Reportaže

SLAVILI SRPSKU NOVU GODINU I POD ČAUŠESKUOM: Kako su Srbi u Rumuniji u tajnosti čuvali svoju tradiciju

Jelena Baljak

13. 01. 2024. u 21:11

BITI Srbin u Rumuniji osamdesetih godina prošlog veka nimalo nije bilo lako, jer je strogi Čaušeskuov režim pratio i kažnjavao svaki „pogrešan“ korak naših sunarodnika, koji su tamo živeli.

СЛАВИЛИ СРПСКУ НОВУ ГОДИНУ И ПОД ЧАУШЕСКУОМ: Како су Срби у Румунији у тајности чували своју традицију

Foto: Privatna arhiva

Ipak, uspevali su i u takvim okolnostima da sačuvaju svoje običaje. Među njima i proslavu Srpske nove godine.

U to vreme srpska muzika je u Rumuniji bila zabranjivana, jer su vlasti smatrale da ona ima veliki uticaj na rumunski narod i da se previše „umešala“ u rumunski folklor. Istina, tamošnji pevači su, znajući da Rumuni vole srpski melos, prepevali veliki broj hitova naše narodne muzike i predstavljali ih kao svoje.

Kako bi tome stala na put, vlast je formirala posebnu komisiju, koja je kontrolisala tekstove svih pesama koje su u Rumuniji izvodili srpski muzički ansambli. Nepodobne, poput one „od Vardara pa do Triglava“, nisu smele da se pevaju.

Članovi komisije su bili prisutni na svakom nastupu naših izvođača i policiji prijavljivali sve „nepravilnosti“. Međutim, među tim kontrolorima je bilo i onih koji su istinski voleli srpsku muziku, pa su ponekad umeli da našim pevačima progledaju kroz prste.

Tako su Srbi iz Temišvara, uz njihovu podršku, u tajnosti proslavljali pravoslavnu Novu godinu, čak i kada je u Jugoslaviji to bilo zabranjeno.

Prema svedočenju aktera, te novogodišnje zabave su u policiji prijavljivali kao obeležavanje jubileja Dobrovoljnog udruženja vatrogasaca ili nekog sličnog društva. Prisutni su bili i Srbi i Rumuni. Među njima i članovi zloglasne komisije, ali ne kao kontrolori, već kao gosti.

Simptomatično je to da Rumuni i danas obeležavaju Srpsku novu godinu. U velikom broju oni 13. januara dolaze u Srbiju na organizovane dočeke. Vršački lokali večeras će biti puni gostiju iz Rumunije, koji su tu bili i za doček 31. decembra.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
Intesa banner
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

NEOBJAŠNJEN FENOMEN: Mnoštvo zmija dolazi u crkvu svake godine na Veliku gospojinu - poštuju stari kalendar (FOTO/VIDEO)
Društvo

0 0

NEOBJAŠNjEN FENOMEN: Mnoštvo zmija dolazi u crkvu svake godine na Veliku gospojinu - "poštuju" stari kalendar (FOTO/VIDEO)

PRAVOSLAVNI vernici 28. avgusta slave Veliku gospojinu, a zanimljiv fenomen, koji nauka još nije objasnila, vezuje se za ovaj praznik na grčkom ostrvu Kefalonija. Doduše - ne za 28. avgust, već za 15. kada se Velika gospojina slavila po starom kalendaru. U to vreme, svake godine, u jednu crkvu dolazi veliki broj zmija, što je navelo maštovite lokalce da iskonstruišu brojne legende.

28. 08. 2025. u 11:02

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

SRPSKI JUNACI POČIVAJU NA DVE PARCELE: Snimanje georadarom parcele Dore Kefaloniti na Krfu opravdava tvrdnje njenih dede i oca
Reportaže

0 1

SRPSKI JUNACI POČIVAJU NA DVE PARCELE: Snimanje georadarom parcele Dore Kefaloniti na Krfu opravdava tvrdnje njenih dede i oca

KRFSKO društvo grčko-srpskog prijateljstva postalo je vlasnik zemljišta umestu Analipsi, nedaleko od popularnih letovališta Ipsosa i Dasije na Krfu, koje je, prema svedočenjima meštana, grobnica srpskih vojnika Moravske divizije iz Prvog svetskog rata. Parcelu površine 15 ari društvu je poklonila Grkinja Dora Kefaloniti, a u toku je procedura zadobijanje dozvole za arheološka istraživanja.

28. 08. 2025. u 21:42

TISMANA, NAJSTARIJI MANASTIRU U RUMUNIJI, ZADUŽBINA JE SRBINA NIKODIMA HILANDARCA: Ćirilica podunavskog Svetog Save iščezava sa fresaka
Reportaže

0 10

TISMANA, NAJSTARIJI MANASTIRU U RUMUNIJI, ZADUŽBINA JE SRBINA NIKODIMA HILANDARCA: Ćirilica "podunavskog Svetog Save" iščezava sa fresaka

HILANDARSKI monah Nikodim, rođak kneza Lazara, u žitiju je opisan kao "častan i osvećen muž, silan u knjigama, još silniji u mudrosti i rečima i odgovorima". Istoričari ga opisuju kao prosvetitelja, podvižnika, diplomatu, graditelja manastira u kneževinama Vlaškoj i Moldaviji, pretečama Rumunije, u kojima je utemeljio nacionalne crkve.

27. 08. 2025. u 07:00

I VINO KORISTILI KAO LEK: Vršački muzej „Apoteka na stepenicama“, dobio novi eksponat - apotekarsku presu za ceđenje grožđa (FOTO)
Reportaže

0 1

I VINO KORISTILI KAO LEK: Vršački muzej „Apoteka na stepenicama“, dobio novi eksponat - apotekarsku presu za ceđenje grožđa (FOTO)

JEDAN od najlepših vršačkih muzeja „Apoteka na stepenicama“, u kom se nalazi jedina stalna postavka u Srbiji posvećena istoriji farmacije, dobio je na poklon redak i vrlo značajan eksponat – apotekarsku presu za pravljenje medicinskog vina, koju im je donirao tamošnji stomatolog dr Ivan Josić. Ova dobro očuvana sprava, stara oko 100 godina, dala je novu dimenziju bogatoj izložbenoj postavci, jer govori da se vino – po kom je vršački kraj inače dobro poznat – od davnina zvanično koristilo i kao lek.

25. 08. 2025. u 13:41

Politika
Tenis
Fudbal
Nova Solana kriptovaluta raste sa 90$ na 3,25 miliona $ | Koja je sledeća velika akcija?

Nova Solana kriptovaluta raste sa 90$ na 3,25 miliona $ | Koja je sledeća velika akcija?