OLUJA NA SUNCU I SRBIJI DONELA POLARNU SVETLOST: Neobičan prirodni fenomen osvetlio sever naše zemlje

Dragana Matović

07. 11. 2023. u 17:17

SPEKTAKULARNI vizuelni fenomen, koji inače može da se vidi u arktičkom krugu, iznenadio je u nedelju građane Bačke Palanke, Nove Crnje, Kanjiže, Sombora, Vrbasa i Kaća. Na nebu iznad ovih gradova, polarna svetlost poznata pod imenom aurora borealis pojavila se kao crvena svetlost.

ОЛУЈА НА СУНЦУ И СРБИЈИ ДОНЕЛА ПОЛАРНУ СВЕТЛОСТ: Необичан природни феномен осветлио север наше земље

VOJVODINAMETEO/INSTAGRAM

Ovaj fenomen, karakterističan za okolinu Zemljinih polova, retko se viđa na malim geografskim širinama, ali je ovaj put iznenadio Evropljane, pa se osim u Srbiji videla u Sloveniji, BiH, Hrvatskoj, Austriji, na Krimu, čak i u oblasti Pulja u Italiji. Iznad Holandije nebo je bilo zeleno i plavo, širom Rusije crveno i zeleno.

Naučnici tvrde da je ovu izuzetno retku pojavu izazvala intenzivna solarna oluja kategorije G3 (maksimum je G5) koja je stigla do Zemlje, pa je zbog svoje jačine na Arktiku viđena i u toku dana uz prisustvo sunčeve svetlosti, što se događa jednom u deset godina. Istovremeno, iz ruskog Instituta za geofiziku saopšteno je da su otkrili snažne smetnje u magnetnom polju, što može prouzrokovati probleme sa elektronskim sistemima.

- Verovatno su ovu pojavu prouzrokovale pojačane aktivnosti na Suncu - kaže za "Novosti" Luka Popović, direktor Astronomske opservatorije Beograd. - Aurora borealis se obično viđa znatno severnije, a nastaje kada se subatomske čestice Sunca kanališu u atmosferu pomoću Zemljinog magnetnog polja.

VOJVODINAMETEO/INSTAGRAM

 

Polarna svetlost osvetlila je veći deo Velike Britanije i Irske u subotu uveče sve do delova južne Engleske, uključujući Stounhendž.

- Na Zemlju sa Sunca doleću naelektrisane čestice u vidu vetra i to je potpuno prirodna pojava. Zemlja, međutim, ima magnetno polje koje štiti od toga da one ne dospevaju u niže slojeve atmosfere, osim na polovima - kaže za "Novosti" Jovan Aleksić iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković". - Na severnom i južnom polu postoje prolazi koji podsećaju na levak, kroz koje te čestice stižu na Zemlju. Polarna svetlost nastaje kada se naelektrisane čestice sa Sunca sudaraju sa molekulima gasa u vazduhu koji zatim oslobađaju fotone svetlosti. Kiseonik proizvodi zeleno svetlo, a azot uzrokuje da nebo sija crveno.

Prelepa igra svetlosti

BOŽANSTVENE igre svetlosti nastale interakcijom Sunca i Zemljine atmosfere, u zavisnosti od strane hemisfere nazivaju se Aurora borealis (severna svetlost) i Aurora australis (južna svetlost) dok je zajednički imenitelj za obe Aurora polaris (polarna svetlost) ili samo Aurora. Boja polarne svetlosti zavisi od elemenata sa kojima reaguju čestice solarnog vetra. Zbog sudara sa njima, atomi kiseonika na nižim nadmorskim visinama emituju zelenu boju (557,7 nm), a oni na višim, braonkastocrvenu (630 nm). Atomi azota emituju, pak plavu i crvenu.

Magazin "Nju sajentist" objavio je u septembru da se očekuje da će polarna svetlost ove godine biti jača nego prethodnih godina, zbog porasta aktivnosti na Suncu. Astronomi su otkrili da Sunce ima poznati ciklus aktivnosti sa periodom aktivnosti od nepunih 11 godina. Tokom 11 godina aktivnost Sunca, raste od nekog minimuma, dostiže maksimum, i onda opet polako padne na minimum. I tako ukrug. Što je veći broj pega, veća je aktivnost Sunca, više ima solarnih oluja i eksplozivnih procesa na Sunčevoj površini. Kasnije je shvaćeno da i pojava polarne svetlosti na manjim geografskim širinama prati ovu pravilnost.

- Erupcije na Suncu se stalno dešavaju. Nekada neka od njih pogodi Zemlju, što može da prouzrokuje poremećaj magnetnog polja. Solarna oluja može da poremeti rad satelita i telekomunikacionih uređaja - naglašava Aleksić.

Svetlosno zagađenje i aerosoli

ASTRONOMI ističu da je sve teže uočiti polarnu svetlost iz južnijih predela, čak i kada su geomagnetske oluje jake, zbog velikog svetlosnog zagađenja i količine aerosola u vazduhu. Svetlost gradova koja se reflektuje o prašinu u atmosferi daleko je jača od svetlosti koja potiče od Aurora.

U novinskim člancima zabeležena je pojava polarne svetlosti u Beogradu i severnim delovima Srbije u januaru 1938, viđana je i 1958, potom 8, 9. i 11. novembra 1991, kao i u noći između 6. i 7. aprila 2000. Poslednji put, aurora borealis nad Srbijom je viđena 2003.

Pre nego što je nauka pružila objašnjenje za nastanak polarne svetlosti, različite kulture pridavale su joj mitske osobine, koje su se na pojedinim mestima i dan-danas održale poput legendi. U mnogim starim kulturama aurora je od davnina pobuđivala znatiželju. Na pimer, Aboridžini imaju nekoliko stotina priča koje se bave značenjem aurore, mahom je povezuju sa velikim bakljama koje su zapaljene na nebu kako bi ljudima poslale određene poruke. Najstariji poznati zapis o polarnoj svetlosti je iz 2600. godine pre nove ere u Kini, kada je opisana kao jaka svetlost koja se kreće oko zvezde Su iz sazvežđa Bei-Dou. Za naziv aurora borealis, koji se pojavio tek 1619, zaslužan je Galileo Galilej. On je ovaj fenomen nazvao po rimskoj boginji jutra. Ipak, on je imao pogrešno shvatanje da aurore nastaju usled prelamanja sunčeve svetlosti u atmosferi. Tek je 1902. norveški fizičar Kristijan Briklend zaključio da polarnu svetlost uzrokuje strujanje gasa u višim slojevima atmosfere.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

PORUKA KOJA SLAMA SRCA: Angelina Topić se oprostila od žrtava novosadske tragedije