PIŠU LEK I ZA TELO I ZA DUŠU: Čitavu deceniju pedesetak lekara okupljenih oko udruženja "Vidar" stvara most između medicine i književnosti

STARI Grci su verovali u lekovitu moć knjige, a iznad ulaza u biblioteku stavljali su natpis: "Lekovito mesto za dušu". Tako su neki lekari, zahvaljujući posebnom daru za literaturu, pisali lek ne samo za telo, već i za dušu. Među njima su Vladan Đorđević, Jovan Stejić, Laza K. Lazarević, Jovan Jovanović Zmaj, Miodrag Pavlović...

Privatna arhiva

I danas su lečenja teških bolesti, dugi razgovori sa pacijentima, osećaj radosti i sreće kada ih izleče, ali i tuge kada smrt nadjača život, inicijalna kapisla da se pojedini lekari late pera. Snagu za teške životne situacije sa kojima se svakodnevno suočavaju pronalaze u pisanju pesama, priča i romana. Oko 50 doktora, već punu deceniju, okupiljenih oko Udruženja "Vidar" stvaraju most između medicine i književnosti.

- Otpočetka je naša namera, naša želja bila da se kvalitetna pisana reč lekara uvrsti u našu književnu baštinu - kaže za "Novosti" prim. dr Radmila Šehić, dugogodišnji lekar u Hitnoj pomoći, jedan od osnivača i doskorašnji predsednik "Vidara". - Radosna sam što posle 10 godina naše udruženje raste i širi svoju delatnost po čitavoj planeti. Ušli smo u škole, ostvarili kontakt sa kolegama iz Australije, objavili peti zbornik "Vidarevi blagodari", a pripremamo i antologiju. Mnogo mladih kolega uključuje se u rad ovog jedinstvenog udruženja.

Privatna arhiva

Osim doktorke Šehić, kao osnivači udruženja upisani su ugledni lekari prof. dr Branislav Goldner, Zorica Kuburović, Mirjana Danilović, Ljubiša Jovanović, Zorica Arsić Mandarić, Ivan Ristić.

- Naši članovi nisu samo dobri pisci, sa značajnim književnim nagradama, nego su u potpunosti posvećeni lekarskoj struci. Ponosni smo na njihove lekarske, kao i književne uspehe - ističe Šehićeva.

Članovi "Vidara" nisu samo lekari-pisci iz Srbije, već i iz Hrvatske, Švajcarske, Francuske, Nemačke, Švedske i Australije. Većina su i članovi Udruženja književnika Srbije, a njihove knjige nalaze se u stalnoj postavci Muzeja srpskog lekarskog društva u Nišu.

- Reči mogu biti most između realnosti i ljudskih emocija. Ja sam osetila potrebu da se obratim deci - kaže Šehićeva, koja je svoj literarni dar iskazala u književnosti za decu. - Nije bilo lako raditi u Hitnoj pomoći. To je pretežak posao. Hitnu pomoć ne zovu ljudi koji imaju problem sa zanokticama. Stalno sam bila u kontaktu sa teško obolelim ljudima. Analizirajući njihove živote, u nameri da im olakšam patnje, u meni se iznedrilo mnogo toga. Kad čovek ima toplinu u sebi može da je prenese onome ko mu poverava život i svoje zdravlje i tako mu olakša lečenje. Kod lekara koji su duboko zaronili u problematiku zdravlja i bolesti, rađanja i smrti, često se razgori talenat za umetnost. Književni dar još više produhovljuje i emotivno obogaćuje po prirodi svojoj već humano biće lekara. S druge strane, lekarski poziv još više nadahnjuje i inspiriše pesnika i uopšte književnog stvaraoca u lekaru. Mene je medicina izdržavala, a poezija održavala.

Šehićeva ističe da ne bi uspela da uz nju nije bio suprug, takođe lekar Sead Šehić, koji je mnoge obaveze preuzeo na sebe kako bi ona imala vremena da oživi svoje ideje.

- "Vidar" doživljavam kao veliku, iskrenu porodicu u kojoj kroz nesebično davanje, razmenu podrške i usmeravanje, širimo vidike ljudskosti - kaže doktorka koja je svedok života na ivici između opasnosti i spasa. - Upoznajući druge, spoznajemo i sami sebe. Nameravamo da se povežemo sa kolegama sa sličnim interesovanjima koji žive u inostranstvu, da naše poruke o humanosti i lepoj pisanoj reči stignu do što više ljudi na svim kontinentima.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije