DUHOVNI KNEZ USTANKA HADŽI RUVIM: Monah, prosvetitelj, poklonik i zaverenik

Iako je arhimandrit iz Bogovađe bio u senci vojskovođa, Turci su veoma dobro znali odakle dolazi prava opasnost

vikipedija, arhiva Novosti

Prva žrtva „seče knezova“, zatiranja srpskih narodnih vođa, koju su preduzele janičarske dahije 1804. bio je Hadži Ruvim, arhimandrit manastira Bogovađe. Njegova pamet, pismenost, ugled u narodu i veze sa inostranstvom plašili su dahije više nego puške i jatagani

O tome je svedočanstvo ostavio najveći pesnik ustanka Filip Višnjić u Aganlijinim rečima u „Početku bune na dahije“:

- Dok pogubim do dva igumana,

Adži-Đeru i Adži-Ruvima,

Koji znadu zlato rastapati

I sa njime sitne knjige pisat'

Nas dahije caru opadati,

Oko sebe raju sjetovati.

Turci su Hadži Ruvima progonili otkad im je uhoda, izdajnik među kaluđerima, javio da je on u januaru 1803. u manastiru Bogovađi tajno okupuio dvanaest srpskih knezova da potpišu tužbu sultanu Selimu Trećem protiv dahijskih zlodela. Predanje kaže da su pismo napisali Hadži Ruvim i njegov prijatelj, učenik i saborac Hadži Đera, iguman manastira Voljavče. Po nekim svedočanstvima okupljeni knezovi su pred hadži Ruvimom su položili zakletvu da će za podići ustanak.

vikipedija, arhiva Novosti

U manastiru Bogovađi je za vreme uprave Hadži Ruvima stvorena jedna od prvih modernih srpskih biblioteka, prosvetno i ustaničko jezgro.

- On je u Bogovađi stvorio za to vreme značajan knjižni fond, a iz te biblioteke davao je knjige na čitanje i svetovnim licima. Sve knjige koje je nabavio zaveštao je manastiru. Pored celog kruga crkvenih bogoslužbenih knjiga, Bogovađa je 1826. imala i 108 drugih, od kojih čak 40 istoriografske sadržine. Knjige koje je nabavljao ukazuju na njegovo široko opšte obrazovanje i želju da dalje obogaćuje svoje znanje - navodi istoričar Nedeljko V. Radosavljević.

Zapisi na knjigama otkrivaju tajnu mapu putovanja Hadži Ruvima, između Srbije, Rusije, Jerusalima, Svete Gore i pravoslavnih centara u Habsburškoj monarhiji. On je uspeo da obezbedio i sredstva za obnovu manastira Rača, čuvene prepisivačke i književne škole, čiji je iguman Hadži Melentije bio jedan od vođa Prvog srpskog ustanka.

- Druga polovina 18. veka je vreme je demografskog oporavka Srba na prostoru Beogradskog pašaluka nakon tri velika habzburško-osmanska rata. To je period postepenog formiranja moderne srpske nacije. Pravoslavna crkva, njeni sveštenici i monasi, imali su u tome značajnu ulogu. Jedan od srpskih monaha čija je delatnost obeležila predustanički period, bio je Hadži Ruvim Nešković. Njegov životni put, do sada nije bio predmet šire analize, iako je reč o hodočasniku, piscu, istoričaru i aktivnom učesniku događaja uoči izbijanja Prvog srpskog ustanka - kaže Radosavljević.

Kad se pročulo da je Hadži Ruvim u Bogovađi zakleo knezove da dižu bunu, dahije su digle poteru za njim i on se iz svog manastira sklonio u Studenicu, carsku lavru Nemanjića. Iz nje je, po zapisima Vuka Karadžića, u proleće 1803. uputio 14 "knjiga" - poslanica Srbima da se spremaju za bunu protiv dahija. Iz Studenice je put nastavio kroz manastire Ovčarsko- kablarske klisure, a zatim je otišao na Svetu Goru Atonsku, sa koje se vraća u kasnu jesen 1803. uoči osvita "srpske revolucije".

- Iako je Hadži Ruvim bio u senci vojskovođa, Turci su veoma dobro znali odakle dolazi prava opasnost. On je bio duhovni tvorac srpske revolucije i obnavljanja državnosti Srbije - kaže istoričar Borisav Čeliković.

Dahije su krajem 1803. došle do pisma austrijskom majoru obaveštajcu Mitezeru u kome se govori o pripremama za ustanak i navodi "da u Srba ima dovoljno vojske", a moli se samo pomoć u municiji i oficirima. Kao autori pisma prvo su osumnjičeni knez Aleksa Nenadović i Petar Nikolajević Moler, Hadži Ruvimov bratanac.

Po nekim izvorima Hadži Ruvim je na prevaru namamljen u Beograd 27.januara 1804. gde su ga dahije utamničile u kuli Nebojši. Po drugoj verziji, arhimandrit Bogovađe svesno se žrtvovao da bi sačuvao druge organizatore ustanka.

Pogubljen je 29. januara u na Kalemegdanu, posle strašnog mučenja. Stoički je trpeo dok su mu Turci usijanim kleštima kidali meso sa grudi. Zloglasni Aganlija bio je zadivljen i ponudio mu da pređe u islam i sačuva glavu. Hadži Ruvim je odbio i zatražio samo malo vremena da se pomoli. Posle četvrt sata ćutanja podigao je glavu i rekao:

- Sad činite svoje...

Preporučujemo

Društvo

0 0

NERASKIDIVE VEZE SRBA S OBE STRANE DUNAVA : Izložba u Arhivu Vojvodine o Prvom srpskom ustanku (FOTO)

14. 02. 2024. u 17:07

Reportaže

0 2

HOMER PRVOG SRPSKOG USTANKA BIO JE OBAVEŠTAJAC: Tajni identitet Filipa Višnjića, ratnika, pesnika i ratnog reportera

14. 02. 2024. u 07:40

Feljton

0 5

FELjTON - VOŽD JE BIO VLADAR U RANGU KRALjA BIRAN OD SKUPŠTINE: Muslimani iz Bosne su predanije branili islamsko carstva od bogatih paša

13. 02. 2024. u 18:00

Reportaže

0 0

SVI SE DIČIMO BRANKOVIM KOLOM, A ZNATE LI KO GA JE KOMPONOVAO? Pokrenuta inicijativa da se obnovi dom autora, subotičkog lekara Jovana Pačua

07. 02. 2024. u 18:16

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije