ČUVANJEM OBIČAJA POKAZUJU DA SU TU: Bunjevci u Subotici obeležili Veliko prelo

PRE tačno 145 godina, Bunjevci u Subotici, tadašnjoj varoši na obodu Austrougarske carevine, obukli su narodnu nošnju, okupili se na prelu i vlastima pokazali ko su i kakvi su.

Najlepše devojke dobile su i poklone, Foto J. L.

Od tada je bunjevački narod prošao mnogo toga, i lepog i ružnog, ali prelo su sačuvali do današnjih dana.

Kao što običaji nalažu, uz prisnac, krompiraču i fanke, Bunjevci su i ove godine prikazali kako se nekad družilo, pevalo i igralo.

- Prelo je naš stari običaj, koji smo doneli u ove krajeve pre više od tri i po veka, a obeležavamo i danas. Prvo javno Veliko prelo održano je 1879. godine, do tada se održavalo po kućama i salašima - podseća Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Bunjevačkog nacionalnog saveta. - Ovaj dan je za nas izuzetno važan, tada je prvo javno okupljanje Bunjevaca kada smo vlastima hteli da poručimo da smo tu. A tu smo i danas, u velikom broju. I ljubomorno čuvamo ono što je naše: naš jezik, našu kulturu i našu istoriju, ali i delimo sa svima sa kojima zajedno živimo.

Koliko je prelo značajno za Bunjevce govori i činjenica da je Dan Velikog prela proglašen za jedan od četiri nacionalna praznika. Važan dan bunjevačkoj nacionalnoj manjini čestitao je gradonačelnik Stevan Bakić podsećajući na sve što je u protekle tri i po godine urađeno za ovu zajednicu, između ostalog na uvođenje bunjevačkog jezika i pisma, pored srpskog, mađarskog i hrvatskog jezika i pisma, u ravnopravnu službenu upotrebu.

- Naša država Srbija je bila i ostaje posvećena zaštiti i kontinuiranom unapređenju individualnih i kolektivnih manjinskih prava. Bunjevci već četiri veka žive na ovim prostorima. Jednoj brojčano maloj nacionalnoj zajednici sigurno nije bilo lako da prođe kroz sve burne događaje i izazove koje je to vreme nosilo. I da se odupre da ne iščezne i utopi se u druge, da sačuva i da predano i posvećeno razvija svoju tradiciju, svoju veru, svoj jezik i običaje, svoju kulturu - istakao je gradonačelnik Bakić.

Foto J. L.

Kao što običaji nalažu, odabrana je najlepša preljska pesma a to su stihovi Gabrijele Diklić "Sićanja". U nadmetanju za najlepšu prelju učestvovalo je 13 devojaka u tradicionalnoj bunjevačkoj nošnji, a prvi put za najlepšu proglašene su dve - Jovana Vidaković i Dunja Takač. Iza njih su bile Martina Vojnić Hajduk i Milica Saulić.

- Ovo je drugi put da sam proglašena za najlepšu prelju i to mi je velika čast, ali mi je i drago što lentu delim sa drugom devojkom jer su sve zaista lepe i u predivnoj nošnji - kaže Jovana Vidaković, studentkinja Ekonomskog fakulteta. - Folklor igram 14 godina, a nošnja koju nosim je najstarija u našem KUD "Železničar Bratstvo".

Za Dunju je učešće na takmičenju za najlepšu prelju jedan od najlepših načina očuvanja običaja.

- Ovo je jedan od lepih običaja koje treba da sačuvamo i drago mi je što sam ovde.

Iznenađena sam što sam proglašena za najlepšu jer zaista ima puno lepih devojaka - dodaje Dunja, učenica Ekonomske škole "Bosa Milićević".

Foto J. L.

Podrška

- DRAGO mi je što je vreme kada Bunjevci nisu bili u mogućnosti da svest o svojoj posebnosti javno izražavaju daleko iza nas. I što danas s ponosom možemo da kažemo da je upravo u našoj zemlji nacionalnim manjinama obezbeđen najviši nivo prava u kulturi, informisanju... Lokalna samouprava će i ubuduće podržavati negovanje identiteta kako bunjevačke, tako i svih drugih nacionalnih zajednica na prostoru grada Subotice - obećao je gradonačelnik Bakić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije