JOSIP BROZ TITO BIRAO CILJEVE: Pre 80 godina na Vaskrs 16. i 17. aprila 1944. saveznici bombardovali Beograd sa 1.457 bombi
PRAVOSLAVNI Vaskrs, 16. i 17. aprila 1944, bili su dani golgote Beograda kada je u anglo-američkom bombardovanju ubijeno više od 2.000 srpskih civila.
Kada su 16. aprila na nebu videli američke "leteće tvrđave", Beograđani su ne sluteći pretnju vikali: "Naši, naši!", misleći da se vraćaju iz bitaka sa nacistima na Istočnom frontu.
- Kad je na nebu prestonice prepoznalo savezničke avione, stanovništvo je bilo obuzeto oduševljenjem. Svet je verovao da se avioni vraćaju posle bombardovanja neprijateljskih ciljeva u Mađarskoj. Tek kad su zatreštale prve eksplozije savezničkih bombi, stanovništvo je potrčalo u skloništa. Savezničko bombardovanje izazvalo je strašno razaranje. Na ulicama su leševi žrtava svuda - stigao je jugoslovenskoj izbegličkoj vladi u Londonu 20. aprila izveštaj iz Glavnog štaba Jugoslovenske vojske u otadžbini (JVuO).
Bi-Bi-Si je tek 2021. naveo relevantne britanske vojne izvore koji su otkrili da nije bila reč o nepreciznosti bombardera, već da su oni gađali mesta koje je Titov oficir za vezu Vladimir Velebit precizno, do nivoa ulice, označio na karti okupirane srpske prestonice. Zato je uništena bolnica sa bolesnim srpskim zarobljenicima iz Nemačke koji su dovedeni na rehabilitaciju i razoreno prvo beogradsko porodilište u Krunskoj. Zato su u prah pretvoreni Centralni higijenski zavod, Dečja bolnica, Dečji dispanzer, Bolnica za zarazne bolesti, Dom slepih, Ortopedski zavod, Državni dom za mušku decu, Državni dom za žensku decu, dva doma za decu srpskih izbeglica iz NDH. Zato su sravnjene Terazije i izbombardovane su Kalenićeva i Bajlonijeva pijaca, prepune sveta, kao i Crkva Aleksandra Nevskog.
- Prema pouzdanim obaveštenjima Vrhovne komande Jugoslovenske vojske, na Beograd je palo 1.457 bombi prvog i drugog dana pravoslavnog Uskrsa. Porušeno je ukupno 687 zgrada, a 20. aprila je u ruševinama pronađen 1.161 leš. Broj teško povređenih bio je 1.468 - izvestio 21. aprila Glavni štab JvuO.
Prema nemačkim procenama stradalo je oko 4.000 ljudi, a po procenama ambasade SAD 2.271, dok se navodi oko 5.000 ranjenih. Bombardovan je i logor na Starom sajmištu, gde su saveznici ubili 60 zatočenika, 150 ranili, a one koji su pokušali da pobegnu pobili su Nemci. Zvanično, cilj bombardovanja bili su železnička infrastruktura i fabrike koje su radile za Nemce, ali one su pretrpele minimalna razaranja, za razliku od stambenih četvrti. Sumnju da to nije slučajnost izazvala je vaskršnja vest Bi-Bi-Si-ja da su "saveznici na zahtev maršala Tita bombardovali Beograd".
Bogoljub Jeftić, poslanik jugoslovenske vlade uručio je britanskom Forin ofisu demarš zbog direktnog stavljanja na jednu stranu u građanskom ratu. Usmeno mu je objašnjeno da saveznici bombarduju čitavu Evropu, i da Beograd nije izuzetak. U arhivi Forin ofisa sačuvana je, pak, beleška o tom događaju: "Nama bi bilo draže da Bi-Bi-Si nije objavio tu vest jer ovako imamo neprijatnu dužnost da objašnjavamo svoju politiku". Za Britance nisu bile problem srpske žrtve već obelodanjivanje istine zašto je Beograd bombardovan 11 puta iako nijednom nije pogođen nijedan nemački cilj od strateškog značaja. Pozadinu je otkrio tek britanski obaveštajac Majkl Liz, ratni heroj i član vojne misije u štabu generala Mihailovića, autor knjiga "Silovanje Srbije: britanska uloga u Titovom grabljenju vlasti 1943-1944" i "Genocid nad Srbima 1941-1945".
- Intenzitet bombardovanja prevazišao je čak i napade nemačkog Luftvafea iz 1941. Za partizansko vođstvo svrha tih i ostalih bombardovanja nije bila vojničko već političko dejstvo. Cilj je bio da se stanovništvu pokaže ko su sada gazde - svedočio je Liz.
Od početka 1944. uspostavljena je koordinacija između komande Balkan er-forsa u Bariju sa britanskom misijom pri Brozovom Vrhovnom štabu NOVJ, u kome je oficir za vezu bio Čerčilov izaslanik od poverenja, brigadir Ficroj Meklejn. Utvrđena je hijerarhija, po kojoj su lokalni teritorijalni štabovi slali predloge za bombardovanje gradova republičkim, a ovaj Titu, čija je reč u izboru ciljeva bila zadnja. To potvrđuje depeša njegovog Vrhovnog štaba "Vrhovnom štabu NOV i PO Srbije", od 5. februara 1944. u kojoj je naglašeno "Sve vaše želje u pogledu pomoći savezničkog vazduhoplovstva on (Vrhovni štab) će dostaviti Savezničkoj misiji pri Vrhovnom štabu NOVJ. Vrhovni štab će pak odlučiti da li će predloženi cilj da se bombarduje".
Početkom aprila 1944. u London na Čerčilov poziv dolaze brigadir Ficroj Meklejn i Vladimir Velebit, višestruki agent, Titov oficir za vezu i sa Nemcima i sa Britancima. Njih dvojica dolaze u štab generala Vilsona, komandanta Sredozemlja 15. aprila, na Veliku subotu, kada je divljački bombarodvan Niš. Sutradan je bombardovan Beograd kome je smišljeno priređen "krvavi Uskrs".
NIŠ GAĐALI ČAK 16 PUTA
ANGLOSAKSONSKI bombarderi su 1944. Niš bombardovali 16 puta, Beograd 11, Zemun i Alibunar po četiri, Novi Sad 3 puta, Smederevo, Ćupriju i Popovac kod Paraćina po dva puta. Bombardovani su Leskovac, Sremska Mitrovica, Ruma, Petrovgrad(Zrenjanin), Kruševac, Peć, Kragujevac, Kovin, Pančevo, Velika Plana, Prijepolje, Kuršumlija, Prokuplje, Vučje, Lebane, Raška, Grdelica, Leskovac, Podujevo, Stalać, Kosovska Mitrovica, Priština.
ALARMANTNO! "PRIPREMITE ZALIHE ZA 72 SATA": Evropa pred katastrofom, a ove zemlje u opasnosti
U IZVEŠTAJU o civilnoj i vojnoj spremnosti Evrope, koji je objavljen u sredu, navodi se kako bi stanovnici Evropske unije trebalo da prikupe zalihe neophodnih potrepština u slučaju izbijanja rata ili neke druge velike opasnosti, piše "Njuzvik".
04. 11. 2024. u 16:15
PUTINU U POMOĆ STIŽE NAJELITNIJA VOJSKA: Šta je "Olujni korpus", jedna od najmoćnijih specijalnih jedinica na svetu
SEVERNOKOREJSKA pojačanja dolaze usred naznaka da se Rusija bori s popunjavanjem svojih snaga.
30. 10. 2024. u 12:37
KRILI LjUBAV: Bane Mojićević PRIZNAO za vezu sa Milenom Ćeranić
PEVAČ Bane Mojićević iznenadio priznanjem.
04. 11. 2024. u 13:02
Komentari (0)