PRINCIP ŽELEO DA GA PAMTE SA KNJIGOM U RUCI: Malo poznati dokumenti o Sarajevskom atentatu

TRENUTAK kada je 28. juna 1914. godine u Sarajevu Gavrilo Princip (Bosansko Grahovo, 1894 - Terezin, 1918) metkom iz pištolja ubio austrougarskog prestolonaslednika nadvojvodu Franca Ferdinanda, ovaj devetnaestogodišnji student i političko-revolucionarni pokret Mlada Bosna zauvek su upisani u istoriju Balkana, Evrope i sveta.

Privatna arhiva

Od tada pa sve do danas, 109 godina kasnije, nesmanjenu pažnju pobuđuje svaki detalj, kao i fotografije povezane sa atentatom jer sva pitanja i dileme o događaju posle kojeg je Prvi svetski rat progutao tri carstva još nisu dobili potpune odgovore.

Stoga i predstojeća izložba "Gavrilo Princip i Mlada Bosna - fotografije", koju će u svojoj Galeriji u Novom Sadu 28. juna prirediti IK "Prometej" u saradnji sa istoričarem Milošem Vojinovićem, izaziva veliko interesovanje.

Značaj ove postavke je upravo u tome što nudi sveobuhvatni prikaz fotografskog nasleđa, a reč je o 159 fotografija, vezanih za Sarajevski atentat, učesnike i Sarajevo 28. juna 1914. godine.

- Javnost će imati priliku da vidi fotografije koje do sada nisu bile objavljivane, a koje sam sakupio u najvećoj meri tokom pripreme svoje knjige "Političke ideje Mlade Bosne" (2015). Sada ćemo prvi put predstaviti sve fotografije nastale u istražnom zatvoru 2. jula 1914. godine, kao i veliki broj fotografija koje svedoče o neredima u Sarajevu 28. i 29. juna kada je došlo do napada na imovinu bogatijih Srba - otkriva za "Novosti" Vojinović, koji je posle studija na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu doktorirao istoriju na Humboltovom univerzitetu u Berlinu, zatim radio u Balkanološkom institutu SANU, Istorijskom institutu u Londonu, Centru za istoriju i ekonomiju Magdaleninog koledža u Kembridžu, te u Berlinu, a danas radi u Italiji.
Kao najvažnije, naš sagovornik izdvaja fotografije "sa slobode", nastale pre Sarajevskog atentata. Na njima su Gavrilo Princip i drugi mladobosanci mogli da izaberu sami kako će biti prikazani, kako će ih naredne generacije videti i zapamtiti. Naime, sva tri ključna zaverenika, tri đaka - Gavrilo Princip, Trifko Grabež i Nedeljko Čabrinović - pošto su skovali plan da pokušaju da ubiju Franca Ferdinanda, odlučuju i da se fotografišu.

 

- To je bilo kao ostavljanje traga o sebi. Princip i Grabež se fotografišu na Kalemegdanu, u maju 1914, a Čabrinović ujutro na dan atentata. Ušao je sa jednim prijateljem u fotografski studio u Sarajevu i napravio poslednji trag svog života sa slobode. Bili su svesni da jedan period njihovog života prestaje, i da počinje drugi. To je bilo svesno ostavljanje tragova, ostavljanje njihovog lika u sećanje, ali na onaj način na koji su oni to želeli. Posle hapšenja oni će postati objekat policijskih foto-aparata - ističe Vojinović.

Na suđenju u jesen 1914. godine, upitan zašto je ubio austrougarskog prestolonaslednika nadvojvodu Franca Ferdinanda, Gavrilo Princip je odgovorio: "Narod trpi što je potpuno osirotio, što ga smatraju stokom... Ja sam seoski sin, znam kako je na selu i zato sam hteo da se osvetim i nije mi žao."

 

Na ove Principove reči skrenuo je pažnju i njegov prijatelj Borivoje Jevtić poručivši budućim istoričarima da kada budu istraživali Sarajevski atentat moraju najpre da razumeju ekonomske i političke prilike u tadašnjoj BiH, gde na svega nekoliko stotina kilometara od Beča postoji feudalni kmetski sistem, mada su visoki carski činovnici isticali da donose evropsku kulturu i vrednosti.

"Gonjen sa svojega praga kao pseto, tuđinac u sopstvenoj zemlji, bosanski omladinac je osećao gde ga boli", zabeležio je Jevtić, ističući da su "atentatori došli iz redova poniženih i uvređenih". Uprkos tome što je Bosna i Hercegovina u kojoj je odrastao Princip imala deset puta više žandarmerijskih stanica nego škola, Austrougarska je svoju vlast i upravu predstavljala kao "civilizatorsku misiju".

Mladobosanci su bili prva generacija seljačkih sinova iz Bosne i Hercegovine koja je imala priliku da se školuje. Gimnazije i univerziteti bili su mesto gde se omladina susreće sa savremenim evropskim političkim i kulturnim kanonom. Princip je čitao knjige o Francuskoj revoluciji, demokratiji, jednakosti i neotuđivim pravima svakoga pojedinca. Zato je na jednom snimku Princip zabeležen sa knjigom u rukama.

 

- Nekoliko fotografija zauzelo je važno mesto u formiranju naše predstave o Principovom liku - precizira Vojinović. - Prva je iz 1910. godine, na kojoj Princip sedi, okružen sa svoja dva brata i nekoliko nepoznatih osoba. Druga, koju je objavila "Politika", potiče iz maja 1914. godine i nastala je kada je zavera već bila skovana.

Treća, možda i najpoznatija, prikazuje izubijanog Principa koji stoji u ćeliji i gleda u objektiv, nastala je 2. jula u istražnom zatvoru u Sarajevu.

Principov lik se promenio od njegove četrnaeste (kada je nastala prva fotografija) do devetnaeste tj. dvadesete godine kada su nastale ostale. Razlog je i nasilje kojem je bio izložen od samog trenutka hapšenja. Istražni sudija Leo Pfefer je zabeležio da je Princip u stanicu stigao pretučen, krvav i da je povraćao.

- Najpoznatija Principova fotografija ne prikazuje ga samo fizički izobličenog, već i prikazuje mladića suočenog sa dilemom koja je pretila da mnoge nedužne odvede u smrt. Značaj samog sudskog procesa bio je razlog i zbog koga je fotografu (najverovatnije Valteru Taušu) bilo dozvoljeno da napravi nekoliko snimaka tokom suđenja u oktobru mesecu - zaključuje istoričar Miloš Vojinović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije