Reportaže

PODIGLI CRKVU SA "DVA LICA": Žitelji Bijele Rudine, sa zemljacima rasutim po svetu, izgradili prvi hram u selu

Jovanka SIMIĆ

28. 07. 2023. u 12:21

NASELjE Bijela Rudina, sedam kilometara nadomak Bileće, najviše žitelja, njih sto sedamdeset troje, imalo je pre tačno 70 godina. Do danas je na ovom "ljutom" hercegovačkom kamenu opstalo svega pedeset meštana, a oni su srcem i dušom uspeli ono za šta njihovi preci nisu smogli snage ni kada su bili tri i po puta brojniji: sagradili su u svom selu prvi pravoslavni hram. Posvetili su ga Saboru Svetog arhangela Gavrila i u njemu 26. jula prvi put obeležili hramovnu slavu.

ПОДИГЛИ ЦРКВУ СА ДВА ЛИЦА: Житељи Бијеле Рудине, са земљацима расутим по свету, изградили први храм у селу

Majstori od zanata, Milovan Antović i Radovan Prodan, ozidali su kamenu crkvu, remek-delo, kakve kako kažu meštani, nema nadaleko u Hercegevini. Kamen iz bilećkih majdana klesali su na licu mesta. Ozidali su crkvu sa "dva lica", pa unutrašnjim zidovima malter neće biti potreban. Na četiri polja, svako veličine oko kvadratnog metra, biće izrađen mozaik. Crkva je pokrivena kamenom pločom kako se to u Hercegovini radilo vekovima.

- Svetu liturgiju služili su jerej Branko Kalaba i jeromonah Antonije i potom osveštali slavski kolač. Nije nas bilo mnogo, ali neopisiva sreća i ponos ispunili su naša srca - uzvišenu vest javio je "Novostima" pravnik i predsednik Ekslibris društva Vojvodine u Novom Sadu Dušan Salatić, čiji porodični koreni sežu do Bijele Rudine, a on nikada nije dozvolio da to izbledi u njegovom sećanju.

Dušan je rođen u Bačkoj Topoli, školovao se u Novom Sadu i tu zasnovao porodicu, ali Rudinu i grobove predaka često je pohodio. Obnovio je najpre prededovski dom, a pre deceniju, uz svesrdnu podršku supruge Žužane, pokrenuo je inicijativu da se u Rudini izgradi crkva i za tu namenu darovao parcelu Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Crkveni odbor za izgradnju po projektu arhitekte Čedomira Salatića, u prisustvu prote Draga Cvijanovića, osnovan je 11. novembra 2013. Za predsednika Odbora izabran je Božo Salatić. Pet godina kasnije tadašnji episkop zahumsko-hercegovački i primorski Grigorije dao je blagoslov za izgradnju hrama.

- Nepunih pet godina proteklo nam je u pribavljanju dokumentacije da bi se parcela površine 402 kvadrata, uz sam magistralni put Gacko - Bileća, iz republičkog prenela u vlasništvo Opštine Bileća, a zatim preparcelizacijom na licitaciji postala svojina Crkvene opštine Bileća - kaže nam Salatić koji je tih godina živeo na relaciji Novi Sad - Bileća, ali nijednog trenutka nije zapadao u iskušenje da pred administracijom poklekne i od hrama odustane.

Janko rezbari ikonostas

PREOSTALO je još da bilećki drvorezbar Janko Vučić (76) po ideji Episkopa zahumsko-hercegovačkog i primorskog Dimitrija, izradi ikonostas da bi se osvećenje celovitog hrama priredilo do isteka ove godine.

Ohrabrivali su ga i dobrovoljni prilozi u novcu i materijalu meštana Bijele Rudine, njihovih potomaka i prijatelja rasutih od Amerike do Australije. U pomoć su pritekli i drugi verujući ljudi bilećkog kraja, cele Srpske, pa i BiH. Temelji su osvećeni 2. juna 2019. Dobrovoljni rad na svojim plećima izneli su stasiti mladići iz porodica Salatić, Bošnjak, Ivković i Bencun. Predsednik crkvenog odbora Božo Salatić i supruga mu Dragana uložili su mnogo truda i ljubavi u minulih pet godina kako bi hram rastao.

Najzad, 24. juna ove godine osveštani su zvono i krst, i postavljeni na zvonik "preslicu" zakićenu srpskom trobojkom.Najpoznatiji novosadski antikvar Nebojša Rakić i restaurator Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Siniša Zeković darovali su crkvi ikonu Svetog arhangela Gavrila i arhangela Mihaila, oslikanu početkom 20. veka.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

VEŠTAK OTKRIO JEZIVE DETALJE O DEČAKU UBICI: Evo zašto je Kosta pucao na čuvara škole, nije ga potreslo saznanje koga je sve ubio

Suđenja

0 16

VEŠTAK OTKRIO JEZIVE DETALjE O DEČAKU UBICI: Evo zašto je Kosta pucao na čuvara škole, nije ga potreslo saznanje koga je sve ubio

ZAKLjUČILI smo da je Kosta bio sposoban da upravlja svojim postupcima u vreme izvršenja zločina i da ta sposobnost nije bila bitno smanjena. Postoji jedna kratkotrajna ometenost, za period u učionici za koji on kaže da nema sećanja, ali on je sve radio po planu. To ukazuje da je on upravljao svojim postupcima.

05. 06. 2025. u 17:05