POSLEDNJA SLIKA HEROINE TRI RATA: Nadežda Petrović umrla je na današnji datum u valjevskoj bolnici lečeći srpske ratnike
SRPSKA heroina, veliki slikar, humanitarni radnik i prva Srpkinja ratni reporter umrla je na današnji dan 3. aprila u Valjevu od tifusa, u trećem ratu u kome je učestvovala kao dobrovoljna bolničarka. Odbila je pozive na konferenciju u Rimu i iz bolnica stranih misija da bi se vratila u grad čije su ulice bile "avenije bolnica" gde su u mukama umirali ratnici koje je Nadežda pratila iz bitke u bitku od 1912. godine.
- Mi ovde živimo u neprekidnom jauku ranjenika, previjanju rana, pokliču naše junačke vojske, marševima njihovim,dočeku i ispraćanju njihovom na bojno polje, da ih otuda ranjene primamo i negujemo. Pa ipak sve ode sa oduševljenjem, a Turci gube bitke i naša pobeda je na pomolu. Naši vojnici mi izgledaju kao braća i njihovi uzvici: „Sestro, sestro!“ – istinski su i čine me ponositom što sam im u pomoći - pisala je porodici iz poljske bolnice u Prvom balkanskom ratu.
Nadeždu, rođenu pre vek i po, 1873. u Čačku, obrazovani roditelji, otac Dimitrije - Mita i majka Mileva su odgajali u rodoljubivom duhu, prenoseći joj i svoju veliku ljubav ka umetnosti.
Ceo njen život kretao se u ta dva paralelna toka, ljubavi prema svom narodu i slikarstvu.
Prvo iskustvo sa žrtvama rata stkela je posle kraha Ilindenskog ustanka, kada je sa Milicom Dobri krajem 1903. otišla u Makedoniju i Staru Srbiju noseći humanitarnu pomoć Kola srpskih setara, čiji je osnivač bila.
U Beogradu je 1912. otvorila slikarsku školu, koju je napustila da bi bila bolničarska u Balkanskim ratovima.
Kada je počeo Veliki rat Nadežda Petrović se odmah prijavila za dobrovoljca-bolničarku Dunavske divizije, sa kojom je bila na Drinskom frontu. U pismima je ostavila svedočanstva o bici Mačkovom kamenu, koju istoričari smatraju najkrvavijom u Prvom svetskom ratu.
U paklu Mačkovog kamena
- Mi smo ovde imali za prvih šest dana nadčovečanske marševe iz Srema čak na Jagodnju planinu, a ovde za četiri dana dolazak četiri hiljade ranjenika... Borbe su bile užasne i očajne s naše strane, a i otpor Austrijanaca dovodio je naše do besa. Pa posle šest dana uspeha i napredovanja preko Rožnja, Milutinovog groba, Miletina brda, gazeći preko jaruga i uvala i strmina preplavljenih našim ranjenicima i ranjenicima austrijskih Slovena, zaustavljamo se na Jagodnji, na koti 915 Brankovac, prema Mačkovom kamenu.
Borbe vođene na tom položaju bile su više nego ogorčene, borbe do istrebljenja. Svi komandiri četa, komandiri bataljona, vodnici, pet komandanata puka, pet potpukovnika iz devetog, četvrtog prekobrojnog, četvrtog prvog i drugog poziva i 64 oficira iz Osamnaestog puka, izginulo je i smrtno ranjeno, a vojnika upravo je ostalo na polovini iz sviju pukova. Ima jedinica koje su brojale od 450 na 120. Ranjenika smo imali 4 000, ja mišljah poludeću od jada i čuda .... Imala sam nervnu krizu .... Kada su nam odjednom doneli dvadeset oficira teško ranjenih, bejah skamenjena ... Smestila sam ih u veliki šator ... otpočela sam očajno plakati, tako da su me siromasi oni sami tešili, a jedan od njih milujući me rukom po rukavu, sam se gušio u suzama govoreći mi: „Hrabro, gospođice Nadežda, daće Bog, istrajaćemo, pobedićemo, osvetiće nas oni koji tamo ostadoše“ ... Četvrti prekobrojni i Deveti puk ostali su potpuno bez oficira i komandira ... Naš brat Vlada sjajno se pokazao u ovim borbama. Bio je junačan i hrabar, hvale ga svi... Sada prihranjujemo i evakuišemo ranjenike i kupimo ih po jarugama. Rana ima užasnih iz dum-dum metaka, tako da se zgražavamo. Austrijanci meću dum-dum metke čak i u mitraljeze, a u puške pola dum- dum, a pola običnih od osam milimetara, mnogo krupnijih metaka od naših...
Zaraza ubojitija od metaka
Veličanstvena pobeda srpske vojske u Suvoborsko-kolubarskoj bici nije donela tako željeno olakšanje Srbiji. Austrougarski zarobljenici su doneli tifus, zarazu koja je bila još smrtonosnija od mitraljeza i topova.
Nadežda je neposredno posle okončanja velike bitke otišla u Skoplje gde se evakuisala njena porodica, ali kada je čula za katastrofalnu situaciju u Valjevu, gde su u mukama umirali srpski junaci spakovala se i krenula u najokuženiji grad u Srbiji, uprkos molbama rodbine. Nadežda je tada imala poziv da ide na konferereciju u Rim, zvaale su je strane misije u Niš, a ona je odabrala Valjevo. Tu je nastala njena poslednja slika, Valjevska ratna bolnica pod šatorima, u kojoj je i sama preminula nesebično pomažući bolesnim ratnicima.
Srpska štampa objavila je nekrolog:
- U nedelju je, posle kratkog bolovanja, umrla Nadežda Petrovićeva, nastavnica Više ženske škole, koja je kao dobrovoljna bolničarka radila u Prvoj rezervnoj bolnici u Valjevu. Pokojnica je sa velikim požrtvovanjem obavljala bolničarsku dužnost za vreme sva tri rata na bojnom polju u poljskim bolnicama i divizijskim zavodištima. U bugarskom ratu preležala je trbušni tifus u Skoplju. Kao akademska slikarka uzela je živog učešća u jugoslovenskom pokretu i priređivanju jugoslovenskih izložbi i kongresa u Beogradu, Sofiji i Zagrebu. Ona je bila oduševljena Srpkinja i jedna od osnivačica Kola Srpskih Sestara. Slava joj!“
Preporučujemo
PRVE FOTOGRAFIJE "OREŠNIKA": Ukrajinski istražitelji ispituju ostatke ruske rakete (FOTO)
UKRAJINSKI istražitelji počeli su da ispituju ostatke Orešnika, nove ruske balističke rakete srednjeg dometa, koja je nedavno upotrebljena u napadu na Dnjepar, i predstavlja najmoćnije oružje upotrebljeno u ratu do sada.
24. 11. 2024. u 15:26
BRITANCI OBJAVILI ZASTRAŠUJUĆU MAPU: "Orešnik" može da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta (MAPA)
BRITANSKI list "Dejli mejl" ocenio je da bi balistička raketa "orešnik" mogla da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta.
23. 11. 2024. u 15:58
"I ZEMUNCI SU GA SE PLAŠILI": Kako je Beli postao Zver - priča o Sretku Kaliniću
"KALINIĆ je bio zver od čoveka. Zapravo, zver je blaga reč" - rekao je tada Bagzi, nakon čega je Kalinić kojeg su članovi klana do tada oslovljavali sa "Beli" dobio nadimak "Zver".
24. 11. 2024. u 11:09
Komentari (2)