Reportaže

VOJVODA JE SVIM SRCEM BRANIO OBIČNOG VOJNIKA: "Novosti" sa praunukom Živojina Mišića, na Srpskom vojničkom groblju kod Pariza (FOTO)

KRSTOVI u savršenom redu, uzdižu se u počasnom špaliru. Kud god pogled da padne, čine savršeni sklad. Uredno podšišana trava, po njoj pokrov od prvog jutarnjeg lišća. U samom središtu, bokori jesenjih cvetova, nad kojima se, s jarbola, uvek vijore srpska i francuska zastava.

ВОЈВОДА ЈЕ СВИМ СРЦЕМ БРАНИО ОБИЧНОГ ВОЈНИКА: Новости са праунуком Живојина Мишића, на Српском војничком гробљу код Париза (ФОТО)

Foto: Goran Čvorović

Srpsko vojničko groblje u Tijeu kod Pariza jedna je od mnogobrojnih nekropola koja svedoči o stradalništvu našeg naroda. Ovde počiva 747 junaka koji su dali život za otadžbinu. Smrtno ranjeni švapskim šrapnelima, doplovljavali su francuskim lađama na lečenje i kosti ovde ostavili. Čoveka tu neizostavno prožme tiha jeza u kojoj se mešaju uzvišenost i pijetet, divljenje i zahvalnost, uzbuđenje i žal zbog, na oltar otečestvu, položene mladosti. Tu je, među svojima.

- Puni me ponosom, i u isto vreme tugom, kada sagledam koliko je stradalo naših ljudi – kaže u razgovoru za "Novosti" Đorđe Stojanac (80), praunuk slavnog vojvode Živojina Mišića, dok zajedno obilazimo ovo sveto mesto.

MAJKA, KĆERKA VELIKOG SLIKARA  

Odvažna sestra od strica Desanka Stojanac, kao osamnaestogodišnjakinja, otišla je kod glavešina na Dedinje da od  njih zatraži da mi, posle streljanja mog oca, zaposle majku. Posle petnaest dana dobila je posao u biblioteci na Likovnoj akademiji u Beogradu. Majka mi je bila kćerka velikog slikara impresioniste Milana Milovanovića, koji je s vojskom prošao ceo Prvi svetski rat, ratovao i beležio strahote.

Dolazi ovde decenijama. Ne propušta priliku da oda počast onima koji su pod komandom njegovog slavnog pretka činili herojska čuda. Redovno obilazi srpska groblja i po Grčkoj, Srbiji, Makedoniji... Nedavno je opet bio na Kajmakčalanu i u Kumanovu.

Šušti lišće pod našim nogama, dok oprezno hodamo između grobova onih koji su se žrtvovali da bismo danas hodali slobodni, uzdignutog čela. Ilija Tomašević, Jordan Kostić, Sava Stefanović, Sava Milanković, Jerotije Čolović, Mikailo Perić, Ljubisav Živanović, Vasilije Milutinović, Trifun Pavlović, Dragiša Radovanović, Vladimir Jovanović, Milentije Simonović, Todor Todorović, Nikodije Blažić, Milisav Milanović. To su samo neka od imena kojima dugujemo večnu zahvalnost.

Foto: Goran Čvorović

Dok hodamo, Stojanac u ruci drži knjigu "Čovek po meri šinjela" Aleksandra Misojčića o njegovom pradedi. Red citata, red koraka. Sve se, u savršenom redu, uklopilo.

- Sa seljačke grude, neizmerno je cenio običnog vojnika. Branio bi ga svim srcem, kad god bi mogao – prenosi Stojanac vrednosti na kojima je odrastao.

Sećanja na oca mu je, u dugim večerima, bez televizije, prenosila njegova baka Olga, s kojom je odrastao na beogradskom Topčideru.

Foto: Goran Čvorović

- Često se pričalo o njegovom viteštvu. Sve uspomene mi je prenosila. O svom ocu, srpskoj vojsci, prelasku preko Albanije. Pričali smo o Živojinu Mišiću gotovo svako veče.

 Živojin i Lujza su imali šestoro dece, a Olga je 1886. godine rođena kao druga po starešinstvu. Prva je bila Elenora (1885), a posle Olge rodili su im se prvi sin Radovan (1887), kćerka Anđelija (1889), drugi sin Aleksandar (1891) i mnogo docnije, najmlađi Vojislav (1902).

- Moj pradeda nikada nije zaboravio ko je i odakle je. Kad god bi mogao, odlazio je do Struganika da se ispriča sa svojim seljanima. Voleo je čaj od lipe i pečene jabuke – prenosi nam naš sagovornik.

OTAC - LANE REHABILITOVAN

Oca Đorđa Stojanca, Svetozara, nove vlasti streljale su odmah posle Drugog svetskog rata jer je bio Nedićev oficir. Tek je prošle godine uspeo da ga u sudskom postupku rehabilituje.

- To mi je velika životna satisfakcija. Pao mi je kamen sa srca. Nikada ne treba da se delimo kao nacija – kaže Stojanac dok obilazimo grobove onih koji su pali da bismo ostali jedinstveni.

Uvek je bio cenjen u običnom narodu.

- Bio sam šesti razred, i baka me za Božić ostavi kod kuće. Moja razredna, nastavnica srpskog jezika Branka Cuculić, čiji je muž je bio oficir Oktavije Cuculić, sledeći dan me izriba. Dođem kući sav uplakan. Baba ode da razgovara sa njom. Nastavnica me više nikada nije dirala, puštala me je za svaki praznik. Profesor istorije, Toma Radovanović, u osmogodišnjoj školi, preneo mi je jednom, oko nekog zapažanja na času, da "krv nije voda" – ističe Stojanac koji, kad god prođe pored biste Živojina Mišića ispred Beogradskog sajma, vojnički salutira i pozdravi prađeda.

Dobro se seća i prabake, vojvodine supruge Lujze.

Foto: Goran Čvorović

- Dolazila je svako leto, po mesec-dva, kod svoje kćerke, moje babe Olge, kod nas, u Topčideru, u blizini Rajsove kuće. Živela je u ulici Kraljice Natalije, kasnije Narodnog fronta, broj 68. Kad je umrla 1956, imao sam 13 godina. Nosio sam krst na njenoj sahrani – prenosi nam u šetnji srpskim grobljem.

Dok hodamo, iz torbe vadi i drugu knjigu koju je pronašao u manastiru Lelić, "Magdalina", Miloša Smiljanića - Žuće, koja opisuje Lujzin život i patnje, od vojvodine smrti 1921. do kraja njenog života.

- Teško je živela, oskudno i u nemaštini. Deca su se trudila da joj bar malo olakšaju. Prodavala je kasnije ordenje, da bi preživela. Imala je trećerazredni tretman.

RAZNOSIO MLEKO

Stojanac je studirao DIF, raznosio mleko preko zadruge, radio kao spasilac na bazenima, a onda je na moru u Rovinju, 1961. godine, dok je svirao gitaru upoznao svoju buduću prvu suprugu Francuskinju Ivlin Ažorž. U Francuskoj živi 57 godina, radio je kao moler, a tu se kasnije venčao sa Nadom Vasiljević, s kojom se takođe razišao. Sina Nikolu (52), informatičara, vodio je još kao dete na obeležavanje godišnjica srpske vojske.

Iz priča o svom pradedi je, kaže, naučio da u životu treba biti skroman, ne biti megaloman, voleti svoje, ali i poštovati tuđe, ne činiti zlo drugima, ali braniti ono što ti pripada.

- Iz porodice Mišić u Velikom ratu poginulo je 11 vojnika. U memoarima nije opisao smrt ni sahranu nijednog člana svoje porodice, ali jeste ispraćaje velikih junaka, običnih ljudi iz naroda – podseća Stojanac dok pogledom lutamo po njihovim nepreglednim grobovima na pariskom Tijeu.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

O ROBOTIMA U KINI UČILI IZ PRVE RUKE: Šampioni Srbije iz Vladičinog Hana posetili Šangaj
Reportaže

0 0

O ROBOTIMA U KINI UČILI IZ PRVE RUKE: Šampioni Srbije iz Vladičinog Hana posetili Šangaj

NACIONALNI šampioni iz Vladičinog Hana, uspešni učenici Tehničke škole, višestruki osvajači mnogih nagrada i priznanja na takmičenjima u robotici, boravili su u Kini. Gostovali su na šangajskom Tehničkom institutu za elektroniku i informatiku (STIEI), a zanimljivo je, kako su nam ispričali, da je kampus u kom su boravili veći od njihovog gradića na Južnoj Moravi.

22. 12. 2024. u 22:34

ZIMSKA ČAROLIJA U KRAGUJEVCU : „Čarolija je kad zalede vodu, pa se klizaš“
Reportaže

0 0

ZIMSKA ČAROLIJA U KRAGUJEVCU : „Čarolija je kad zalede vodu, pa se klizaš“

„Zimska čarolija“, niz atraktivnih manifestacija namenjenih pre svega deci ali i odraslima, koji se svake zime odvijaju na gradskim trgovima u Kragujevcu, počela je otvaranjem klizališta uz performanse animatora, plesača, klovnova, džinova na štulama i nezaobilaznim vatrometom. Nastup Leontine i hora „Čarolija“ upotpunio je doživljaj i označio početak još jedne kragujevačke „Zimske čarolije“.

22. 12. 2024. u 22:33

Politika
Tenis
Fudbal
DA SE ZNA KO JE ŠAMPION: Novo zlato za Damira Mikeca

DA SE ZNA KO JE ŠAMPION: Novo zlato za Damira Mikeca