MAJKA SRPKINJA, PRADEDA KRALJ JUŽNOG SENEGALA: Neobična priča Francuskinje Ines Sengor - Nato agresiju proživela, pa pretočila u knjigu (FOTO)
NAJNEOBIČNIJE životne puteve prokrči sudbina u rascvetaloj Božjoj bašti.
Foto: G. Čvorović
Jednom od tih staza prošla je i porodica francuske spisateljice srpsko-senegalskog porekla Ines Sengor (38), koja je ova neprocenjiva iskustva pretočila u uzbudljiv roman satkan na često surovim istorijskim činjenicama, prožet istovremeno lirskom notom i bajkovitim reminiscencijama oslonjenim na lične i familijarne događaje. Iako bajke, na kraju balade, ne postoje.
Ako su vam omiljena nacionalna jela punjene paprike i tjebudijen, životni sokovi mogu da budu obojeni samo neponovljivim ukusima.
Foto: G. Čvorović
- U Senegalu sam svetle puti, u Srbiji tamnoputa. Pripadam svugde i nigde. Knjigu upravo prate ova unutrašnja preispitivanja - kaže u razgovoru za novogodišnje izdanje "Večernjih novosti" ova graciozna i višestruko talentovana mlada žena.
Njen roman prvenac pod naslovom "Krabin med", pisan na francuskom jeziku, izazvao je veliko interesovanje publike.
Poliglota
INES, žena s tri nacije, ima - troje dece. Tes (4) je najmlađa, Eva ima 8 godina, a Aleksi deset.
- To je istorijski roman, koji poprima oblik porodične sage, u kome pratimo ličnosti u prolasku kroz najznačajnije događaje u 20. veku, između Srbije, bivše Jugoslavije, Francuske, Afrike, Senegala... Najznačajniji događaji su bombardovanje Srbije, kolonijalizacija i dekolonijalizacija Senegala, Drugi svetski rat - otkriva neke detalje naša sagovornica.
Pratimo u ovom delu tri generacije na dva kontinenta i, kako teče naracija, otkrivamo neočekivane veze između tih mesta i epoha. Reč je o fikciji, ali koja je inspirisana putem kojim je prošla autorkina porodica. Jer, njena majka je Srpkinja, a otac Senegalac.
Knjiga počinje upravo NATO bombardovanjem Novog Sada 1999. godine.
- Proživela sam ovaj strašan događaj kroz život moje porodice. Posmatrala sam ga i lično, i istorijski. Mnogo me je sve to pogodilo. U knjizi ovaj period pratimo kroz život Tee, mlade Srpkinje koja tada ima 14 godina. Sledimo njenu borbu za život. U roman nas uvodi scena rušenja Mosta slobode u Novom Sadu, kada nestaje i deo njene porodice - govori Ines na tečnom srpskom jeziku.
Foto: Arhiv "Novosti"
Istovremeno, istraživala je mnogo o francuskoj kolonijalizaciji Senegala, a zatim i o nezavisnosti 1960, koju otkrivamo kroz lik Bazila, jednog od glavnih likova u knjizi, a koji u tom istorijskom trenutku ima deset godina.
- Doživljavamo tu nezavisnost kroz oči deteta koje ne shvata značaj ovog događaja. Vremenom, sazrevamo s njim - otkriva nam Sengorova.
Jedan od upečatljivih momenata je i učešće senegalskih vojnika koji su određeni i dovedeni da se bore za Francusku 1940, viđeno kroz posmatranje jednog od njih.
Istražujući istoriju Senegala, Ines Sengor je pronašla iznenađujući podatak koji se i lično odnosi na njenu porodicu.
Vodile me i afričke bajke
KNjIGA ima zanimljiv naslov.
- To je igra reči. Naslov ima dvostruki smisao. Rakovi, naravno ne proizvode med. Naslov se razume tek na kraju knjige. Kroz roman, paralelno ispisujem priču na način afričkih bajki i ona postaje njegova srž. Stvara se tako veza među likovima koja inače ne bi mogla da se dogodi.
- Pradeda mi je bio kralj u južnom Senegalu. Nisam na to mnogo obraćala pažnju, jer sam znala da su suvereni, obično, podržavali kolonizaciju. Ali, u dokumentima sam otkrila da je deda bio za nezavisnost, zbog čega se u tim delovima zemlje i najviše sačuvala drevna narodna tradicija, na šta sam naročito postala ponosna - ističe.
U svemu što izgovori, u načinu na koji posmatra svet oko sebe, vidi se njena neizmerna ljubav prema svojoj prošlosti i sadašnjosti.
- Volim Srbiju i Senegal i redovno ih posećujem. Volim i Francusku, koja je takođe moja zemlja. Taj trougao čini perfektnu ravnotežu u mom životu.
Posebna priča je to kako su se upoznali njena majka Radmila Mandić, Somborka, i otac Pol Sengor, iz seoceta Mlomp u dalekom Senegalu.
FOTO: Privatna arhiva
- Zagledali su se jedno u drugo u Novom Sadu, kao studenti - prenosi nam naša sagovornica. - On je studirao agronomiju, a ona ekonomiju. Bilo je to 1980. godine. Tata se školovao u Novom Sadu od 1975. do 1981. Sreli su se poslednje godine njegovih studija i, kada ih je završio, mama je otišla s njim. Bilo je to vreme kada je bilo mnogo stranih studenata u Jugoslaviji, zbog stipendija koje su dobijali akademci iz nesvrstanih zemalja. Pričali su mi mnogo o tome.
Radmila i Pol su se venčali u Dakaru, tu se rodio Inesin stariji brat Boris, a ona dve godine kasnije, u Parizu, gde joj je otac radio doktorat. Živeli su u glavnom gradu Francuske sve do 1991, a onda se ponovo vratili u Senegal, jer je Pol Sengor insistirao na tome da radi na daljem razvoju svoje zemlje. Tada se rodila i najmlađa članica porodice Emili.
- Mama i tata i danas žive u Dakaru. Tata radi kao konsultant za međunarodne organizacije, a mama u delegaciji EU. Moji roditelji među sobom i dalje govore srpski. To je njihov jezik sporazumevanja.
Ines, Emili i Boris danas žive u Francuskoj, imajući u vidu da i dalje postoje jake veze ove zemlje sa Senegalom. Boris je inženjer u oblasti marketinga, a Emili studentkinja. Sredinom godine svi se nađu u Somboru. I svi, naravno, govore srpski.
- Dugo smo živeli u Senegalu, a leta provodili u Somboru. Tokom dvehiljaditih smo jedno vreme boravili u Ženevi gde je moj otac radio u međunarodnim organizacijama, pa smo išli i češće. To je život s mnogo divnih putovanja, uvek na iste destinacije. U Somboru su najlepši susreti s porodicom i prijateljima, letnja kupanja na kanalu... Kuvamo, spremamo kolače, svih vrsta. Omiljene su mi domaće bajadere. I sama ih pravim. Rado kuvam. U Senegalu, opet, obožavam tamošnje specijalitete, kao što su tjebudijen, crveni pirinač s ribom i mnogo povrća, ili jasa piletina s limunom - ističe Sengorova.
Postoji projekat i da se upravo objavljena knjiga prevede na srpski. Potencijalne izdavače srešće u Beogradu već u januaru.
- Aktivno sam se investirala u taj projekat. Veoma mi je stalo da ugledam "Krabin med" na srpskom jeziku - ističe Ines.
Sengorova već osmišljava i nastavak svoje knjige. Jer, srpsko-senegalska priča tek treba da se ispriča do kraja. Inspiraciju za pisanje tražiće u porodičnom domu u Dakaru i Somboru, s prijateljima, na kanalu.
Preporučujemo
ISPREPLETANA SUDBINA SRBIJE I SENEGALA: Predstavljena knjiga Ines Sengor
13. 12. 2023. u 15:10
MAKRON U NOVOGODIŠNjEM OBRAĆANjU: 2024. - godina ponosa i nade za Francusku
31. 12. 2023. u 21:50
KOLEGE PODRŽALE DEPARDJEA: Ne smiruje se polemika oko slavnog francuskog glumca
28. 12. 2023. u 13:41
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
"MORAJU DA PRIČAJU SRPSKI! JA MOGU DA POBEGNEM, ALI NATALIJA..." Nikola Jokić o ženi, deci, privatnom životu
NAJBOLjI košarkaš sveta Nikola Jokić ne voli preterano da priča o privatnim stvarima, međutim u jednoj emisiji ipak se dotakao i te teme.
22. 02. 2025. u 09:07
RASPARČAVANjE HRVATSKE: Šešelj o podeli Balkana posle pregovora Rusa i Amera (VIDEO)
PREDSEDNIK SRS dr Vojislav Šešelj izjavio je da očekuje da će Rusi imati ozbiljne pregovore sa Amerikancima.
21. 02. 2025. u 18:38
UMRO MIROSLAV RADONjIĆ Pozorište se oprostilo: "Sa velikom tugom primili smo vest o smrti našeg nekadašnjeg upravnika"
DETALjI o sahrani biće naknadno objavljeni.
22. 02. 2025. u 20:34
SKANDAL U SAD: "Otac mog sina je Ilon Mask, tražim DNK test - začeli smo ga u januaru 2024. u romantičnoj vezi"
SENT Kler tvrdi da je Mask "priznao roditeljstvo deteta u raznim pisanim prepiskama", uključujući razmenu tekstualnih poruka nakon rođenja R.S.C.
22. 02. 2025. u 19:08 >> 20:23
ŠOK: Pobednik nacionalnog takmičenja ODBIO da učestvuje na Evroviziji
"SVESTAN sam da je to jedna od onih stvari koje vam se dešavaju možda samo jednom u životu."
22. 02. 2025. u 20:20 >> 20:24
GRAD U KOME NE SMETE DA UMRETE: 70 godina NIJEDAN pokojnik - evo zašto (VIDEO)
ČAK ni ako ste stanovnik ovog grada ne smete da umrete na ovom mestu.
22. 02. 2025. u 21:55
PUTIN OTKRIO ZASTRAŠUJUĆE DETALjE O "OREŠNIKU" Bojeva glava izdržava temperaturu kao na Suncu
RUSKI predsednik Vladimir Putin izjavio je da bojeve glave hipersoničnog sistema "orešnik" mogu da izdrže ekstremne temperature, uporedive sa temperaturom na površini Sunca.
21. 02. 2025. u 14:16
NOVINARIMA REKLA SAMO OVU REČENICU: Bivša gradonačelnica Niša sa lisicama na rukama sprovedena u zgradu UKP-a u Nišu (FOTO/VIDEO)
BIVŠA gradonačelnica Niša, Dragana Sotirovski, koja je danas privedena u velikoj akciji policije protiv korupcije, sa lisicama na rukama dovedena je u zgradu Uprave kriminalističke policije u Nišu.
21. 02. 2025. u 13:38
TAST OČITAO LEKCIJU VELjKU Šta je poručio zetu: "To u Beogradu nije mogao videti"
BOGDAN Rodić, otac Bogdane Ražnatović, jednom prilikom govorio je o najmlađoj ćerki koja je danas udata za Veljka Ražnatovića. Bogdan je tada naveo da je odmah na početku veze skrenuo pažnju Veljku pažnju na to kakva je njegova Bogdana.
22. 02. 2025. u 12:26
Najnovije iz rubrike
"MAJKE SU DECU VADILE IZ GROBOVA" Potresno svedočenje o proterivanju Srba iz Sarajeva: Pred tom jezom i užasom, nisam imala pravo na suze
EGZODUS sarajevskih Srba, njih oko 150.000, koji se desio krajem februara i početkom marta 1996. godine, ostao je jedna od najpotresnijih slika moderne istorije srpskog naroda. Herojski braneći svoja ognjišta tokom rata, Srbi su, iako pobednici na bojnom polju, bili prinuđeni da napuste Sarajevo, podnoseći najveću žrtvu u stvaranju Republike Srpske.
23. 02. 2025. u 07:00
USTAV IZ 1974. PISALA I TAJNA SLUŽBA BRITANIJE: Još 1943. agenti SOE preporučivali politiku drobljenja srpskog etničkog prostora
KADA je 21. februara 1974. proglašen Ustav SFRJ koji je konfederalizovao i razorio sopstvenu državu, on nije bio autentični proizvod Brozove političke vrhuške, već deo britanske strategije za posleratnu Jugoslaviju napisane u aprilu 1943, otkrio je prerano preminuli istoričar i pravnik dr Miroslav Svirčević. Teško je objašnjivo ignorisanje ovog intrigantnog otkrića posle 2014. kada je mladi naučnik preminuo u 44. godini.
23. 02. 2025. u 06:40
GODIŠNJICA DRUGE OBNOVE MANASTIRA RAČA: Božja milost sačuvala kolevku srpske kulture
Od tog dana 1795. kada je u ruševinama zatekao manastir Raču, od Turaka uništenu kolevku srpske književnosti i moderne kulture, navršilo se 230 godina. Episkop, zamenik beogradskog mitropolita, ustanički vojvoda, arhimandrit, a tada devetnaestogodišnji mladić Hadži Melentije Stevanović, obnovio je svetinju u podnožju Tare za samo godinu dana, narodni pesnik je ove događaje sačuvao u epu „Početak bune na dahije“, tako se dogodilo da je Božja milost kroz duh jednog velikana od propasti sačuvala zadužbinu kralja Dragutina iz 13. veka koja i danas traje kao večiti, neizbrisivi zalog srpske vere i kulture.
22. 02. 2025. u 11:20
ČETIRI JUNAKINJE IZ LUČANA: Marijana, Ivana i Slađana odvajaju sredstva od plata, a Marija od penzije, za pakete hrane, kućne hemije...
ŽENE iz Lučana, njih četiri, već godinama su jedina ili retka svetla tačka u životima mnogih nevoljnika, bolesnih, beznadežnih i socijalno ugroženih pojedinaca, pa čak i porodica u dragačevskom kraju. Marijana Maša Dunjić (32), Ivana Tomašević (40), Slađana Rendulić (44) i Marija Mara Đokić (45), obilaze porodice lošijeg materijalnog stanja, nose im pakete hrane i proizvoda kućne hemije, a ako u tim porodicama ima dece, nose im i novogodišnje paketiće, garderobu i igračke. Obilaze i stare koji su ostali sami na selima i donose im lekove i hranu. Sve to sredstvima koja njih tri same mogu da izdvoje od plate koju primaju u jednoj fabrici u Lučanima i od Marijine invalidske penzije, ali i od pomoći same fabrike, kao i sugrađana i svih ljudi dobre volje, koji im iskreno pomažu.
21. 02. 2025. u 11:00
TVRĐAVA ZAPAMTILA VELIKI RAT I JOŠ VEĆE RAZARANJE: Posledice bombardovanja i danas vidljive u poslednjoj prestonici srpske srednjovekovne države
ŠEST vekova Smederevska tvrđava odoleva vremenu i osvajačima, najviše je stradala u 20. veku, a rane su vidljive i danas.
21. 02. 2025. u 07:15
Komentari (3)