POTOMCI ČUVENE LOZE DARIVALI PORTRETE PREDAKA: Sećanje na porodicu Budišin, najbogatiju i najpoznatiju u istoriji Kikinde

Рада Шегрт
Rada Šegrt

05. 03. 2023. u 12:00

POTOMCI porodice Budušin, nekada najbogatije i najpoznatije u lokalnoj istoriji, poklonili su Narodnom muzeju u Kikindi četiri velika porodična portreta i rodoslov ove velike familije.

ПОТОМЦИ ЧУВЕНЕ ЛОЗЕ ДАРИВАЛИ ПОРТРЕТЕ ПРЕДАКА: Сећање на породицу Будишин, најбогатију и најпознатију у историји Кикинде

Foto: zbirka Narodnog muzeja Kikinda

Bili su veleposednici, a o njihovom imetku još uvek svedoče vile i palate u centru grada koje i sada plene veličinom, raskošno dekorisanim fasadama, lepim stepeništima i unutrašnjim prostorijama. Od poklonjenih porterata, kao i onih koji se čuvaju u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, kikindski muzej priredio je izložbu. Okupili su se naslednici Budušinih i tako je prvi put javnosti detaljnije predstavljena ova čuvena familija, o kojoj se još uvek priča.

Reč je o staroj pravoslavnoj lozi čiji su članovi bili veleposednici i posle Prvog svetskog rata varoška ekonomska i politička elita. Posle Drugog rata doživeli su tragičnu sudbinu, imovina im je oduzeta, nekoliko članova familije je streljano, jer su proglašeni izdajnicima i saradnicima okupatora. Drugi su preživljavali komunistički teror, stavljeni su na stub srama i decenijama posle toga nije bilo lako biti Budišin. Mnogi su se odselili iz Kikinde, ali sa starih, predačkih adresa, nikada nisu otišli portreti najuglednijih članova. Oduvek su nemo svedočili sa zidova salonskog stana na Trgu srpskih dobrovoljaca 32. Sve do maja prošle godine kada su potomci odlučili da ih poklone muzeju. Ono što je nekada bio ustaljeni manir bogatih porodica, da deo svog imetka ostave „svome rodu“ uradile su Olga i Milana, ćerke Emila Budišina, sa svojomdecom i unukama.

- Od njih smo dobili na poklon veliki grupni muški portret Gavre Budišina sa četiri sina, rad lokalnog slikara Đure Pecića iz 1875. godine, i pojedinačne ženske portrete njegove supruge Jelisavete, od istog autora, iz iste godine. Zatim portret Jelene Budušin, Lazine supruge, koju je oko 1910. naslikao nepoznati autor i Skevije Budišin, supruge Gavre mlađeg. Ta slika je nastala oko 1920. i rad je Stefana Ljišuka - navodi Lidija Milašinović, direktorka Narodnog muzeja.

Od ovih porterta muzej je priredio izložbu „Budušini- priča o porodici kroz nekoliko portreta“. Na otvaranje su pozvani darodavci i svi potomci najčuvenije kikindske porodice.

- Moj deda bio je Gavra, a otac Emil Budušin. I on i majka su odavno umrli. I meni i sestri supreminuli muževi. Portreti su velikih su dimenzija i nisu za sadašnje stanove. Odlučile smo da ih poklonimo kako bi svi naši potomci mogli da ih vide kad god požele, kao i svi posetioci muzeja – rekla je Olga Jović (82), rođena Budišin, koja je iz Novog Sada u rodni grad došla sa sinom kojem je dala ime po svom ocu.

- Odrastao sam pored tih portreta, jer sam, kao dete, svako leto provodio u Kikindi. Nije bilo lako odreći se ovih slika. Oduvek su bili u stanu u centru Kikinde koji je deda, kupio od udovice Jovana Pačua. Ta zgrada ima poslovni prostoro u prizemlju i dva stana na spratu. Jedan je stan porodice Tomašev, a drugi je deda Emila, odnosno naš. Lokal je nacionalizovan pedestih godina prošlog veka, pa nam je vraćen, a stan nikada nije bio oduziman– emotivno je svedočio Emil Jović.

Prvi poznati Budušin iz Velike Kikinde bio je Jakov (1771-1845), a prvi značajniji predstavnik Gavra, Gavrilo ( 1827-1895).

- Na spomeniku Gavre Budušina piše da je bio veleposednik, županijski i varoški predstavnik, član ckrvenog odbora. U arhivskim dokumentima pominje se kao akter kupoprodaje poljoprivrednog zemljišta. On je na Melinom groblju podigao mali spomenik od belog mermera kao znak poštovanja dedi Jakovu i ocu Gaji. Na grupnom portretu su on i njegovi sinovi, s leva Šandor ( Aleksandar), Laza, Đura i Mita (Dimitrije). Oni su takođe kupovali zemlju, uvećavali imetak i bili veleposednici. Iako se direktno nisu bavili politikom, kao bogati i viđeniji članovi lokalne zajednice i često, kao virilski odbornici opštine, imali su veliki uticaj na izbore u varoši i okolini - navodi Vladislav Vujin, kustos istoričar Narodnog muzeja.

Gavru i sinove građani Velike Kikinde prozivali su da „nisu bili dobri Srbi“ jer su na izborima podržavali vladine kandidate za poslanike u ugarskom saboru. Kasnije su Gavrini unuci bili aktivni članovi radikalne stranke. Na fotografiji iz 1914. među osnivačima „Srpske čitaonice“ čak je osam članova familije. Tokom dvadesetih godina 20. veka najmoćniji čovek u Velikoj Kikindi bio je Joca Budišin, Đurin sin. Tu ulogu tridesetih godina imao je Šandorov sin Steva, koji je bio poslanik u parlamentu Kraljevine Jugoslavije, a 1938. senator Dunavske banovine. On, njegov rođeni brat Miloš i brat od strica Đura, komunističke vlasti su osudile i presudom „narodnog suda“ streljani su – nabraja Vujin.

Miloševa unuka Radmila Nikolajević Bogosavljev, svedoči da su stradali samo zbog bogatstva koje su stekli.

- Dobili smo rehabilitaciju za dedu Miloša i strica Stevu, a u restituciji i imanja. Žao mi je što ranije nije upriličena ovakva izložba kada je bilo mnogo više bližih potomaka – rekla je Radmila, koja je u Kikindi završila gimnaziju, a u Beogradu diplomirala pravo, gde i živi.

Ivan Nožinić, potomak Budušinih takođe po majci, svedoči da su njegovim precima posle Drugog svetskog rata oduzete kuće i više hiljada jutara zemlje. Do sada je, kaže, vraćeno između 4.000 i 5.000 jutara. O bogatstvu Budušinih najslikovitije svedoči jedna od najlepših zgrada u centru, Budušinova palata, koju je kao porodičnu vilu, po uzoru na istu takvu u Parizu, izgradio veleposednik Aleksandar Šandor Budišin. Nekada je imala prelep park, a ulazno stepenište je od belog aranđelovačkog mermera. Sredinom pedesetih godina prošlog veka, vlasnik je vilu prodao zemljoradničkoj zadruzi.

KIKINDA BEZ POTOMAKA

Budušini, verovatno, potiču iz nemačke pokrajine Saksonije, gde postoji grad Baucen, koji se nekada zvao Budušin. Stablo kikindske familije široko se razgranalo, a na njemu je više ženskih nego muških grana. Muzej je na poklon dobio i rodoslov porodice koji je izradio Ivan Budišin, a dopunio Vladislav Vujin. Potomci sada žive u Kanadi, Australiji, Luksemburgu, Hrvatskoj. Poslednji ugledni član koji je živeo u Kikindi bio je advokat Dušan Budišin, jedan od osnivača i potpredsednik DSS-a.

- Ovde, nažalost, više niko ne nosi to prezime – navode u muzeju.

PORTRETE ČUVA I MATICA

Osim slika koje sada ima muzej u Kikindi, dva portreta porodice Budušin ima Galerija Matice srpske. Oba su iz 1898. i delo su Jovana Dime iz Mokrina. Na slici jedan su veleposednik Đura Budišin sa sinovima Jocom i Milanom, a na slici dva njegova supruga Mila sa pet kćeri.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

ZVEZDA SE POHVALILA: Ovih pet stranaca idu s Marakane - veseli