Reportaže

DOČEKAO NEKO BOLJE VREME: Jedan od najlepših manastira na jugu Srbije danas slavi prenos moštiju Svetog Stefana (FOTO)

Јелена Стојковић
Jelena Stojković

15. 08. 2023. u 17:27

SRPSKA pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju sećanje na prenos moštiju Svetog Stefana.

ДОЧЕКАО НЕКО БОЉЕ ВРЕМЕ: Један од најлепших манастира на југу Србије данас слави пренос моштију Светог Стефана (ФОТО)

Foto:J.S.

Današnji praznik u narodu se naziva i Sveti Stefan letnji ili Stevan Vetroviti. Ovo je manastirska je slava jednog od najlepših ženskih manastira na jugu Srbije u Gornjem Žapskom.

Manastir Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana nalazi se nadomak sela Gornje Žapsko, dvadesetak kilometara od Vranja. Smešten je na proplanku i okružen gustom šumom, na visini od 670 metara nadmorske visine. Pisani izvori svedoče da je manastirska crkva, na temeljima stare, srednjevekovne, obnovljena u vreme kneza Miloša Obrenovića, mitropolita Petra i episkopa niškog Grigorija, 1843. godine.

Samo nekoliko kilometara udaljen od Ristovca, nekadašnje granice sa Turskom, manastir je do oslobođenja, 1912. godine, imao značajnu stratešku i misionarsku ulogu. Početkom dvadesetog veka u njemu je osnovana Psaltirska bogoslovija ili Versko-učiteljska škola, u kojoj se školovalo oko četrdeset sveštenika.

Iz jedne od mnogobrojnih svešteničkih porodica u Gornjem Žapskom, potekao je i jedan od naših najvećih bogoslova, molitvenika i propovednika dvadesetog veka, arhimandrit Justin (Popović), u skorije vreme pribrojan liku Svetih. Njegov deda, pop-Aleksa, kao seoski paroh opsluživao je i Manastir Svetog Stefana, tako da je i mali Blagoje, potonji Prepodobni otac Justin, svoju bogočežnjivu dušu napajao na istočnicima ove svetinje.

Foto J. Stojković

 

Godine 1953. u Manastir Svetog Stefana dolazi sestrinstvo na čelu sa mati Ilarijom. Suočene sa brojnim teškoćama u prvim posleratnim godinama, monahinje su napustile ovu svetinju 1959. godine i raselile se po drugim manastirima širom Srbije. Tada je ova svetinja potpuno zapustela.

Zapušten, obrastao u trnje i korov, sav zapreten u šibljiku, čini se – čitavu večnost neokađen, bez službe, slavopoja i života, Manastir Svetog Stefana čekao je neko bolje vreme. I konačno, krajem prošlog veka, pokrenuta je inicijativa za njegovu obnovu. Zalaganjem sveštenstva pčinjskog namesništva, na sastanku od 19. maja 1992. godine u Manastiru Svetog Stefana, doneta je odluka o obnavljanju crkve i manastirskog konaka i od prilike u tom periodu  započeta je obnova Manastira Svetog Stefana.

Foto:J.S.

Foto:J.S.

Već početkom 1994. godine, doselilo se sestrinstvo na čelu sa igumanijom Jefremijom. Danas ovde živi šesnaest sestara, koje se svojim skromnim pregnućima trude da ovu malu ali retko lepu svetinju na samom južnom braniku naše domovine, očuvaju i ukrase, a započetu duhovnu i materijalnu obnovu nastave.

Pored spravljanja preparata od lekovitog bilja i pčelarstva, sestrinstvo manastira Svetog Stefana bavi se i ikonopisom, u kome se neguje drevna vizantijska tradicija jajčane tehnike. Umetnosti vizantijskog ikonopisa monahinje su se naučile u Grčkoj. Osim toga, sestrinstvo se bavi i prevođenjem i izdavanjem dela Prepodobnog Pajsija Svetogorca, za koje ima blagoslov i pismenu dozvolu manastira Svetog Jovana Bogoslova u Surotiju, kao nosioca autorskih prava.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
POSLEDNJA ŽELJA BEKIMA FEHMIUA: Samo najuža porodica je znala za nju - prekršili su zakon da bi je ispunili

POSLEDNjA ŽELjA BEKIMA FEHMIUA: Samo najuža porodica je znala za nju - prekršili su zakon da bi je ispunili