NEĆETE VEROVATI ŠTA BAŠTINI ZAVIČAJNI MUZEJ U PARAĆINU: Čuvaju školjke stare 400 miliona godina (FOTO)
22. 02. 2024. u 07:16
U ZAVIČAJNOM muzeju u Paraćinu nedavno je urađena revizija paleontološke zbirke koju je, u drugoj polovini devedesetih godina prošlog veka, formirao Predrag Vučković, tadašnji direktor te ustanove.
Foto: Z. Rašić
Utvrđeno je da zbirka broji 2.252 predmeta. Uglavnom su to kosti pleistocenskih sisara koji su živeli na prostoru Balkana i Evrope u periodu od oko 2,5 miliona do 11.000 godina pre nove ere. Atraktivni izloženi deo te zbirke pleni pažnju posetilaca u prizemlju poznate Ružićeve zgrade, prve spratne u Paraćinu, gde se odavno nalazi Muzej.
STENE - NOVI EKSPONATI
ZAHVALjUJUĆI Vesni Vučković, Zavičajni muzej u Paraćinu nedavno je započeo formiranje geološke zbirke koju čine uglavnom stene sa područja opštine Paraćin. Ovi predmeti su svedoci geoloških, klimatoloških promena koje su uticale na formiranje živog sveta i bili su predmet brojnih naučnih radova.
Arheolog Vesna Vučković, muzejski savetnik zadužen za praistorijsku i paleontološku zbirku, ističe da su najstariji fosili amoniti iz perioda od 409 - 66 miliona godina. Oni su živeli u okeanu Tetis koji je tada pokrivao veći deo Evrope. Za ovaj period bi se mogli vezati fosili školjki i puževa.
Foto: Z. Rašić
- Međutim, vremenom sa izdizanjem Karpata, Alpa i Dinarida u periodu između 24 i 20 miliona godina formira Panonsko more. Iz tog perioda potiče fosilizovani morski jež. Već u to vreme područje paraćinske opštine je bilo njegov zaliv, poznat kao Paraćinsko-kruševački zaliv. Vode ovog mora su bile okružene planinskim vencima koji su počeli da se izdižu još pre 280 miliona godina. Ipak, ono po čemu je paraćinski muzej jedinstven u Srbiji jeste nalaz fosilizovane lobanje aligatora, Diplocynodon moraviensis, pronađenog u krečnjačkim stenama iznad sela Popovac. Ovaj endemski rod se iz Afrike tokom mlađeg i srednjeg miocena (16,5 - 15,5 miliona godina) proširio u Evropu i Aziju i taj nalaz je pripadao manjoj životinji, dužine oko tri metra, koja je živela u rečnim ili močvarnim sredinama.
Foto_ Z. Rašić
Po rečima Vučkovićeve, među mnogobrojnim nalazima pleistocenskih životinja ističe se deo lobanje pećinskog medveda (ursus spelaeus). Ova vrsta medveda je živela u Evropi i Aziji. Najčešće su nalaženi u pećinama u kojima su boravili tokom hibernacije - zimskog sna, pa su zbog svog staništa dobili takav naziv.
ZASLUGE PROFESORA JEZDIĆA
OSIM paleontološke, Muzej ima i praistorijsku, antičku, srednjovekovnu, numizmatičku, etnografsku i istorijsku zbirku. Sve one nastale su intenzivnim sakupljačkim i istraživačkim radom posle preuzimanja skromne, ali vredne arheološke zbirke 1977. iz tamošnje OŠ "Radoje Domanović". Školu je tada vodio profesor biologije Momir Jezdić, čovek neiscrpne energije i arheolog amater.
Karakteristična je njihova veličina po kojoj se mogu porediti sa najvećim medvedima današnjice. Iz ove zbirke pažnju privlači i dobro očuvana velika lobanja bizona dimenzija 96,6 puta 165 centimetara, te ostaci mamuta.
- Nedavna analiza paleontoškog materijala nađenog tokom iskopavanja Alovske pećine kod Senja, a koji se čuva u našem muzeju, ukazala je da se sem medveđih kostiju iz perioda pleistocena tu nalazi i ostatak alpskog kozoroga, životinje koja danas živi u Alpima. Kozorog je u ovim predelima boravio tokom poslednjeg glacijala, koji je vremenski okončan pre otprilike 14.000 godina, kada je oko jedne trećine Zemljine površine bilo pod ledom. Ovde treba pomenuti i nalaze zuba nosoroga koji je živeo u umerenoj klimi Evroazije tokom mlađeg i srednjeg pleistocena - otkriva, za "Novosti", Vesna Vučković, najznačajnije sadržaje ove zbirke.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Pročitajte više
TREĆA U 30 GODINA: Velika bela ajkula uhvaćena kod Kotora (FOTO)
"OD PREVENTIVNIH mera, preporučuje se izbegavanje plivanja u zoru, na većim udaljenostima od obale, ili u blizini ribolovnih aktivnosti. Na našoj strani Jadrana napadi se dešavaju izuzetno retko, a poslednji sa fatalnim ishodom dogodio se u Hrvatskoj pre pola veka (1974. godine)."
24. 06. 2025. u 08:23
WC I MIKROTALASNA U BOMBARDERIMA: Kako je izgledao američki napad na Iran - piloti mogli i da odspavaju tokom leta od 37 sati (FOTO)
B-2 Spirit "nevidljivi" bombarderi koji su korišćeni za američki napad na postrojenje za obogaćivanje uranijuma u irnaskom Fordou opremljeni su toaletom, mikrotalasnom rernom i rashladnom torbom sa grickalicama, kako bi pilotima bilo što udobnije tokom 37-časovnog putovanja od Misurija do Irana i nazad.
24. 06. 2025. u 18:15
"RODILA SAM MUŽU BOLESNO DETE, JA SAM KRIVA!" Esmeralda je teško podnela kada je čula dijagnozu za sina
"NIKADA se nisam pitala 'zašto ja'. Blagoslovena sam što imam ovakvo dete."
24. 06. 2025. u 21:33
Pod ledom Antarktika pronađen čitav NOVI SVET - nastao tokom formiranja superkontinenta Gondvana, planina slična Alpima
KADA pomislite na Antarktik, verovatno zamišljate ravne, hladne i puste pejzaže sa ponekim pingvinom tu i tamo, a malo ko zna da zapravo postoje planinski venci, pa čak i doline i brežuljci sakriveni duboko ispod površine ovog ledenog kontinenta
24. 06. 2025. u 14:49
ŠTA SE KRIJE U BAZI U KATARU: Zašto su Iranci baš nju bombardovali ISTIM brojem raketa koliko je SAD ispalio na nuklearna postrojenja
BAZA Al Udeid, koja se nalazi blizu katarske prestonice Dohe, služi kao štab za vazdušne operacije na Bliskom istoku američke Centralne komande, i u njoj je smešteno skoro 8.000 pripadnika američkih trupa.
24. 06. 2025. u 11:02
SLAVIMO SVETE APOSTOLE: Jednu stvar roditelji danas BRANE deci da urade - dan kada je "lako slomiti vrat"
SRBI tumače 24. jun kao dan kada je "lako slomiti vrat".
24. 06. 2025. u 06:54
DOGOVORENO PRIMIRJE IRANA I IZRAELA: Tramp - Kraj rata; Bombe SAD nisu uništile nuklearna postrojenja? (FOTO/VIDEO)
RAT Izraela i Irana - 11. dan.
23. 06. 2025. u 08:17 >> 00:53
HAMNEI PREVARIO TRAMPA: Amerika gađala prazno nuklearno postrojenje?
VISOKI iranski izvori rekli su Reutersu da je većina visoko obogaćenog uranijuma na lokaciji Fordo uklonjena pre američkog napada.
22. 06. 2025. u 10:37
HAOS U HRVATSKOJ: Zagreb u blokadi, zatvaraju se 3 glavna mosta, a saobraćaj se obustavlja zbog koncerta Tompsona
VEĆ JE počelo fazno obustavljanje saobraćaja u oblasti oko Hipodroma - 11 dana pre koncerta.
24. 06. 2025. u 12:24
Najnovije iz rubrike
LJUBICA I STEVANA BRINULE O SIROMAŠNIMA: Među brojnim smederevskim dobrotvorima, istorija je zabeležila i dve humane dame
U SMEDEREVU su živeli i počivaju brojni ljudi koji su zadužili generacije, i čija dela ne blede.
22. 06. 2025. u 07:00
ČETVORONOŽNI ROBOT "NJUŠKA" KVAROVE AVIONA: Aeronautički salon u Buržeu u Parizu izazvao veliku pažnju posetilaca iz celog sveta (VIDEO)
Moćna kamera prikačena na brnjicu mehaničkog psa.
22. 06. 2025. u 06:00
VIDIKOVAC „NA ČEKANJU“ ZBOG RETKIH PTICA: Izgradnja na najvišem vrhu Vojvodine počeće kad prođe gnežđenje
DUGO NAJAVLjIVANA izgradnja novog vidikovca na Guduričkom vrhu - najvišoj tački Vršačkih planina i čitave Vojvodine - počeće posle 1. jula, kada se na tom području bude završio period gnežđenja retkih vrsta ptica. Taj uslov postavio je Zavod za zaštitu prirode iz Novog Sada, kako bi sprečio da buka sa gradilišta uplaši te životinje i trajno ih otera iz tog staništa.
21. 06. 2025. u 07:00
DVORSKI NAMEŠTAJ PLATIO IZ SVOG DŽEPA: Istoričar Nebojša Jovanović otkriva malo poznate detalje iz života srpskog vladara Mihaila Obrenovića
BIO je tih, obrazovan i uporan. Knez Mihailo Obrenović (1823-1868) verovao je da se sloboda ne osvaja samo mačem, već i pregovorima, zakonima i kulturom.
20. 06. 2025. u 07:00
KOKETIRA SA NAUKOM I MISTIKOM: Planina u istočnoj Srbiji "osvojila" stručnjake iz više oblasti koji su joj posvetili monografiju
RTANj nije najviša planina. Nije ni najzelenija, ni najkrševitija. Nema dugih pećina, niti dubokih jama, nema snažnih vrela, niti obilja vode, tek nekoliko endemskih i reliktnih biljaka.
19. 06. 2025. u 07:00
Komentari (0)