MASLINJACI NA PLANINI BOGOVA PAMTE TROJU: Pre 8.000 godina ljudi su ubrali prve masline na padinama Ide, današnjeg Kazdaga
Putovanje kroz maslinove gajeve Južnom Egeju, u oblasti oko Ajvalika, gde je počela drevna priča o drvetu koja spaja ljudski i božanski svet.
MASLINA je drvo koje spaja zemlju i nebo. Ona je znamenje pomirenja od vremena mitskog potopa, kada je golubica, kao znak da Bog više nije ljut na ljude, donela u kljunu maslinovu grančicu Noju dok je plutao na barci sa životinjskim i biljnim vrstama čekajući da obnovi život na zemlji.
Tako mi je, nadahnuto, o maslini govorio Bariš Toktaš, vodič po Južnom Egeju, egejskoj obali Turske, od Dardanela do Ajvalika pod masivom antičke Ide, danšnjeg Kazdaga sa koje su bogovi posmatrali Trojanski rat i bodrili svoje miljenike.
Put kroz priču o maslinama i ljudima počeli smo u maslinjacima egejske oblasti oko Ajvalika gde raste dva miliona plemenitih stabala.
- Najbolji rod daju masline stare od 80 do 100 godina, ali ovo drveće živi i rađa duže od milenijuma pa na planinama Homerove Ide i u našim maslinjacima, sigurno ima maslina koja pamte Troju - pričao je Bariš Toktraš dok smo brali krupne plodove u maslinjaku porodične Kompanije "Ozgun", u kojoj redi treća generacija maslinara i uljara.
Nju je osnovao legendarni Halil Sucu, koji je sebe nazivao Egejcem zaljubljenim u masline, naglašavajući da maslinari imaju poseban kodeks ponašanja i časti. Sve do 2018. kada je umro u 92 godini, iako gotovo slep on je snažnim rukama utiskivao srebrnaste mladice u smeđe tlo priobalja Egejskog mora.
U njegovim gajevima danas više nema mukotrpnog branja plodova rukama. Muškarci nose duge vibracione češljeve kojima prolaze kroz duge kose lišća iz kojih pljušte masline na mreže oko stabala. Žene ih veštim prstima razdvajaju od grančica i lišća i pakuju u kutije kojima se transportuju u modernu uljaru, gde se mirisni plodovi za kratko vreme pretvaraju u ulje vrhunskog kvaliteta.
U maloj prostoriji pored visokotehnološkog pogona i dalje stoji divovski kameni avan sa dva ogromna točka od peščarske stene. Tu se, kao svetinja, cedi ulje od sitnih plodova sa padina Ide, gde su rasla prva stabla koja su spojila nebo i zemlju.
Ljudi su smestili panteon na planinu Idu, danas Kazdag, jer je ona davno pre doseljavanja helenskih bogova bila svetinja zbog maslina. Arheolozi su otkrili da se baš ovde, u Maloj Aziji, pre 8.000 godina odigrala prva žetva mirisnih uljastih plodova koji se skrivaju među srebrnastozelenim lišćem.
Tamna dugovečna stabla, nalik na snažne podlaktice sa spletom nabreklih vena i čvornovatim prstima koji daju ljudima čudesne plodove toliko su fascinirala ljudski um da su iz šuštanja i kretanja lišća drevni vračevi proricali budućnost.
Nisu pogrešili, jer, oko maslinjaka Južnog Egeja uzdizale su se civilizacije od kojih danas ni traga nema, samo su masline ostajale i dočekivale nova ljudska pokolenja.
- Pet generacija moje porodice bavi se uljarstvom. Maslinovo ulje je na Egeju ceđeno još 3.500 godina pre naše ere. Maslina je božji dar. Njen plod se jede, ulje je i hrana i lek, od njega se pravi sapun i kozmetika. Maslinovim uljem su hiljadama godina punjene lampe koje su nam osvetljavale kuće, komina i staro ulje su korišćeni za grajanje, uljem su podmazivane mašine, od tvrdog drveta pravljeno je posuđe - u dahu priča Sabit Ertur, koji u svojoj uljari ima i mali muzej.
Na početku postavke su drvena korita u kakva su najstariji uljari sabirali i teškim maljevima mrvili tvrde uljaste plodove. Tu kašu su predavali ženama koje su je, držeći se za prečke iznad glava, gazile lepim nogama pretvarajući je u pastu za presovanje. Tada su posao ponovo preuzimali muškarci, jer je za istiskivanje ulja neophodna velika snaga.
Pre oko 3.500 godina pasta je stavljana u mlinove sa horizontalnim ili vertikalnim kamenim točkovima prečnika većeg od metar, teških po nekoliko stotina kilograma, koje su ljudi okretali u velikim kamenim avanima istiskujući ulje iz paste. Da bi dobili što više "tečnog zlata" neprestano su smišljali nove uređaje. Posmatrajući hronološki naređane uljarske naprave postaje jasno zašto su baš mediteranske kulture došle do otkrića u fizici i matematici.
Možda je i Gutenbergova presa kojom je počelo moderno izdavaštvo knjiga i novina napravljena po ugledu na onu maslinarsku na čiju su centralnu osovinu sa navojem ređani diskovi od ispletenog kanapa na kojima je bila pasta od maslina. Kada bi se formirao "maslinov toranj" preko njega je stavljana teška gornja ploča, a da bi se stvorio dovoljan pritisak nekoliko snažnih ljudi je moralo da gura dugu polugu kroz navojnu osovinu dok sa krajeva končanih diskova kao zaltene suze ne počnu da se cede kapljice ulja.
- Kasnije je polugu okretao konj, a zatim je došla parna mašina i lokomobila, mala lokomotiva koje su davale pogon za mlinove i prese. Bile su u upotrebi sve do pre nekoliko decenija dok nam je struja još bila slaba i često je nestajala - seća se uljar Ertur.
NAJSTARIJE JE NAJCENjENIJE
EGEJSKA Turska danas je u svetskom vrhu prozvođača maslinovog ulja. Među njima su najcenjenija devičanska, hladno ceđena ulja, od najstarijih planinskih sorti koje su ljudi počeli da beru pre 8.000 godina.
PRVE FOTOGRAFIJE "OREŠNIKA": Ukrajinski istražitelji ispituju ostatke ruske rakete (FOTO)
UKRAJINSKI istražitelji počeli su da ispituju ostatke Orešnika, nove ruske balističke rakete srednjeg dometa, koja je nedavno upotrebljena u napadu na Dnjepar, i predstavlja najmoćnije oružje upotrebljeno u ratu do sada.
24. 11. 2024. u 15:26
BRITANCI OBJAVILI ZASTRAŠUJUĆU MAPU: "Orešnik" može da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta (MAPA)
BRITANSKI list "Dejli mejl" ocenio je da bi balistička raketa "orešnik" mogla da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta.
23. 11. 2024. u 15:58
"I ZEMUNCI SU GA SE PLAŠILI": Kako je Beli postao Zver - priča o Sretku Kaliniću
"KALINIĆ je bio zver od čoveka. Zapravo, zver je blaga reč" - rekao je tada Bagzi, nakon čega je Kalinić kojeg su članovi klana do tada oslovljavali sa "Beli" dobio nadimak "Zver".
24. 11. 2024. u 11:09
Komentari (0)