TESLA JE VIDEO BUDUĆNOST Ivona Jevtić, direktorka muzeja koji čuva zaostavštinu slavnog naučnika o njegovom životu i pronalascima

NIKOLA Tesla je bio čovek koga je krasila inspiracija, neverovatno široko inženjersko znanje, veliki rad, hrabrost, strpljenje i upornost. Ipak, njegov vizionarski duh je verovatno ona najvažnija osobina zbog koje je njegovo delo i danas toliko aktuelno. Muzej koji nosi njegovo ime jedinstven je u svetu jer čuva celokupnu naučnikovu zaostavštinu, i već ova činjenica je pozivnica za veliki broj turista koji posete Beograd da ga obiđu.

Foto: Zoran Jovanovic

Ove godine navršilo se 80 godina od smrti velikog pronalazača i obeležava 140 godina od trenutka kada je naučnik u Strazburu konstruisao svoj prvi indukcioni motor. Takođe, navršava se 130 godina od Svetske izložbe u Čikagu koja je otvorena 1. maja 1893. godine, a označila je veliku prekretnicu u proizvodnji i korišćenju električne energije. Svetska izložba pod nazivom "Svet sutrašnjice" osvetljena je uz pomoć 12 Teslinih dvofaznih generatora. Izložba je potvrdila dobrobit korišćenja polifazne naizmenične struje, nagovestila kraj "rata struja" i otvorila put odluci da Teslini izumi budu korišćeni i prilikom izgradnje hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima, koja je doneta iste godine.

- Nikola Tesla je podario čovečanstvu ogroman broj značajnih izuma koji su formulisani kroz više od 300 zaštićenih patenata - kaže Ivona Jevtić, direktor Muzeja Nikole Tesle. - Teslini patenti su dostupni svim istraživačima, a muzej je publikovao naučnikova istraživanja koja su dokumentovana kroz laboratorijske beleške iz različitih perioda koje se danas čuvaju u okviru naučnikove zaostavštine, počev od vremena kada je radio u Strazburu i Parizu, do beležaka nastalih tokom rada u Kolorado Springsu i Njujorku. Takođe, objavljena je knjiga o Teslinim neostvarenim patentima, izumima o kojima postoji opsežna dokumentacija, ali patentna procededura nije bila završena.

U muzeju se čuva veliki broj predmeta koje je Tesla koristio tokom svog života. Predmeti su danas raspodeljeni u više muzejskih zbirki, tehničkih, ličnih, umetničkih i memorijalnih predmeta. Posebnu grupu u Teslinoj zaostavštini čini naučnikova lična biblioteka. Ipak najveći deo muzejskih dragocenosti predstavlja Teslina lična arhiva koja sadrži 163.911 signatura dokumenata, rukopisa, naučnih beležaka, proračuna, šema, crteža i pisama. Podsetimo, Unesko je 2003. godine Teslinu arhivu, kao deo pokretnog dokumentarnog nasleđa čovečanstva, uvrstio u Registar "Pamćenje sveta", što predstavlja najviši oblik zaštite nekog kulturnog dobra.

Foto: Zoran Jovanovic

- Teslin pionirski rad u oblasti bežičnog prenosa energije prekinut je zbog nedostatka finansijskih sredstava, ali njegovi eksperimenti u oblasti bežičnog prenosa signala bili su prvi korak ka kasnijem razvoju u ovoj oblasti - priča Jevtić. - Teslin rad iz ovog perioda najmanje je potkrepljen beleškama iz laboratorije koja se nalazila na Long Ajlendu. Iako nemamo sačuvane sve detalje vezane za ovaj projekat, fascinira njegova posvećenost ideji i dalekovidost koju je pokazao u svojim promišljanjima vezanim za bežične komunikacije koje nas danas okružuju. Sačuvani su tekstovi u kojima je Tesla, gotovo nepogrešivo, predvideo savremeni globani razvoj ovih tehnologija.

Direktorka Jevtić ističe da se muzej bavi isključivo istorijskim činjenicama, potkrepljenim podacima iz Tesline arhive i drugih relevantnih izvora i da ne tumače mistične priče iz popularnih članaka:

- Često dobijamo pitanja znatiželjnih ljubitelja Tesle koja se odnose na ovakve teme, i ukoliko postoje neki istorijski izvori koji se bave predmetom njihovog interesovanja, upućujemo ih na njih. Ipak, mnogo je češće slučaj da su ove priče samo plod fikcije, što nimalo ne čudi s obzirom na činjenicu da je Tesla poslednjih decenija veoma popularna figura u pop kulturi i inspiracija mnogim autorima knjiga, priča ili stripova koji nisu biografski, ni u potpunosti zasnovani na istorijskim podacima, već predstavljaju vizije svojih autora.

Foto: Foto: Zoran Jovanovic

POGLEDAJ GALERIJU

Zemljotres u Turskoj ponovo je aktuelizovao priču o takozvanom Teslinom oružju. A, ima li istine u pričama o Teslinom "zraku smrti" i uređajima koje je navodno osmislio za izazivanje podrhtavanja tla na daljinu, Ivona Jevtić kaže:

- Teslin uređaj koji je izazvao podrhtavanje tla nije mašina konstruisana za ovu namenu, već su u pitanju mehanički oscilatori koje je koristio tokom izvođenja eksperimenata sa strujama visokih frekvencija. Iako je namena ovih mašina bila da generišu električne struje određenih karakteristika, Tesla je ispitivao i mogućnosti njihove primene u mehaničkom smislu - kao generator mehaničkih oscilacija. Jedan njegov oscilator, pričvršćen za potporni stub zgrade u kojoj se nalazila laboratorija, stupio je u rezonantno oscilovanje i tako je došlo do potresa u celom bloku. U požaru, u kom je uništena njegova laboratorija 1895. godine, nestao je veliki broj ovih uređaja.

Direktorka kaže da otkriće poznato pod popularnim nazivom "zraci smrti", nisu zraci, već usmereni snopovi čestica:

- Tesla je objašnjavao da ni sva električna energija grada Njujorka koncentrisana u zrak ne bi mogla da povredi čoveka na većem odstojanju, ali zato usmeren prodoran snop čestica može da bude smrtonosno oružje. Teslin plan za ovakvo oružje predstavljao je ne jedan izum, već tehnologiju koja bi sadržala niz novih otkrića. Zbog okolnosti koje su ga pratile, ovaj projekat je izazvao veliku pažnju još za vreme Teslinog života, a naročito posle njegove smrti. Priče o moćnom oružju genijalnog naučnika, čiju je tajnu poneo sa sobom u grob, doprinosile su mistifikaciji Teslinog rada.

Na pitanje koliko danas živimo sa Teslinim pronalascima, naša sagovornica kaže:

- Teslini indukcioni motori i polifazni sistem, osmišljeni u 19. veku dali su snažan impuls razvoju industrije. U međuvremenu, elektroenergetski sistem se razvijao u pravcu proizvodnje mnogo veće snage, korišćenja novih izvora energije, ali osnovni princip proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije nisu se menjali. Današnje tehnologije i dalje koriste Tesline koncepte vezane za radio-prenos i daljinsko upravljanje, iako se danas umesto analognih prenose digitalni signali. Tesla je prvi naučnik koji je u svojim patentima formulisao logičko "i" kolo koje je danas deo svih računara.

Veoma interestantna i aktuelna su i Teslina razmišljanja o energiji, ali ne samo sa stanovišta principa i aparature za njenu proizvodnju i bežični prenos, već i sa sociološkog i filozofskog aspekta, posmatrajući energiju kao fenomen modernog doba i anticipirajući mnoge izazove koji su kasnije usledili.

- Posebno je značajan njegov rad objavljen u časopisu "Senčuri" 1900. godine pod nazivom "Problem povećavanja ljudske energije" - ističe Jevtić. - Jedna od glavnih Teslinih teza u vezi sa čovekovim odnosom prema izvorima energije jeste teza da čovek treba da napusti "varvarski" proces korišćenja energije razaranjem materijala, čime se iscrpljuju rezerve uglja, nafte i gasa. Smatrao je da je sva energija koja se dobija iz vodopada čist dobitak za čovečanstvo i predstavlja najsavršeniji poznat metod za dobijanje energije iz okoline. Razmatrao je druge, čoveku raspoložive, izvore energije, kao što su toplotna energija sunčevih zraka, energija vetra, plime i oseke, talasa, energija koja se može dobiti usled razlike temperature u dubini i površini zemlje ili mora, magnetna i gravitaciona energija.

Jedna od spekulacija koja je, takođe, ponovo aktuelizovana je da Tesla nije spaljen, već je njegovo telo preneto negde u Srbiju sa ostalom zaostavštinom. Zagovornici ove priče ističu da je Teslin otac bio pravoslavni sveštenik, a da SPC ne podržava kremaciju.

- Nikola Tesla je preminuo 7. januara 1943. godine, u snu, u svom apartmanu na 33. spratu hotela "Njujorker" u kom je proveo poslednjih deset godina života. Komemoracija povodom njegove smrti je održana 10. januara 1943. godine i prenosio ju je radio Njujork. Gradonačelnik Njujorka Fiorelo la Gvardija je pročitao oproštajni govor koji je napisao Luj Adamič, slovenački pisac, esejista i prevodilac. Violinista Zlatko Baloković i hor "Sloven" su za vreme komemoracije svirali srpsku rodoljubivu pesmu "Tamo daleko". Informacioni centar Jugoslovenske kraljevske vlade je organizovao ceremoniju Tesline sahrane i tim povodom izdao saopštenje o njenom protokolu. Teslini posmrtni ostaci su bili izloženi u kapeli Kembel. Tu su poslednju počast velikom pronalazaču iskazali državni dostojanstvenici, istaknute javne ličnosti, prijatelji, poznanici, ali i reke ljudi koje su prošle da bi se poklonile senima Nikole Tesle. Opelo je održano 12. januara u katedrali Sv. Jovana Bogoslova. Nikola Tesla je sahranjen na groblju Fernklif u Ardsliju, 12.1.1943. godine. Dva i po meseca kasnije, 25.3.1943. godine, po želji Teslinog sestrića Save Kosanovića, kremirani su posmrtni ostaci Nikole Tesle.

U Muzeju Nikole Tesle čuvaju se fotografije sa sahrane i dokumenti zvaničnih institucija (umrlica, potvrda o kremaciji), kao i mnogobrojne izjave saučešća povodom Tesline smrti.

Preporučujemo

Panorama

0 16

NIKOLI TESLI RAKIJA ČESTO VALjALA U ŽIVOTU: Govorio da je njujorško vino sto puta gore od francuskog, a da će sa viskijem živeti 150 godina

26. 02. 2023. u 14:41

Društvo

0 28

PONOVO SE TRESE TLO U SRBIJI: Zemljotres kod Velike grede

22. 02. 2023. u 16:48

Politika

6 5

"NE PODLEŽITE PRITISKU" Zaharova uputila poruku Beogradu

22. 02. 2023. u 16:26

Društvo

2 15

NAŠ SINIŠA JE UJEDINIO PRAVOSLAVCE I KATOLIKE: Vladika Andrej prvi put, bez zadrške, o poslednjem ispraćaju velikog fudbalera

19. 02. 2023. u 15:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije