U RIZAMA I LEKARI I BOTANIČARI: Prirodnjački muzej u Beogradu organizuje prvu multidisciplinarnu izložbu o lečenju u srednjovekovnoj Srbiji
HILANDARSKI medicinski kodeks iz 12. veka naziv je medicinsko-farmakološkog priručnika sa najsavremenijim znanjima svoga doba koji su koristili srpski srednjovekovni lekari.
Foto P. Milošević
Ova rukopisna knjiga izuzetno je svedočanstvo koje otkriva nemanjićku Srbiju u drugačijem svetlu od uobičajenih predstava zapadne istoriografije o srednjem veku kao o neprosvećenom i mračnom dobu. U pravoslavnoj vaseljeni bilo je drugačije, jer je ona održala i sačuvala antička znanja i civilizaciju.
Zbog toga izložba "Hilandarski medicinski kodeks i srpska srednjovekovna medicina" Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, kao prvi ikada napravljeni multidisciplinarni prikaz ovog dela naše istorije i kulture, ima izuzetan značaj.
- "Hilandarski medicinski kodeks" u prepisu iz 15-16. veka je jedinstven zbornik medicinskih i farmakoloških spisa koji se može smatrati ne samo prvom prvom srpskom, već i prvom slovenskom farmakopejom - kaže autor izložbe Aleksandra Savić, muzejski savetnik Prirodnjačkog muzeja.
- Drugi slovenski narodi toga doba nemaju takve knjige, što pokazuje prosvećenost, dalekovidost i povezanost naših vladara sa svetom, pre svih Svetog Save. Kodeks je zbornik medicinskih i farmakoloških spisa najsavremenije zapadne Salerno-Monpelje škole kombinovan sa istočnom praksom koju je Sava preuzeo iz čuvenog lečilišta manastira Bogorodice Evergetide u Carigradu. Na izložbi će biti predstavljena dostignuća medicine u različitim civilizacijama širom sveta koja su bila u primeni u prvim srpskim bolnicama, u manastirima Hilandar i Studenica, kao i prvi lekari u Srbiji, manastirska, dvorska i gradska medicina.
Iz 14. i 15. veka: Instrument za ivlačenje metaka, viljuška za amputaciju i hiruški šestar, Foto B. Milićević
Koautor izložbe dr Snežana Jarić, naučni savetnik u Institutu za biološka istraživanja "Siniša Stanković", prva je predstavila "Hilandarski medicinski kodeks" u uglednim stranim naučnim časopisima.
- Radovi o "Hilandarskom medicinskom kodeksu" izazazvali su ogromnu pažnju i doživeli mnogo citiranja - kaže dr Jarić.
- Moglo bi se reći da su doživljeni kao otkriće jedne nepoznate kulture. Kodeks je prvo pisano delo na starosrpskom koje sadrži botaničku terminologiju i možemo ga smatrati pretečom srpske botanike. Zadivljujuće je sa koliko su detalja, od geografskog porekla i rasprostranjenosti, do mesta gde se mogu pronaći, opisani sastojci lekova mineralnog, biljnog i životinjskog porekla. Još više divljenja izazivaju precizna upustva o doziranju medikamenata i upozorenjima koji lek treba primenjivati, s obzirom na konstituciju i stanje pacijenta.
Medicinski i farmakološki spisi iz Hilandara napisani u 12. veku, Foto A. Marković
Na izložbi će biti prikazana fototipija "Hilandarskog medicinskog kodeksa", a kao posebna celina njen farmakološki spis sa brojnim lekovitim biljkama i opisom njihovog dejstva.
- Mnoge od njih su i danas aktuelne: kamilica, majčina dušica, nana, aloja, pelin, kopriva, matičnjak, ricinus, dok se druge, kao otrovne, više ne primenjuju - kaže Aleksandra Savić.
- Institut za proučavanje lekovitog bilja "Dr Josif Pančić", prijatelj izložbe, upravo istražuje medikamente opisane u Kodeksu, da bi utvrdio njihovo dejstvo i moguću savremenu primenu. Deo izložbe je posvećen lekovima životinjskog i mineralog porekla iz zbirki Prirodnjačkog muzeja i Hemijskog fakulteta u Beogradu. Autor ilustracija je Bora Milićević, likovni tehničar Prirodnjačkog muzeja, a kuriozitet će biti izuzetno retki srednjovekovni medicinski artefakti sa područja Srbije: hirurški nož, svrdlo za vađenje metaka, pincete, skalpeli, makaze, naočare lekara, bočice... Njih smo dobili ljubaznošću Muzeja "Ras" u Novom Pazaru i riznice srednjovekovnih medicinskih instrumenata manastira Banja u Pribojskoj Banji, a Narodni muzej u Kikindi nam je pozajmio lobanju čoveka na kojoj je obavljen hirurški zahvat.
Foto A. Marković
Izložba se organizuje uz blagoslov Eparhije mileševske i uz posebno odobrenje manastira Hilandar za snimanje zvuka i fotografija prirode Svete Gore i zdanja, a biće upotpunjena namenski komponovanom muzikom i fotografijama manastira Hilandara i prirode Svete Gore, autora Aleksandra Vl. Markovića.
KANTARION Stari, provereni lek, Foto B. Milićević
SVEČANO NA MALOM KALEMEGDANU
IZLOŽBA "Hilandarski medicinski kodeks i srpska srednjovekovna medicina" biće otvorena u četvrtak, 26. januara, u 13 časova, u Galeriji Prirodnjačkog muzeja na Malom Kalemegdanu. Na svečanom otvaranju publici će se obratiti Slavko Spasić, direktor Prirodnjačkog muzeja, autorke izložbe Aleksandra Savić i dr Snežana Jarić, kao i dr Katarina Šavikin, pomoćnik direktora za nauku Instituta za proučavanje lekovitog bilja "Dr Josif Pančić".
Preporučujemo
VELIKA TAJNA SREDNjOVEKOVNE SRBIJE: Dečani kriju trag o misterioznoj ćerki Dušana Silnog
11. 03. 2022. u 16:18
"KAVIJAR" PRED POSETIOCIMA: Neobična izložba u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu
02. 09. 2021. u 21:54
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
SKANDAL U SAD: "Otac mog sina je Ilon Mask, tražim DNK test - začeli smo ga u januaru 2024. u romantičnoj vezi"
SENT Kler tvrdi da je Mask "priznao roditeljstvo deteta u raznim pisanim prepiskama", uključujući razmenu tekstualnih poruka nakon rođenja R.S.C.
22. 02. 2025. u 19:08 >> 20:23
"UDARIO ME PESNICOM U GLAVU": Diklić o snimanju "Maratonaca": "Bata me nokautirao, pa počeo da me šutira"
GLUMAC Bogdan Diklić jednom prilikom je, gostujući na tribini u okviru "Leskovačkog internacoionalnog festivala filmske režije", ispričao šta se sve dešavalo na snimanju serije "Grlom u jagode", ali i filmova "Nacionalna klasa" i "Maratonci trče počasni krug".
23. 02. 2025. u 10:23
UMRO MIROSLAV RADONjIĆ Pozorište se oprostilo: "Sa velikom tugom primili smo vest o smrti našeg nekadašnjeg upravnika"
DETALjI o sahrani biće naknadno objavljeni.
22. 02. 2025. u 20:34
ŽENA MI JE IMALA TUMOR, NIJE MOGLA VIŠE DA RAĐA: Halidova potresna ispovest - o porodici, braku i danu kada je upoznao ženu
ISTAKNUTI pevač narodne muzike otkrivši je prošle godine pojedinosti o početku svoje ljubavne priče, uključujući kako i gde je upoznao svoju životnu saputnicu.
23. 02. 2025. u 09:36
RASPARČAVANjE HRVATSKE: Šešelj o podeli Balkana posle pregovora Rusa i Amera (VIDEO)
PREDSEDNIK SRS dr Vojislav Šešelj izjavio je da očekuje da će Rusi imati ozbiljne pregovore sa Amerikancima.
21. 02. 2025. u 18:38
KINEZ SE ZAMONAŠIO NA SVETOJ GORI Dobio ime Amfilogije i poručuje: "Nikada nisam bio srećniji, osim možda kao dete"
ŽIVOTNE priče koje se kriju iza monaha na Svetoj Gori predstavila je grčka televizija "Skaj" u emisiji "PrimeTime". Pred kamerama su se našli jedan Kinez koji je postao monah, jedan student iz Soluna koji je odmah nakon diplome izabrao monaštvo, monah koji živi u samoći poslednje 24 godine.
23. 02. 2025. u 11:28
"TO JE ISTINA" Ilon Mask hitno reagovao na objavu Viktora Orbana o USAID-u (VIDEO)
MAĐARSKI premijer Viktor Orban nazvao je na društvenoj mreži Iks organizaciju USAID čudovištem stvorenim da slomi, sruši i nagriza slobodu i nezavisnost nacija, nakon čega je milijarder Ilon Mask na to odgovorio "istina".
23. 02. 2025. u 15:10
SUTRA ĆE BITI OBJAVLjENO: Najveći udar na Rusiju od početka rata
BRITANSKI ministar spoljnih poslova Dejvid Lami izjavio je danas da će u ponedeljak objaviti listu mera u okviru novog, velikog paketa sankcija Rusiji, preneli su danas britanski mediji.
23. 02. 2025. u 10:05
KINEZ SE ZAMONAŠIO NA SVETOJ GORI Dobio ime Amfilogije i poručuje: "Nikada nisam bio srećniji, osim možda kao dete"
ŽIVOTNE priče koje se kriju iza monaha na Svetoj Gori predstavila je grčka televizija "Skaj" u emisiji "PrimeTime". Pred kamerama su se našli jedan Kinez koji je postao monah, jedan student iz Soluna koji je odmah nakon diplome izabrao monaštvo, monah koji živi u samoći poslednje 24 godine.
23. 02. 2025. u 11:28
Najnovije iz rubrike
"MAJKE SU DECU VADILE IZ GROBOVA" Potresno svedočenje o proterivanju Srba iz Sarajeva: Pred tom jezom i užasom, nisam imala pravo na suze
EGZODUS sarajevskih Srba, njih oko 150.000, koji se desio krajem februara i početkom marta 1996. godine, ostao je jedna od najpotresnijih slika moderne istorije srpskog naroda. Herojski braneći svoja ognjišta tokom rata, Srbi su, iako pobednici na bojnom polju, bili prinuđeni da napuste Sarajevo, podnoseći najveću žrtvu u stvaranju Republike Srpske.
23. 02. 2025. u 07:00
USTAV IZ 1974. PISALA I TAJNA SLUŽBA BRITANIJE: Još 1943. agenti SOE preporučivali politiku drobljenja srpskog etničkog prostora
KADA je 21. februara 1974. proglašen Ustav SFRJ koji je konfederalizovao i razorio sopstvenu državu, on nije bio autentični proizvod Brozove političke vrhuške, već deo britanske strategije za posleratnu Jugoslaviju napisane u aprilu 1943, otkrio je prerano preminuli istoričar i pravnik dr Miroslav Svirčević. Teško je objašnjivo ignorisanje ovog intrigantnog otkrića posle 2014. kada je mladi naučnik preminuo u 44. godini.
23. 02. 2025. u 06:40
GODIŠNJICA DRUGE OBNOVE MANASTIRA RAČA: Božja milost sačuvala kolevku srpske kulture
Od tog dana 1795. kada je u ruševinama zatekao manastir Raču, od Turaka uništenu kolevku srpske književnosti i moderne kulture, navršilo se 230 godina. Episkop, zamenik beogradskog mitropolita, ustanički vojvoda, arhimandrit, a tada devetnaestogodišnji mladić Hadži Melentije Stevanović, obnovio je svetinju u podnožju Tare za samo godinu dana, narodni pesnik je ove događaje sačuvao u epu „Početak bune na dahije“, tako se dogodilo da je Božja milost kroz duh jednog velikana od propasti sačuvala zadužbinu kralja Dragutina iz 13. veka koja i danas traje kao večiti, neizbrisivi zalog srpske vere i kulture.
22. 02. 2025. u 11:20
ČETIRI JUNAKINJE IZ LUČANA: Marijana, Ivana i Slađana odvajaju sredstva od plata, a Marija od penzije, za pakete hrane, kućne hemije...
ŽENE iz Lučana, njih četiri, već godinama su jedina ili retka svetla tačka u životima mnogih nevoljnika, bolesnih, beznadežnih i socijalno ugroženih pojedinaca, pa čak i porodica u dragačevskom kraju. Marijana Maša Dunjić (32), Ivana Tomašević (40), Slađana Rendulić (44) i Marija Mara Đokić (45), obilaze porodice lošijeg materijalnog stanja, nose im pakete hrane i proizvoda kućne hemije, a ako u tim porodicama ima dece, nose im i novogodišnje paketiće, garderobu i igračke. Obilaze i stare koji su ostali sami na selima i donose im lekove i hranu. Sve to sredstvima koja njih tri same mogu da izdvoje od plate koju primaju u jednoj fabrici u Lučanima i od Marijine invalidske penzije, ali i od pomoći same fabrike, kao i sugrađana i svih ljudi dobre volje, koji im iskreno pomažu.
21. 02. 2025. u 11:00
TVRĐAVA ZAPAMTILA VELIKI RAT I JOŠ VEĆE RAZARANJE: Posledice bombardovanja i danas vidljive u poslednjoj prestonici srpske srednjovekovne države
ŠEST vekova Smederevska tvrđava odoleva vremenu i osvajačima, najviše je stradala u 20. veku, a rane su vidljive i danas.
21. 02. 2025. u 07:15
Komentari (0)