KADA čoveka rat otera sa ognjišta i kada mu duša proživi sve nedaće višedecenijskog izbeglištva, a onda se vrati u tu baštu svojih korena, na mesto gde je zapuzao, uspravio se i načinio prve korake - lice mu se ozari, srce zapeva. Čini mu se da može sve.
Najnovije iz rubrike
SPOMENIK VELIŠINOJ ŽRTVI I HRABROSTI
UDRUŽENjE "Klub mladih Kolovrat-Seljašnica" u Prijepolju, pokrenulo je inicijativu i dobilo saglasnost i zaključak Opštinskog veća da se u ovom gradu na Limu podigne spomenik kapetanu Vojske Jugoslavije Veliši Kijanoviću koga su albanski teroristi 17. maja 2001. ubili iz zasede nedaleko od Bujanovca.
27. 12. 2025. u 21:40
SABORNI TRIJUMF U NIKEJI: Pre 1.700 godina Konstantin Veliki je sazvao sve hrišćanske episkope i promenio istoriju
TOK svetske civilizacije promenjen je pre 1.700 godina u Nikeji, današnjem Izniku, u maloazijskoj Turskoj, na Prvom vaseljenskom saboru, na šta treba podsetiti potkraj godine u kojoj se obeležava ova velika godišnjica. Skup u crkvi Svete Sofije, Božje premudrosti, koja i danas čvrsto stoji u centru moderne orijentalne varoši opasane drevnim romejskim zidinama, označio je rađanje pravoslavlja i hrišćanskog Rimskog carstva, ali i nagovestio budući raskol sa duhovnim podanicima episkopa Rima.
26. 12. 2025. u 19:45
ZA MILEVU TRAŽE NOBELOVU NAGRADU: Sve je više glasova koji upućuju na važnost naučnog rada preve žene Alberta Ajnštajna
LjUDSKA sreća je, verujem, ipak lepša od svakog drugog uspeha. Na overeči Mileve Marić Ajnštajn (1875-1948) podsetila je Svetlana Matić, autor izložbe o prvoj srpskoj matematičarki i fizičarki, koja je posleBeograda prikazana u Beču. Izložba "150 godina od rođenja Mileve MarićAjnštajn" biće u Konzulatu Srbije u Beču narednih mesec dana.
26. 12. 2025. u 13:00
LJUBIŠU SPRŽIO GROM KOD BORA, OVO GA JE SPASILO: Odeća mi je bila iscepana, a ja sam samo krkljao
POTREBAN je samo jedan trenutak da se život promeni iz korena. Naročito kada su u pitanju vremenske nepogode nad kojima osoba nema nikakvu kontrolu.
23. 12. 2025. u 00:22
KAMENA KNJIGA RATNIKA “ŽIVI” NA INTERNETU: Objavljeni dokumenti o spomenicima borcima od 1912-1918.
DRAGI brate, priđi bliže, te pročitaj ko nam spomen diže. Telo našeostade u svetu, u najlepšem cvetu našeg života. Vite naše godine, crnazemlja prekri naše lice, od umora i od rana ostaše nam deca mala, kodspomena neka pale sveće, svoje očeve nikad viđet neće.
21. 12. 2025. u 17:05
Carica Sveta
12.05.2023. 13:57
Bože, koliko je milosti, otmenosti i lepote u pravoslavnim srpskim svetinjama. Svaka je drugačija, a opet nekako ista. Pleni otvorenošću i čovekoljubljem. Uzvisuje se ka nebu, kao da ima krila. Poput golubice. A opet, čvrsto se drži tla i drevne mudrosti. Hristoliko i postojano. Ponekad pomislim, ili sam pomišljala, da smo mi najsrećniji narod na svetu. Biti dete, izdanak u krošnji takve lepote, najveća je radost. I ispunjenje.