NIKO, nikad neće tako verno svedočiti o grobovima junaka koji su svoj život položili za čast i slobodu otadžbine.
Povezane vesti
OBOJICA SAHRANJENI NA ZEJTINLIKU: Deda Đorđe je više od pola veka čuvao kosti srpskih junaka, a evo ko su bili njegovi prethodnici
Đorđe Mihailović, čuvar srpskog groblja "Zejtinlink" u Solunu, preminuo je prošle godine u 96. godini.
17. 01. 2025. u 17:31
SRBIJU BRANILE I - AUSTRALIJANKE: Golgotu Velikog rata sa našim vojnicima delile su dobrovoljke sa druge strane planete
DA je Srbija zemlja sa najvećim brojem civilnih i vojnih žrtava, srazmerno broju stanovnika, u Prvom svetskom ratu, svi (u Srbiji) znamo.
31. 12. 2024. u 06:30
HRVATI IZ NUŽDE ULAZE U ZAJEDNIČKU DRŽAVU: Mišićeve sumorne slutnje o budućnosti Srba u Jugoslaviji niko nije ozbiljno shvatio
MIŠIĆEVO nepoverenje prema hrvatskim i slovenačkim političkim vođama izazvano je njihovim odugovlačenjem i kolebanjem po završetku rata da sa Srbijom obrazuju zajedničku državu, odnosno kada su ispoljili pretenzije da, prisvajanjem srpskih teritorija, obrazuju zasebnu državu.
18. 01. 2025. u 18:00
STREPNJE ZA BUDUĆNOST SRBA U JUGOSLOVENSKOJ DRŽAVI: Mišić je bio duboku uveran da Hrvati nisu ljudi na čiju se reč možeš osloniti
VOJVODA Mišić je na osnovu sopstvenog saznanja i iskustva među prvima shvatio da je stvaranje zajedničke države sa Hrvatima i Slovencima bio veliki promašaj.
17. 01. 2025. u 18:00
PIROVE AUSTRIJSKE FANFARE U BEOGRADU: Puna tri dana, po najžešćem mrazu, kralj Petar pratio je protivofanzivu srpske vojske
KADA je general Poćorek bio obavešten o početku srpske protivofanzive, on se nadao da će zaobilaznim dejstvom preko srpskih spoljnih krila izvršiti prodor u pozadinu glavnih srpskih snaga na kolubarskim položajima i tako kompromitovati srpski napad.
15. 01. 2025. u 18:00
Najnovije iz rubrike
I NEMCI PRIZNALI - SRBI SU ISTINSKI ISTORIJSKI NAROD: Sudbinski događaji iz februara 1804. i 1835. pokazali neuništivi duh i identitet
USTANAK na Sretenje 1804. je potvrdio da su Srbi istinski istorijski narod koji posle vekova ropstva i seoba krenuo u obnovu države crpeći snagu za veliki poduhvat iz kolektivnog sećanja i vere u svoju "obećanu zemlju", Srbiju. Ustav donet na Sretenje 1835. u kome piše "Svaki Srbin ima pravo birati način življenja svog po svojoj volji, samo koji nije na obštenarodnu štetu" je ista ona ideja o "slobodi zlatnoj" iz epske poezije i predanja koja su vekovima u narodu razumevana kao "duhovni ustav", skup nepisanih zakona i istorije, srpski Stari zavet.
19. 02. 2025. u 07:00
BEDEMI RODA U PLETARAMA OD NABOJA: Sveštenici pravoslavne crkve u Sivcu su bili osnivači i učitelji prve škole u selu 1723.
KAD je ova crkva početa, već onda se Sivcu brojalo više od osam stotina godina i Srblji su ovde prvi naseljenici bili. To je u zapisima, koji su pohranjeni u temelje i "jabuku" pravoslavnog hrama u Sivcu, selu u Bačkoj, jednom od najvećih u Srbiji, 1868. godine, za spomen pokolenjima, ostavio Miloš Bikicki, "selski kasir", kako je sebe predstavljao.
19. 02. 2025. u 07:00
U ČUDU SVI BILI ŠTO JE ŽENA SAJDŽIJA: Nekada bi mi sat, kad vide da će da ga popravlja žensko, istrgli iz ruke i tražili muškarca
DOK je za nekog sat samo merilo vremena, za nekog draga uspomena ili vredno porodično nasleđe, za Jasminu Panić iz Svilajnca je ne samo posao, već je njihovo kuckanje i zvonjenje najlepša melodija za njene uši.
19. 02. 2025. u 07:00
PREMINUO NA RUKAMA KRALJA ALEKSANDRA: Rasvetljena sudbina Petra Badera, jednog od čuvenih 1.300 kaplara
NAKON što je u našem listu, u prazničnom broju za Sretenje 2021. godine, objavljen intervju sa arhitektom Ivom Otaševićem, potomkom porodice Bader, poreklom iz Nemačke, koja je tokom Velikog rata dala dvojicu svojih sinova, Karla i Petra, koji su svoje živote ugradili u temelje pobede srpske vojske, Nišlija Miroslav Veličković, član Udruženja za negovanje i čuvanje srpske baštine "Kajmakčalan", pronašao je Petrov grob, za kojim su potomci tragali više od 100 godina.
19. 02. 2025. u 07:00
SRETENJSKI USTAV I NA KLIK: Narodni muzej šumadije digitalizovao originalni tekst akta iz 1835.
POVODOM obeležavanja 190 godina od donošenja prvog srpskog ustava 15. februra 1835. godine u Kragujevcu, tim stručnjaka Narodnog muzeja Šumadije uradio je digitalizaciju originalnog teksta Sretenjskog ustava. Time je široj javnosti omogućen uvid u ovaj dokument koji predstavlja srpsko istorijsko i kulturno nasleđe od izuzetnog značaja. Ustav Knjaževstva Srbije, inspirisan liberalnim idejama tog doba, često je opisivan kao "francuski žbun usred turske šume".
18. 02. 2025. u 16:23
Tanja
04.07.2023. 19:45
Pocivaj u miru. Otisao si svojim junacima
Ljubica
05.07.2023. 11:15
To bi trebalo da se posećuje kolektivno, od strane škola i nekima od naših političara, bi bilo potrebno, da bar jednom godišnje odu i poklone se pravim patriotama.