ponadao da je njegovim mukama došao kraj, gotovo na putu u operacionu salu lekari su ga obavestili da je stigao i mlađi kandidat, životno ugrožen. Suvad je rekao:

- Neka tom momku Bog pomogne. Dvostruko je mlađi od mene. Neka živi, drago mi je zbog toga.

Mladiću je Sule produžio život, a svoj zlatom potpiso: plemenitošću i čoveštvom.

Na transplantaciju je, kasnije, ponovo pozvan, ali je imao infekciju i temperaturu i nije ni došao u Beograd. Pozvan je i treći put, desetak dana pred smrt, kad je već ležao na bolničkoj postelji sa koje nije ustao. Preminuo je 17. septembra prošle godine... Do večne kuće, svog dobrog Sula ispratio je ceo Priboj. On je otišao, a Pribojcima u amanet ostavio svoju ljudskost.

Foto: Privatna arhiva

- Proteklih pet godina je proveo na lečenju, kući u Priboju, u pribojskoj bolnici i u KBC Srbija, na Odeljenju za gastroenterohepatologiju. Posle prve hospitalizacije, profesor Đorđe Ćulafić je predložio transplantaciju jetre, kao jedini vid izlečenja i uz njegovu nesebičnu pomoć Suvad je dospeo na listu čekanja za transplantaciju. Imao je cirozu jetre, ali ne od alkohola - priča nam Nebojša Cincović (55), Sulov prvi komšija i najbolji prijatelj još iz detinjstva.

A, Suvadov životni put od ranog detinjstva bio je posut trnjem. Otac Šahman napustio ga je kada je imao samo 40 dana. Stasavao je uz majku Sadiku.

- Osnovnu školu završio je u Priboju, a zanat u Užicu. Posle srednje škole vratio se u rodni grad i, osim desetak dana u FAP, čiji je stipendista bio, nikad više nije bio formalno zaposlen. U šali smo pominjali njegove jubileje vremena provedenog na birou za zapošljavanje. Sećam se kad je direktora filijale pitao sleduje li mu neka novčana nagrada za 35 godina na birou - priča Cincović.

Redovan vojni rok, Sule je služio u Doboju. Bio je, kako kaže naš sagovornik, veoma ponosan na taj deo svog života. Ostao je u kontaktu do kraja života sa drugovima iz vojske i pojedinim oficirima. Znali su da Sula posete ako bi prolazili kroz grad na Limu.

Foto: Privatna arhiva

- Bio je siromašan, ali uvek ponosit. Nikada nije tražio nikakvu materijalnu korist. Nikada. Ako su mu pružili, uzeo bi, ali i to je bilo retko. Živeo je u pribojskoj Staroj čaršiji, u maloj trošnoj kućici od dvadesetak kvadrata. Pre nekoliko godina, pokrenuli smo akciju i zamenili stolariju i kompletan krov. Polovinom leta ove godine inicirali smo akciju renoviranja kompletne njegove kuće. Naš sugrađanin, penzionisani inspektor MUP, Dragoje Bojić i sam poznat po svojim mnogobrojnim humanitarnim izložbama, organizovao je jednu manifestaciju. Pridružili su joj se i Pribojci koji žive u inostranstvu pa je prikupljeno neočekivano mnogo sredstava. Nažalost, Suvadovo zdravstveno stanje se iznenada jako pogoršalo i smestili smo ga u Pribojsku bolnicu, dok su se odvijali radovi na renoviranju cele njegove kuće. Urađeno je apsolutno sve i kupljen potpuno nov nameštaj - otkriva nam Cincović.

Suvad je, kaže nam, sumnjao da će izaći iz bolnice i ikada uživo videti kuću.

- Bog mu se smilovao i dočekao je. Prvi put u životu, u svojoj kući spavao je na normalnom krevetu sa novim dušekom. I tu je proživeo 21 dan... - govori naš sagovornik. - Preko dana smo ga u kolicima izvodili u dvorište. Brinuli smo o njemu 24 časa. Ni minut nije bio sam do poslednjih par dana kad je prevezen u bolnicu gde je bio u komi. Nije imao bolove. Nagradio ga Bog za sva dobra dela. Otišao je u snu. Kod svoje majke Sadike koju je voleo više od svih.

Sa mnogo iskrenih osećanja, Nebojša priča o svom prijatelju. Kaže da Sule ne nedostaje samo njemu, već celom gradu.

VOLEO PARTIZAN I "NOVOSTI"

Foto: Privatna arhiva

NAŠ Sule je bio poznat kao vatreni navijač Partizana i lokalnih klubova, počev od FK FAP pa do odbojkašica Priboja koje je godinama pratio i pomagao u radu, koliko je mogao, njihovom nekadašnjem višegodišnjem treneru Krunu Maliću. Pratio je i rukometaše, košarkaše. Obavezno je išao i na MOSI igre - kaže Nebojša.

Kažemo mu da smo na jednoj fotografiji u Suvadovoj sobi videli i "Večernje novosti", a Nebojša nam odgovara:

- Čitao ih je svaki dan, godinama. 

- Bio je naš dobri komšija - nastavlja Cincović. - Iskren, glasan, nekad brži na jeziku, uvek nesebično spreman da pomogne ljudima u bilo kojoj potrebi. Njegova pomoć nije bila sporadična, već stalna i istrajna, pri čemu nikada nije tražio neko javno priznanje niti ličnu korist. Pomagao je onako kako je umeo i mogao: bez kalkulacije i bez interesa. Ipak, voleo je da ga ponekad pohvale. Prijalo mu je... Iako skroman, uživao je veliko poštovanje među komšijama i sugrađanima. Mnogi su mu se obraćali u teškim trenucima, znajući da će naići na razumevanje i konkretnu pomoć, bilo da je nekom trebalo da da krv, da istovari drva, ponese torbe... Trag koji je ostavio u životima ljudi sa kojima se svakodnevno sretao ostao je trajan. 

Preporučujemo

Najplemenitiji podvig

0 3

NEBOJŠA DENIĆ IZ LIPLjANA: Profesoru univerziteta čista desetka iz humanosti

19. 01. 2026. u 14:30

Reportaže

0 1

KRILA MLADIM SLIKARIMA: Ivanjičani ne zaboravljaju Milutina Krivokuću, neumornog pregaoca i kulturnog stvaraoca

19. 01. 2026. u 11:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije